Folksvagen drugi put među Srbima

Folksvagen drugi put među Srbima

EPA-EFE/RONALD WITTEK


Sirijska kriza i otvoreni ulazak Turske u sukobe sa Kurdima na teritoriji njenog južnog suseda, nenadano je ponovo u žižu bacila opciju mogućeg otvaranja “Folksvagenovog” pogona u Srbiji.

Nemački automobilski gigant je, naime, odložio odluku o izgradnji novog pogona nedaleko od Izmira u Turskoj, zbog vojne akcije Ankare u Siriji.

“Upravni odbor koncerna je odložio odluku o novom pogonu. Pratimo aktuelnu situaciju veoma obazrivo i sa velikom zabrinutošću gledamo na aktuelni razvoj”, rečeno je u “Folksvagenu”, u odgovoru na pitanje šta znači odluka u vezi sa izgradnjom pogona i da li postoji mogućnost da se promeni odluka o zemlji u kojoj će se graditi nova fabrika.

AP Photo/Michael Sohn

AP Photo/Michael Sohn

Novi pogon, koji bi trebalo da zaposli do 4.000 ljudi, prema planu, trebalo je da bude izgrađen u blizini Izmira, a vrednost investicija bi bila između 1,2 i 1,5 milijardi evra.

“Folksvagen” je mesecima analizirao gde će u jugoistočnoj Evropi graditi novi pogon, te je odluka u korist Turske bila gotovo sigurna.
Na to je ukazivalo i to što je koncern već u trgovinski registar uneo sestra firmu u toj zemlji.

Stvari su se, međutim, sada delimično promenile, pa zemlje koje su, pre nego što se koncern iz Volfsburga načelno opredelio za Tursku, slovile kao moguće destinacije za izgradnju nove fabrike ovog giganta, poput Bugarske i Srbije, ponovo dižu glavu.

Ovog puta, međutim, srpski predsednik koji je sa prilično velikim stepenom sigurnosti pre nekoliko meseci govorio o velikoj nemačkoj investiciji koja bi mogla da dođe u Šumadiju, nije toliko optimističan.

“Bio sam mnogo radostan kada sam prvi put čuo da postoji mogućnost da “Folksvagen” dođe u Srbiju. Mislim da bi to sve promenilo u zemlji. Ljudi bi drugačije razmišljali. Mislio sam da je to velika prilika. “Folksvagen” je otišao u Tursku, sada ne ide u Tursku, ali izabraće bez sumnje Bugarsku, neće to biti Srbija – kazao je Aleksandar Vučić u utorak na konferenciji “EU i Srbija: zajednička sudbina?”.

00-01-najava-printa_tema-3-710x399

Srbija će, međutim, prema rečima direktora Razvojne agencije Srbije Radoša Gazdića, nastaviti da potencira dalje pregovore o dolasku te nemačke kompanije u zemlju.

Direktor RAS-a podseća da je ponuda Srbije iz ugla konsultanata i nadležnih u “Folksvagenu” ocenjena veoma visoko i dodao da se nada da će Srbija upravo iz tih razloga, ako dođe do zastoja u odluci o izgradnji novog pogona u Turskoj, ili ona ne bude realizovana, ponovo biti u fokusu “Folksvagena”.

“Srbija se i od starta, pored Turske i Bugarske, kotirala izuzetno visoko. Značajno je sa naše strane da u odnosu na Bugarsku imamo dosta kvalitetniju kvalifikacionu strukturu radnika sa tehničkim znanjima, a i dovoljan broj radnika koji mogu da podrže takvu investiciju koja nije samo usamljena u smislu proizvodnje “Folksvagena”, već i proizvodnje komponenti i dobavljača koji učestvuju u proizvodnji jednog automobila”, rekao je Gazdić i dodao da se nada da naši aduti i dalje stoje kod “Folksvagena”.

Povezane vesti – Folksvagen dolazi u Srbiju, a evo i dokaza

I u Privrednoj komori Srbije ističu da je mnogo razloga zbog kojih je Srbija u ovom trenutku za investitore iz sveta najpoželjnija destinacija u Jugoistočnoj Evropi. U tom smislu prate i šta će se dešavati ako dođe do toga da “Folksvagen”, posle odlaganja odluke da investira u izgradnju pogona u Turskoj, ponovo vaga prednosti ulaganja na drugim lokacijama koje su ranije pominjane, uključujući i Srbiju.

“Najbolja preporuka budućim investitorima su iskustva onih koji već ovde posluju: recimo, čak 88 odsto anketiranih nemačkih kompanija odgovorilo je da bi svoj kapital ponovo uložilo u Srbiji. A nije ih malo. U Srbiji je registrovano oko hiljadu nemačkih kompanija, od kojih više od polovine ima ozbiljna ulaganja i poslovne operacije na srpskom tržištu i najviše projekata upravo u auto-industriji – kaže za “Ekspres” Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Folksvagen

Gigant kakav je “Folksvagen”, prema njegovim rečima, u Srbiji bi mogao da računa ne samo na paket finansijskih podsticaja (od državnih subvencija, preko poreskih, do carinskih olakšica) već i na visokotehnološki obrazovane ljude, obučene za rad u auto-industriji i kompanije tradicionalno oslonjene na nemačke mašine, opreme i tehnologiju.

“U Srbiji bi ga dočekalo oko 200 stranih i domaćih firmi – potencijalnih dobavljača, među kojima su već dobro poznati partneri poput “Boscha”, “Continentala”, “Vorwerka”, “ZF Fridrikshafena”, “Shandong Linglonga”… Uložio bi kapital u zemlju u kojoj može da proizvodi uz niže operativne troškove nego na konkurentskim lokacijama, iz koje robu može da prevozi najkraćim putem – evropskim koridorima – i iz koje, zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, bez carina može da izvozi na tržišta sa više od 1,3 milijarde potrošača širom sveta”, ističe Čadež.

On dodaje i da se u Srbiji biznis jednostavnije pokreće, brže se dobijaju građevinske dozvole i lakše posluje nego na konkurentskim lokacijama… Poređenja radi, studija Svetske banke „Doing Business” za 2019. godinu Srbiju je rangirala na 48. poziciji, a Bugarsku 11 mesta niže.

Povezane vesti – NOVA KAZNA: Posle Folksvagena na red došao i Porše

“Ne samo da nam međunarodni analitičari prognoziraju najveći rast u regionu, nego i usisavamo više od polovine svih stranih investicija koje se sliju na Zapadni Balkan. Prema poslednjem izveštaju britanskog “Financial Timesa”, Srbija je privukla 12 puta više investicija nego što bi se moglo očekivati od privrede njene veličine, mereno visinom bruto domaćeg proizvoda, što ju je, prema globalnom FT indeksu grinfild stranih direktnih investicija, svrstalo na prvo mesto u svetu. Svetski smo lider i po izveštaju “IBM Global Locations Trends”, prema broju novih radnih mesta (na milion stanovnika) otvorenih zahvaljujući stranim direktnim investicijama. U Svetskom izveštaju o razvoju, mereno indeksom ljudskog kapitala, zauzeli smo 27. mesto od 157 rangiranih zemalja, odmah iza Belgije i Izraela, ostavljamo za sobom ceo region: Makedoniju na 88. mestu, Kosovo na 80, Crnu Goru na 59, Bosnu i Hercegovinu na 58, Albaniju na 56, Bugarsku na 44, a Hrvatsku na 36. mestu”, kaže Čadež.

EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

Tome je, prema njegovim rečima, doprinelo i dobro visoko školstvo, Beogradski univerzitet se jedini iz okruženja našao na Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta, a stručnjaci školovani na ovdašnjim tehničkim fakultetima priznati su svuda u svetu.

“A ako hoćemo da se dobro razumemo sa svetom i investitorima, moramo govoriti istim jezikom: po tome koliko naših ljudi i koliko dobro govore engleski, Srbija je najbolje pozicionirana iz regiona, na visokom 16. mestu od 72 rangirane zemlje sveta”, zaključuje predsednik Privredne komore Srbije.

O tome koliko bi eventualni dolazak “Folksvagena” bio značajan za Srbiju, gotovo da je bespredmetno pričati. Jedan od najboljih stvari je ta što bi željeni dolazak nemačkog automobilskog giganta dodatno uticao na razvoj industrije jer automobilska industrija angažuje popriličan broj preduzeća iz različitih industrijskih grana, i predstavlja pravi motor razvoja.

Istovremeno, dolazak “Folksvagena” bio bi prva strana investicija koja bi mogla značajno da utiče na srpski BDP, naravno, pod uslovom da većim delom bude uključena i domaća privreda, da to bude prateća delatnost. A to je, na primer, trenutno u slučaju kragujevačkog “Fijata”, koji 80 ili 90 odsto komponenti nabavlja van granica Srbije.

Shutterstock

Shutterstock

Ukoliko bi “Folksvagen” otvorio fabriku u Srbiji, to bi, takođe, slalo i jednu drugu vrstu poruke – da je Srbija stabilna zemlja u koju vredi ulagati, jer je rizik, nećemo reći minimalan, ali je u svakom slučaju prihvatljiv. Jer investicije ovog tipa ne planiraju se tako da traju godinu, dve, s obzirom na to da se procene isplativosti u auto-industriji rade na period od pet godina.

Nova “Folksvagenova” fabrika bi, inače, trebalo da proizvodi pet modela “folksvagena”, “škode” i “seata”. Među njima bi se navodno našli i SUV vozila “škoda karok” i “seat ateka”, čija bi proizvodnja bila preseljena iz češkog grada Kvasine, gde bi preuzeli proizvodnju “pasata”. To su automobili čija se cena kreće od 20.000 do 25.000 evra, što je dvostruko više od prosečne cene “Fijatovog” modela 500L.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar