INTERVJU BRANISLAV TIODOROVIĆ: Ne bih voleo da budemo pokusni kunići za vakcinu

Dr Branislav Todorović, iskusni epidemiolog, prethodnih meseci bio je deo kriznog štaba koji je odlučivao o tome koje će se mere u borbi protiv koronavirusa primenjivati, hoće li biti policijskog časa, da li će biti potrebna izolacija gradova... Danima se već broj novoregistrovanih zaraženih smanjuje, uz par izuzetaka koji su bili posledica neodgovornosti u Vranju, Leskovcu i Smederevu. Niko, međutim, ne veruje da je to i definitivan kraj koronavirusa. Mnogo je više onih koji su u strahu od novog, drugog talasa virusa.

Dr Tiodorović ni sam ne zna tačan odgovor na pitanje hoće li biti drugog talasa, i kako u razgovoru za „Ekspres“ ističe, ne veruje da to iko egzaktno sada može i da kaže.

"To zavisi i od toga kako će se na južnoj polulopti ponašati virus. Strašne slike dolaze iz Brazila koje skoro da podsećaju na Italiju i Španiju. Brazil je izbio na drugom mestu po broju umrlih posle Amerike, pretekli su Rusiju... O čemu je reč.

Virus je sada sišao kod njih, njima je rana jesen i on će tokom jeseni i zime biti prisutan. Virus ne može da preživi van ljudskog organizma. Ako on ostane u Evropi prisutan u manjem broju, ako bude mali broj zaraženih, sporadičnih slučajeva, to neće biti mnogo bitno. Ali ako se pojavi veći broj zaraženih, dakle ako se virus vrati iz Južne Amerike ili Australije, kada se kod njih završi zima, dakle u našu kasnu jesen ili zimu, kao što se to obično dešava sa gripom, tada će možda biti drugog talasa. Govoriti o tome da ćemo imati drugi talas u avgustu ili septembru, za to nema elemenata. Neki čak pominju i jul. Ali idu topli dani, manje ćemo boraviti u zatvorenom prostoru i samim tim se smanjuje rizik obolevanja. To ne znači da neće biti sporadičnih slučajeva. I grip se nekad pojavi leti, kod ljudi sa slabijim imunitetom“, kaže dr Tiodorović za „Ekspres“.

FOTO TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC/ bs

Dakle, pitanje je hoće li se virus šetati sa severne na južnu poluloptu i nazad?

"Ovo je globalno. Ako virus prošeta po humanoj populaciji na južnoj polulopti i ne održi se, ako ne bude značajnijeg broja osetljivih jedinki, onda se on neće povratiti i nećemo imati drugi talas. Ali moramo uzeti u obzir nekoliko drugih faktora. Zavisi prvo od osetljivosti te populacije, hoće li se populacija svojim imunitetom izboriti sa virusom, kao što je to bilo u Evropi i sada se dešava u Americi. Drugi element je organizacija i funkcionisanje zdravstvenih službi u pandemijskim, vanrednim uslovima. I treća stvar je koliko su ti zdravstveni sistemi sposobni da sprovedu sve mere protivepidemijske zaštite. Ima puno faktora. Nijedna epidemija, nijedna pandemija nije isključivo medicinski
problem. Ona je, istovremeno, i socijalni i psihološki, ekonomski pa čak i politički problem. Svi ti elementi učestvuju u proceni da li će se on održati."

Povezane vesti - Da li smo spremni za drugi talas?

Ali mogu da gledaju iskustva Kine, Evrope...

"Postoji, normalno, nada jer su oni videli šta se dešava na severnoj polulopti, pogotovo u Italiji i Španiji. Mogli su da uporede šta znači organizovan odnos onih zemalja koje su, na kraju se pokazalo, provele rigorozne mere, a šta se dešavalo sa onim zemljama koje su mislile da mogu da prođu na mnogo lakši način. Vidite, Švedska ima 4.000 umrlih. Oni nisu mnogo veća zemlja od nas, imaju desetak miliona stanovnika, mi hajde da kažemo da imamo oko sedam miliona. I šta bismo mi ovde imali da nam je 4.000 ljudi umrlo? To je strahovit udar i to bi bilo nešto što sigurno niko ne bi prihvatio. Oni su platili visok ceh zbog toga što su mogli, eto, da ne sprovode nikakve rigorozne mere, ali... Svetska zdravstvena organizacija je dala jednu ocenu pre desetak dana, da 50 odsto svih umrlih u Evropi otpada na korisnike staračkih domova, stara lica. Ovo je bila bolest koja je pre svega pogađala starije.

Trebalo je, dakle, sačuvati starije ljude od smrti, a s druge strane mlade kontrolisati da nisu izvor zaraze. To je isto važno kao i na južnoj polulopti. Pratićemo iz dana u dan šta se dešava na južnoj Zemljinoj polulopti i možda će neko reći da je to neka vrsta nade, da drugog talasa verovatno neće ni biti. Ako se ispune ovi uslovi koje sam napomenuo."

FOTO TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIC/ bs

Marjan Ivanuša iz kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu kaže da ipak nećemo moći da izbegnemo taj drugi talas. Otkud to?

"Pa, dobro. Morate razumeti šta je stav Svetske zdravstvene organizacije. Njen zadatak je, ja ću reći otvoreno, proglašenje pandemije da skrene pažnju prvo na nerazvijene, ugrožene zemlje koje su u ekonomskim problemima, u drugim društvenopolitičkim problemima jer su one najosetljivije. A Svetska zdravstvena organizacija mora pre svega o njima da razmišlja. I to je normalno. Jer onda se u zemljama tog tipa razvijaju razne epidemije, razne pandemije. A u bolje organizovanim zemljama, kao što smo mi, kao što su Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Slovenija, ipak se vidi da kada se organizovano pristupi, uz razlike u modelima, proizlazi i rezultat. Mi možemo reći da je naš rezultat dobar. Da li je mogao da bude bolji? Pa, verovatno, da nismo imali incidenata kao što je onaj gerontološki centar u Nišu i sada neke radne organizacije...“

U Vranju i Leskovcu...

"To je sada pod kontrolom. Važnija je situacija u Smederevu. Pratićemo to i dalje. To je dinamičan proces koji se ne završava jednim danom. Moraju da prođu neki vremenski intervali sa stalnim ispitivanjem, nadzorom, sprovođenjem mera. Ja potpuno razumem i podržavam kolegu Ivanušu u tome što traži da se mere zadrže, u smislu nošenja maski, fizičke distance, dezinfekcije, higijene ruku, da ne bude kao pre što su nas učili kao decu da peremo ruke samo posle toaleta i pre jela. Sada se to mora mnogo češće raditi. Na kraju zadatak Svetske zdravstvene organizacije je i to da prati da se ljudi ne opuste, da države, i one koje su dobro stojeće, shvate da moraju da pomognu onim lošije stojećim zemljama."

Povezane vesti - VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Spomenuli ste sticanje imuniteta. Dokle se stiglo sa tim ispitivanjima, da li ljudi koji su preležali koronavirus stiču imunitet, do kog nivoa i koliko taj imunitet traje?

"Imamo neke pokazatelje. Kažem neke, jer to je istraživanje koje će trajati dva meseca. To je vrlo zahtevna studija u kojoj se uzimaju slučajni uzorci, slučajne porodice. To mogu biti porodice u kojima ima onih koji su preležali, ali i porodice u kojima nije bilo nikakvih znakova, znači da su bili asimptomni. Pravi uvid imaćemo kada se sve to ne samo završi kao ispitivanje, nego i kada se napravi temeljna analiza i kada se dođe do zaključaka. A to neće biti moguće pre septembra, jer ćemo tada moći da kažemo da smo obradili tih sedam hiljada porodica. Drugo, to se zasniva na dobrovoljnosti, znači nema nikakve prisile, nikakvog pritiska. Ljudi se moraju dobrovoljno izjasniti i da pristupaju tom ispitivanju. I zatim biće vrlo važno posle testiranja koje će se obaviti u INEP-u, u Laboratoriji za medicinsku biohemiju, mikrobiologiju sa parazitologijom i imunodijagnostiku, da sagledamo takozvanu seroepidemiologiju, da vidimo šta možemo da zaključimo. Na osnovu istraživanja znaćemo da li će u nekim krajevima Srbije mere morati da ostanu ili moraju da budu vrlo pažljivo sprovođene, da ne bi došlo do ponovnog javljanja žarišta. U nekim krajevima ćemo reći – u redu, najmanje je 60 odsto pozitivnog imuniteta i to je taj kolektivni imunitet koji će obezbediti miran odnos prema bolesti. To ne znači da nećemo imati i u takvim sredinama retka, slučajna oboljenja."

FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ bk

Da li to znači da čovek koji je preležao koronu više ne može da je dobije, ili ako je dobije da će biti otporniji na nju i imati blaže simptome?

"Prirodni imunitet posle preležane bolesti bi trebalo po pravilu, a to važi za neke bolesti, na primer, za dečje zarazne bolesti, da ostaje doživotno. Vakcinacija, vrlo retko, skoro nikada ne obezbeđuje doživotni imunitet. Ona obezbeđuje imunitet zavisno od kvaliteta vakcine, od kvaliteta odgovora organizma koji je primio vakcinu, pa se kaže da važi 10, 20 godina, neki čak i godinu dana kao kod gripa. Jedina vakcina koja kažu da štiti doživotno, koliko znamo iz literature, jer mi sa tom vakcinom nemamo nikakvo iskustvo, jeste vakcina protiv žute groznice. Treba očekivati da će oni koji su preboleli koronu imati dobar imunitet. Ali pazite, ipak je ovo novi virus. Bez obzira na to što se mnogo više saznaje svakim danom, ostaje i mnogo više nepoznanica. I o imunitetu ima mnogo nepoznanica. Ima mnogo radova u naučnim časopisima, i to vrlo ozbiljnim, gde s jedne strane imate potvrdu te teze. Sa druge strane, to je veoma kratak period da bismo mogli da tvrdimo tako nešto. Pa su neki rekli da su već napravili vakcinu, ali period je prekratak da bi se reklo da je ta vakcina delotvorna, da je bezbedna, bez kontraefekata... Mora se pokloniti velika pažnja. Svaki organizam je različit. Današnja medicina, pogotovo u najrazvijenijim njenim delovima, kao što je, na primer, onkologija, koja se bavi ozbiljnim proučavanjem genotipova, genologije, zasniva se na personalizaciji. To znači da lek koji pomaže vama, neće pomoći meni i obrnuto. Uvek tu ima dilema, kao oko hlorokina. Negde je delovao, a negde nije delovao dobro, negde može da izazove ozbiljne posledice po kardiovaskularni sistem. Opet je to zasnovano na personalizovanoj medicini. Moramo poštovati da medicina napreduje svakim danom i da se uvek pronalaze neki novi rizik faktori."

Bilo je priča da se vakcina može očekivati na jesen.

"Trenutno 28 proizvođača vakcina hoće da dođe do prvog rezultata. Neki su, kao na Oksfordu, već rekli da su napravili tu vakcinu. I Kanađani kažu. Rusi kažu da će od jeseni sigurno imati vakcinu, čak da i od jula mogu da imaju vakcinu. Bojim se da tu ima više komercijalne trke, a to smo već videli i na primerima pandemije ranije. Svi su imali vakcinu protiv ebole, pa je niko nije napravio, vakcine protiv HIV-a, pa je niko nije uspešno napravio. Potrebno je najmanje šest meseci do godinu dana da sprovedete četiri nivoa ispitivanja. Počev od toga da virus izolujete u laboratoriji, da ga umrtvite, da ga onesposobite da bude aktivan, pa da ga ispitate na laboratorijskim životinjama. Na trećem nivou treba da dođete do toga da na dobrovoljcima radite, da ljudi pristanu. Jer dok god ne radite na ljudima, nemate dokaza da neće dovesti do nekih neželjenih efekata. I četvrti nivo je registracija, koja je vrlo ozbiljna. Američka savezna agencija za lekova neće vam registrovati vakcinu ako nije potpuno sigurna. Ja bih voleo da i mi imamo takvu agenciju koja je nezavisna od bilo koga i od ekonomskih i od političkih uticaja pri donošenju odluka. Slična tome je i Evropska agencija za lekove i vakcine koja takođe to mora da registruje. Prema tome, ne treba mi da žurimo puno. Voleo bih da mi ne budemo pokusni kunići. Neka to drugi sve ispitaju i završe. Normalno, ja bih voleo da i nas „Torlak“ sprema za to. Ali očigledno nam je potrebno mnogo resursa, a sve to košta. Prema tome, sačekajmo malo, mislim da je do kraja godine moguće, ali sam više pri oceni da ćemo u sledećoj godini imati tu vakcinu."

Po svetu se mnoge zemlje pripremaju za drugi talas. Da li ćemo biti spremni?

"Siguran sam da ćemo biti mnogo spremniji nego za ovaj početak. Početak je bio iznenađenje za ceo svet, pa i za onaj deo sveta koji je mnogo ekonomski jači, sa mnogo većim potencijalom u zdravstvu. Jedna Italija spada u sam vrh zdravstvene zaštite, ali vidite, desi se... Mogli su da se nose i sa Amerikom i sa Rusijom i sa Kinom. Ali u ovom delu očigledno su im se desile određene slabosti u tom preventivnom delu. Očigledno je da smo mi dobro radili na preventivnom delu i kroz sve ovo što smo prošli shvatili koliko je važno preventivno delovanje. Mi ćemo se spremati za to kao da će se pojaviti drugi talas. Spremni smo, imamo resurse, i znamo kao treba da se organizujemo, znamo kako i šta treba imati obezbeđeno, nećemo morati da jurimo i obezbeđujemo ni zaštitnu opremu ni respiratore, ni druge mašine koje su nam neophodne, ni lekove. Jedina bi velika promena bila ako bi se nekako pronašla vakcina, onda bi sve to došlo u drugi plan. Tada bi bilo važno vakcinisati i zaštititi veliki deo stanovništva, da stvorimo kolektivni imunitet. U svakom slučaju, mislim da smo spremni za taj, mogući drugi talas."

Hoćemo li biti i ozbiljniji?

"Očekujem da ćemo biti mnogo ozbiljniji. Videli smo koje su posledice mogle da budu. Nažalost, bilo je takvih primera."

Bilo je možda i onih koji su se vodili nekim izjavama koje nisu bile toliko ozbiljne...

"Vidite i sami, a to znate i Vi i ja, mislili su na početku da će razbiti strah i paniku kod naroda. Moguće je to i tako posmatrati. Ali ako ste me pratili, a verujem da jeste, ja nikada nisam bio na toj strani. Za mene je to bio ozbiljan problem, kao i svaka epidemija i mnogo manja, a kamoli pandemija."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...