INTERVJU BORKO DRAŠKOVIĆ: Milioni cure zbog nereda

Oštar verbalni sukob između Republičkog geodetskog zavoda i javnih beležnika, u kojem su korišćene kvalifikacije o plagijatu, neradu i neznanju, kulminirao je prošle nedelje. Suština spora je u tome da su notari građanima izdavali list nepokretnosti u formi koju su prilagodili svojim potrebama, ne u obliku kakav u originalu postoji u bazi katastra. Tako se došlo do presedana da zvanični državni dokument postoji u dve forme.

Primirje je, bar privremeno, uspostavljeno pre nekoliko dana na sastanku koji je u Vladi Srbije organizovao kabinet premijerke Ane Brnabić. U prisustvu predstavnika ministarstava građevine, pravde, RGZ-a, javnih beležnika i Naleda, odlučeno je da dokument koji izdaju notari mora da bude usklađen sa jedinstvenom formom, uz logo Ministarstva pravde na drugoj strani, kojem beležnici pripadaju. „Prevagnulo je na stranu elementarne logike. Neshvatljivo je da smo uopšte došli do te situacije pošto notari overavaju i druga dokumenta, ali njihovu formu nisu menjali. Činjenica je da je list nepokretnosti dokument koji izdaje RGZ. S obzirom na to, imamo neku vrstu prava na svoje simbole, na svoj izgled, nešto što predstavlja brend jednog državnog organa“, kaže Borko Drašković, direktor RGZ-a.

A list nepokretnosti je tek jedan od problema.

Nije uobičajeno da se dve državne institucije, jer se i javni beležnici tako mogu imenovati, javno sukobe. Da li je mirenje, ukoliko je do njega došlo, u Vladi Srbije bilo neophodno?

„Sastanak je bio kao i svaki kada se sretnu ljudi koji ne govore istim jezikom. Pravnici koriste rečnik formalnosti, mi pričamo jezikom suštine. Ta dva jezika se često ne razumeju, pa dolazimo u situacije u kojoj se trenutno nalazimo. Mi iz RGZ smo inženjeri koji se bave tehničkim pitanjima, a javni beležnici su pravnici. Ovo je specifična materija koja je teška za razumevanje, a predstavlja najkompleksniji sistem koji postoji u bilo kojoj državi. S jedne strane, vlasništvo je ustavna kategorija, a geodetska struktura je s druge strane deo suvereniteta države. Rešiti ustavnu kategoriju kroz tehničku struku, od vrha države do lokala, veoma je komplikovano, nije lako, niti nasleđeni problemi mogu brzo da se reše.“

Povezane vesti - Notari na tankom ledu

List nepokretnosti je jedan u moru dokumenata. Koliki je obim njegovog izdavanja u Srbiji? Šta je finansijska strana?

„U zavisnosti od doba godine, od meseca do meseca, broj zahteva koji stigne u RGZ za njegovo izdavanje je između 30.000 i 40.000 mesečno. To je, kada pomnožite sa 540 dinara koliko ga naplaćuju notari, i do 200.000 evra na mesečnom nivou. Mi ga besplatno dajemo javnim beležnicima, a oni ga naplaćuju 540 dinara. To je cena koja je maksimalno predviđena. Dakle, mogu da ga izdaju i jeftinije, ali svi naplaćuju maksimalan iznos! U okruženju je cena niža, tri evra u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Kod nas je pet evra. I gužve u katastrima su nastajale zbog velikog broja ljudi koji su dolazili sa zahtevom da im se on izda.“

Više puta ste pomenuli da je list nepokretnosti, odnosno dokaz o vlasništvu nad imovinom, u papirnom obliku prevaziđen, suvišan. Šta je zamena?  

„To je papir koji građanima, zapravo i nikom drugom, kao takav više nije potreban, jer mi možemo da ga u digitalnoj formi besplatno dajemo svima, pojedincima, državnim organima, lokalnim samoupravama... Dakle, ako bilo koji državni organ traži od građanina da pokaže da li je vlasnik nekretnine, onda on ne radi svoj posao, jer to može i mora da uradi sam. Ne da traže od građana da im ga oni pribave. Međutim, veliki broj ustanova nije spreman za digitalnu komunikaciju koja svima štedi vreme, naravno i novac, pa insistiraju na prevaziđenoj praksi da im ga ipak sami građani donesu. Kako se ne bi sukobljavali s birokratijom, ljudi idu linijom manjeg otpora i dolaze u katastar, ili idu kod notara.“

Da li ostajete pri stavu da bi, pored notara, list nepokretnosti trebalo da izdaju i drugi koji se bave prometom nekretnina?

„Insistiraćemo da list nepokretnosti mogu da izdaju svi profesionalni korisnici, licencirani geodeti, notari, advokatske kancelarije i agencije za nekretnine. U Hrvatskoj list nepokretnosti izdaju u pošti. Možemo i mi da angažujemo poštu. Nije nikakav problem da se to organizuje. Svaki sistem koji izrazi želju i pokaže da ima minimum digitalne pismenosti mi ćemo prihvatiti. Ali, naša osnovna ideja ostaje da niko više ne izdaje list nepokretnosti, jer svi državni organi imaju svoje sisteme koji ih automatski povlače, što je Vlada Srbije omogućila svim ustanovama. Ali, činovnici to ne rade.

Dok to vreme ne dođe, smisao je da bar rasteretimo građane tamo gde imaju problem. Ako žele da reše posao s prometom nekretnina, neka idu u agenciju ili kod notara, ako je problem u državnim organima, neka angažuju advokate da im to reše.“

Zanimljiva opaska na vaš račun od notara glasi: „previše su digitalni“, što pretpostavljam podrazumeva da na takav način i razmišljate, a da je to pomalo „nehumano“?

„Mi jedini idemo na međunarodne skupove i pratimo šta se dešava u svetu. To drugi ne rade, naravno ni beležnici kojima je idealno da izdaju dokumenta na papiru.

Pravljenje pouzdanog sistema nepokretnosti u Srbiji je dugotrajan i krajnje ozbiljan posao. Nekada su geodeti iz katastra izlazili na teren, prikupljali i obrađivali podatke, prosleđivali ih i arhivirali. Danas više nije tako, danas na teren izlaze privatne licencirane geodetske agencije koje nama dostavljaju elaborate, mi ih obrađujemo, arhiviramo i distribuiramo po potrebi.

Povezane vesti - Koliko zarađuju izvršitelji i notari?

Nekada je RGZ bio u velikim problemima. Ali, od 2015. godine je počeo projekat Svetske banke u kojem učestvujemo. Sada smo, bez lažne skromnosti, po svim indikatorima kada se mere rezultati državnih organa, ubedljivo najbolji. Ili da kažem među najboljima. Jedini smo državni organ među prvih 50 najposećenijih sajtova u Srbiji, na 35. mestu, a obično se u svetu među prvih 50 nalaze Poreska uprava ili Ministarstvo finansija, Narodna banka. To najbolje ilustruje koliko smo servisno orijentisani prema građanima. Notari, odnosno javni beležnici, uopšte ne postoje u merilima posećenosti svog sajta, iako bi u javnosti želeli da se porede s nama. Kao poređenje trotineta i tenka.“

Da nije takav odnos prema drugima malo prevelik zalogaj za katastar?

„Nažalost, ogromna većina ne razume šta znači upravljati nepokretnostima. U katastru Srbije upisano je 4,5 miliona objekata, ali još toliko objekata nije upisano. To ne znači da su svi nelegalni, nego samo nisu registrovani u RGZ. To smo otkrili zahvaljujući satelitskim snimcima.

Nije isto kada imate upisano 4,5 miliona umesto devet miliona objekata. Jer, neuporedivo je kada imate mogućnost da u bankama raspolažete sa duplo većom aktivom, da stavite, na primer, hipoteku na devet miliona, umesto na 4,5 objekata. Razlika je, da malo rizikujem s brojevima, u nekih bar 50 milijardi evra! Zamislite da imate takav bankarski potencijal? Kada mi završimo kompletan posao imaćemo potencijal od 100 milijardi kao država. To je realno. Pa, stranci su proučavali stanje u Egiptu i ustanovili da ono što ta država ima u pasivi, kada bi sve upisala i prebacila u aktivu, raspolagala bi sa šest puta više novca nego što je dobijeno za izgradnju Sueckog kanala, ili svih kredita koje su ikad dobili.“

U takve procene je lepo verovati, ali je praksa trenutno drugačija. Šta su stvarne prepreke ka željama?

„Pojedine kolege iz struke i pravnici misle, zapravo strahuju, da će digitalizacijom pojedine struke prestati da postoje. Naprotiv, sasvim je drugačije. Katastar će vremenom prerasti u geoinformatiku, ali će rešavanja svih nagomilanih, nasleđenih imovinsko-pravnih problema i imovine u Srbiji trajati još dugo. To je posao za pravnike. Zemljišna administracija određuje odnos između ljudi i imovine. Pravnički deo posla je da to reši i ustanovi pravo stanje, a u katastar se upisuje kakav odnos neko ima sa vlasništvom nepokretnosti. Ako građanin nije upisan ni kao korisnik, ni kao držalac, ni kao vlasnik, ni kao zakupac, onda nema nikakav odnos s tom nekretninom.“

Da li to znači da vam je namera da na notare prebacite taj deo posla, uz obavezu da se prilagode digitalizaciji? Sledi li zbog toga nastavak sukoba ili ekspeditivnija saradnja?

„Nastavićemo razgovore. Otvoreno je više pitanja koja nisu zatvorena na prethodnom sastanku, ali ima naznaka da će to biti uspešno završeno. Na primer, mi imamo set digitalnih podataka kako bi nam sistem funkcionisao, a notari izdaju papirni list nepokretnosti s kojim naš sistem ne može da funkcioniše. Ako bi ostalo na starom, to bi značilo da mi dokumenta koja nam beležnici prosleđuju moramo da pretvaramo u digitalnu formu. U praksi bi to značilo da moramo dodatno da zaposlimo 500 ljudi koji bi radili za njihove potrebe. To bi trajalo godinu dana kako bi se raspisao tender, ljudi obučili, proverili, organizovali... Što je, naravno, nemoguće i nepotrebno.“

A šta je realno?

„Da se notari modernizuju kako bi sve funkcionisalo. To od njih zahteva mali napor, jer podatke već imaju u digitalnoj formi u svojim računarima. Papirni dokument se u 21. veku gotovo više i ne koristi. Potrebno je samo da svoj finalni proizvod digitalizuju. Tako bi naši sistemi mogli automatski da funkcionišu. Besmisleno je očekivati da se mi vraćamo na staro, u 20. vek. Praktično, notari svoj problem digitalnosti mogu da reše s jednim zaposlenim, za sat vremena. Oni su privatnici i mogu ili da zaposle nekoga ko bi to radio, ili da obuče nekog ko već radi kod njih. Jednostavno, moraju da budu dodatno angažovani.“

Javni beležnici tvrde da su vaši podaci o broju predmeta koje su vam poslali, a vi ih odbacili kao loše urađeni, netačni, predimenzionirani.

„Broj njihovih propusta se jasno može videti na našem sajtu. Pojedinačno znamo kako koji notar radi. Ima ih koji svoj posao odlično rade, kao što ima i primera potpunog javašluka. Pritom, oni najlošiji se ni na koji način ne trude da svoje propuste isprave.

Povezane vesti - VEŠTAČKO DISANJE ZA MITO I KORUPCIJU

Na našem sajtu su notari označeni pod rednim brojevima, ali mi znamo, kao što i oni znaju, identitet svakog od njih. Ukoliko budu nastavili da nam svojim stalnim greškama prave probleme u radu, razmislićemo i o tome da umesto rednih brojeva objavimo njihova puna imena. Pa neka građani znaju koji notari veoma loše rade. U ovom trenutku bližimo se broju od 25.000 odbačenih zahteva koje su nam poslali.“

Šta bi tačno trebalo da znači termin masovna procena koji se pominje kao važna novost u radu katastra?

„To je na neki način izjava koju kupac ili prodavac moraju da daju o nepokretnosti. Ona ima veoma značajnu ulogu kada je u pitanju prava procena vrednosti. To je novi sistem koji se uvodi i ne može da funkcioniše bez tačnih informacija.

Taj sistem se uvodi radi utvrđivanja poreza na imovinu. Dosadašnji način određivanja poreza na imovinu, kako je ocenjeno, ne odražava stvarno stanje nepokretnosti. Da bi se omogućilo da građani imaju pravičnu poresku stopu, RGZ bi trebalo da odredi tačnu vrednost. Na osnovu te procene će se određivati vrednost stana, bez obzira na onu koja je prikazana u ugovoru. Jer, u ugovoru može da piše dogovorena cena između kupca i prodavca, a da ona nije realna. Može da se napiše cena koja je mnogo niža nego što zaista jeste, ili pak može prema ugovoru nekome i da s pokloni stan... Da bi se izbegle moguće mahinacije, na ovaj način će se znati koja je prava vrednost i stopa za oporezivanje. Kroz pilot projekat mi pokušavamo da uvedemo masovnu procenu kao pravičniji sistem.“

Da li to znači da se više na isti način neće oporezivati vila i skromna porodična kuća, bez obzira na atraktivnost lokacije na kojoj se nalaze?

„Upravo će za to služiti podaci – vrednost lokacije i građevinska vrednost. Vrednost građevinskog dela su podaci koji se unose u tu izjavu, njen pun naziv je Osnovni podaci o prometu nepokretnosti. Na osnovu prikupljenih elemenata koji se unose – kada je objekat građen, kvalitet gradnje, drugi elementi, stolarija... određuje se cena. Kod industrijskih objekata će se to takođe ustanoviti, od raspona između stubova kako se ne bi prikazivala manja površina nego što stvarno jeste, pa nadalje. To su podaci koje će prodavac ili kupac unositi u izjavu. Potom će se ona prosleđivati u RGZ, a naši stručnjaci će obraditi podatke i uneti u sistem pravljenja novog modela za procenu.“

Zamerke na efikasnost vašeg rada odnose se i na brojne zaostale predmete.

„Nije samo tehnološki pristup problem. Mi smo imali i neprecizne zakone prema kojima nije bilo jasno određeno šta je potrebno da se jednoznačno odredi nepokretnost. Primera radi, kada su podaci iz zemljišnih knjiga prelazili u RGZ, postojalo je samo ime i prezime vlasnika nekretnine. Tako da se, recimo, pojavilo 500 vlasnika nepokretnosti sa imenom i prezimenom Zoran Jovanović. I nijedan sistem nije mogao da prepozna ko je od njih pravi vlasnik.

Dogodio se slučaj da se čoveku koji nikada nije imao problem ni sa bankom, ni sa hipotekom, na vratima pojave izvršitelji sa odlukom da mu se oduzima stan. Ispostavilo se da je baš takva situacija bila u pitanju. To je slučaj iz Valjeva i sve se završilo dobro. Ali je bilo velikih problema.

Kada je uveden jedinstveni matični broj građana, ta vrsta problema je rešena, jer se prilikom upisa vlasništva upisivao JMBG. To su sve problemi nasleđeni iz 20. veka koji su morali da se rešavaju peške.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .