INTERVJU RADAN STOJANOVIĆ: Kompromisi sa vakcinom nisu mogući

Profesor Radan Stojanović na Medicinskom fakultetu u Beogradu predaje kliničku farmakologiju, predmet čiji naziv laike zbunjuje, jer obuhvata dve discipline – medicinu i farmaciju. Široka definicija, prema objašnjenju profesora, jeste da se klinička farmakologija bavi ispitivanjem delovanja lekova na čoveka, te predstavlja neku vrstu mosta između bazične nauke i kliničke prakse:

“Najvažniji zadaci kliničke farmakologije su razvoj novih lekova, njihovo pretkliničko i kliničko ispitivanje, procena i unapređenje starih lekova, praćenje neželjenih dejstava i interakcija lekova, praćenje upotrebe i potrošnje lekova. Ujedno, klinička farmakologija ima ulogu u regulativi i zakonodavstvu o lekovima.

Cilj je u suštini racionalna primena lekova, da svaki pacijent dobije adekvatnu terapiju za svoju bolest. Klinička farmakologija daje odgovore na pitanja koji lek, u kojoj dozi, u kom obliku, kome i u kojem trenutku ga dati.”

U kom obimu nauka kojom se bavite ima dodirnih tačaka sa postojećom pandemijom Covid-19?

„Pandemija izazvana korona virusom je veliki izazov za sve lekare, pa i za kliničke farmakologe. Trenutno farmakologija ne može da ponudi lek koji bi sa velikom efikasnošću delovao na ovaj virus. U lečenju bolesti primenjuju se lekovi koji smanjuju zapaljenje, lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi i stvaranje tromba, kao i određeni antivirusni lekovi i antibiotici. Naravno, svi nabrojani lekovi se primenjuju isključivo u jasnim indikacijama, kada za to postoji potreba.

Povezane vesti - Političko pitanje svih pitanja

Kako je vreme od početka pandemije prolazilo, kako su saznanja o virusu bila brojnija, menjali su se i protokoli za lečenje obolelih. Nova saznanja smo dobijali na osnovu rezultata sprovedenih kliničkih ispitivanja. I upravo je to mesto gde klinička farmakologija ima veliku ulogu. Njen glavni zadatak je da proceni efikasnost i bezbednost primenjenih lekova. U tom smislu, neki lekovi su odbačeni, najčešće zbog neprihvatljivih neželjenih dejstava, a neki drugi su sebe istakli kao kandidate za primenu kod osoba obolelih od korone.”

Pročitali smo stotine različitih, pa i suprotstavljenih tumačenja. Koliko je na osnovu Vašeg saznanja i iskustva Covid-19 različit, u kojoj meri pogubniji od do sada znanih virusa?

„Covid-19 je oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2. Klinička slika je veoma slična onoj koja se viđa kod drugih virusa koji napadaju pre svega respiratorni sistem. Kod zaraženih korona virusom, period inkubacije iznosi između dva i 14 dana, a zatim dolazi do pojave simptoma. Najčešći su drhtavica, porast telesne temperature, bol u grlu, kašalj, slabost, bolovi u mišićima, kratak dah. Kada pogledate ove simptome, vidite da se ne razlikuju mnogo od simptoma koje izaziva virus gripa.

U dijagnostičkom smislu, na jedan simptom bi trebalo obratiti posebnu pažnju, a to je gubitak čula mirisa i ukusa. On se ne javlja kod svih, ali njegova pojava nam sugeriše da se radi o koroni. Takođe, ono što iznenađuje i što razlikuje ovaj virus od drugih jeste sposobnost da dovede do stvaranja tromboze i njenih posledica, infarkta srca, embolije pluća, moždanog udara.

Pogubnost nekog virusa možemo posmatrati na više nivoa, pre svega na zdravstvenom nivou, a zatim i na ekonomskom. Smrtnost od ovog virusa generalno gledano nije velika, ali bitna karakteristika je da dolazi do obolevanja velikog broja ljudi u kratkom periodu, što u velikoj meri opterećuje funkcionisanje zdravstvenog sistema. Ekonomske posledice pandemije su takođe jasne i vidljive.”

Šta mislite o testovima koji se koriste u cilju postavljanja dijagnoze bolesti?

„To je jedno od najvažnijih pitanja jer je adekvatno testiranje neophodno za uspešnu kontrolu pandemije. Mislim da javnost nije dovoljno upoznata s tim. Postoje dve grupe testova: jedna grupa koja otkriva postojanje aktivne infekcije, a druga koja otkriva da je osoba bila bolesna od Covid-19. U prvu grupu koja služi za otkrivanje aktivne infekcije spada PCR test, koji otkriva postojanje genetskog materijala virusa, i antigenski test koji otkriva virusni protein. Kod oba testa uzimanje uzoraka je brisom iz nosa i grla.

Najpouzdaniji je PCR test koji se radi kod obolelih osoba u periodu od prvog dana pojave simptoma pa u narednih sedam, najdalje 10 dana. Može se raditi i kod osoba koje nemaju simptome, ali postoje podaci da su bili u kontaktu sa obolelima. Tada se najčešće rade posle nedelju dana od rizičnog kontakta.

Antigenski testovi su manje pouzdani, ali se brže dolazi do rezultata. Rade se u prvih sedam dana od pojave simptoma. Oni imaju malu vrednost, odnosno nisu dovoljno pouzdani kod osoba koje nemaju simptome, što znači da se kod njih u tom slučaju radi PCR test.

Povezane vesti - INTERVJU DR TANJA JOVANOVIĆ: Virusi neće posustati, naučićemo da živimo oprezno

Određivanje antitela, serološki testovi, uzorak krvi u jednom trenutku se u našoj zemlji masovno sprovodilo. Određivali su se IgM i IgG antitela. Mislim da je dosta zabune unelo određivanje IgM antitela u cilju dokazivanja postojanje akutne infekcije. Ono što je važno, a što, kako saznajem, u praksi često nije rađeno kako treba, jeste vreme uzimanja uzoraka od početka bolesti. Naime, da bi se stvorila i otkrila IgM antitela, neophodno je da prođe najmanje sedam do deset dana od pojave simptoma. U praksi se, iz meni nepoznatih razloga, dešavalo da su nekim pacijentima uzimani uzorci posle nekoliko dana od pojave simptoma. Rezultat je, naravno, u tim slučajevima bio negativan, pacijent osokoljen jer je proglašen zdravim, a šteta koja je učinjena na ovaj način ogromna. Takva osoba, neosnovano proglašena zdravom, mogla je bez ograničenja da radi, putuje, bude primljena u bolnicu. Mislim da je to dodatno doprinelo širenju epidemije.

Određivanje IgG antitela u suštini pokazuje da li je pacijent preležao infekciju. Ova antitela imaju određenu zaštitnu ulogu, ali se ne zna tačno u kom periodu.”

Šta je bojazan kolega s kojima o tome pričate?

„Strahovi kolega s kojima sam svakodnevno u kontaktu su vezani za dve situacije. Prva je da, zbog sve većeg broja obolelih, neće moći da pomognu svim pacijentima obolelim od Covid-19 na način na koji je to potrebno. Drugi strah je vezan za potencijalnu nemogućnost pružanja adekvatne pomoći takozvanim nekovid pacijentima, osobama obolelim od drugih bolesti. Oni, zbog preokupiranosti zdravstvenog sistema lečenjem kovid pacijenata, mogu značajno da osete posledice po svoje zdravlje. U tu grupu, pre svega, spadaju oboleli od kardiovaskularnih bolesti, onkološki i ortopedski pacijenti. Takođe, postoji određena vrsta kolegijalne brige vezane za neophodnost brze edukacije lekara bez iskustva za rad u jedinicama intenzivne nege sa pacijentima s teškom kliničkom slikom, koji zahtevaju primenu kiseonika.”

Povezane vesti - INTERVJU DR DRAGANA LAGUNDŽIN: Virus je pametan i želi da preživi

Vakcina je svetski prioritet. Navršilo se godinu dana od kako je u Kini evidentiran prvi slučaj virusa. Da li se ikada za tako kratko vreme proizvela uspešna i kvalitetna vakcina?

„Proizvodnja vakcine je složen, dugotrajan proces. Kada je u pitanju vakcina protiv Covid-19, zbog pandemijskog karaktera oboljenja i posledica koje izaziva na funkcionisanje zdravstvenih sistema i ekonomiju zemalja, postoji potreba da se ona u što kraćem periodu nađe u primeni. Koliko je meni poznato, do sada nismo bili u situaciji da za tako kratko vreme napravimo kvalitetnu vakcinu. Ali, s druge strane, nikada nismo bili na nivou današnje razvijenosti nauke i tehnologije. Međutim, uprkos postojanju hitnosti za vakcinom, moramo da budemo strpljivi, nikako brzopleti. Moraju se zadovoljiti principi i sprovesti odgovarajuće faze kliničkih ispitivanja, nakon čega sledi postupak registracije, odnosno odobrenje za njenu primenu od strane relevantnih institucija kao što su FDA u Americi, EMA u Evropi i ALIMS u našoj zemlji. Nikakvi ustupci i kompromisi u procesu rađanja vakcine ne smeju se praviti, jer bi štetne posledice usled primene neodgovarajuće vakcine, kada je zdravlje ljudi u pitanju, bile nesagledive.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .