Vesti
08.12.2020. 14:41
Đoko Kesić

INTERVJU BRANKO RUŽIĆ: Projekcija budućnosti

foto-ministar-branko-ruzic-foto-milan-ilic.jpg

Ako pažljivo pročitate biografiju Branka Ružića, ministra prosvete u Vladi Srbije i visokopozicioniranog funkcionera Socijalističke partije Srbije, sa lakoćom ćete prepoznati da je on još od studentskih dana na Fakultetu političkih nauka u Beogradu odabrao da se bavi politikom. Njegova politička karijera raste stepenasto, korak po korak, što za srpski politički milje i nije baš tipično.

Branko Ružić kod političkih analitičara, novinara i naše političke publike koja je raznolika, šarena ali brojna, uživa neskrivene simpatije. On je odmeren, poseduje konciznu i jasno artikulisanu misao, ne poseže za teškim rečima i olakim obećanjima, ume i hoće da sasluša sagovornika, čak i kad se ne slaže sa njim, to neslaganje iskazuje odmereno i nepomirljivo jasno. U našu savremenu političku praksu uneo je sopstveno pravo da se uvek i ne slaže sa dominantnim političkim diktatima i opservacijama.

Za intervju za ovaj broj „Ekspresa“ izabrali smo gospodina Ružića iz razloga što su prosveta i obrazovanje u Srbiji već izvesno vreme izloženi ozbiljnim kritikama, a posebno što pandemija koronavirusa stavlja u prvi plan zdravlje školske dece i omladine, ali i njihovo obrazovanje, kvalitet nastave, praksu i moranja u sveopštem domaćem i svetskom pandemijskom haosu.

Povezane vesti - INTERVJU ANDREJA BRKIĆ: Nisu u Nemačkoj gazde dobre, nego je ekonomija jača

Početak našeg razgovora je neizostavno usmeren baš na pomenuta pitanja, ministar Ružić je svakako svestan važnosti svoje ministarske funkcije i delikatnosti u kojem se naš obrazovni system trenutno nalazi.

„Želja mi je uvek da spram svojih mogućnosti učestvujem u procesima i dajem maksimalan doprinos boljitku naše države, društva, građanki i građana. Imam privilegiju da obavljam odgovornu dužnost u izvršnoj vlasti već treći put i svakako ću se truditi da ostavim pozitivan trag iza sebe zajedno sa timom koji radi veoma predano svoj posao u ministarstvu.

Obrazovni sistem je projekcija budućnosti, u sledećih 30, 40 ili 50 godina, i zato sebe vidim kao delić tog važnog mozaika. Svaka pozicija sa koje se utiče na život građana za mene je najodgovornija i od velike važnosti.“

Imam utisak da se nijedan Vaš prethodnik, tek u ovim korona vremenima (u ovu gradaciju ubrajam i sve druge političke činioce u Srbiji), nije u tolikoj meri angažovao za što važniji status školstva i obrazovanja?

„Vaspitno-obrazovni sistem je, pored zdravstva, najveći državni sistem, i od izuzetne važnosti za razvoj našeg društva i za ulaganje u mlade, na kojima i počiva budućnost. Ne smatram da se stiče utisak da nije dovoljno urađeno, već da nije lako upravljati ovolikim sistemom. Ipak, ne zaboravimo, govorimo o najmanje tri miliona pari očiju uprtih u nas i šta ćemo sledeće uraditi u obrazovanju. Sistem jeste veliki, ali promene su moguće, samo treba videti šta je moguće uraditi u zadatom vremenu. Ovo ministarstvo će se svakako truditi da nastavi da reformiše ceo sistem, da uvedemo inovacije, ali i da se ubrzamo ka najboljim sistemima u Evropi.“

Mnoge činjenice govore da je obrazovanje u razvojnim planovima države Srbije nekako skrajnuto, nije zapostavljeno, ali nije ni postavljeno na mesto koje mu pripada. Da li delite ovo mišljenje?

„Svedoci smo i koliko je Vlada Srbije u prethodnom mandatu, ali i kroz novi ekspoze premijerke pokazala odnos Srbije prema obrazovanju, nauci i tehnološkom razvoju. Radilo se i radi se dosta na reformama, razvoju dualnog obrazovanja, uvođenju digitalizacije i boljem sistemu praćenja obrazovnih politika. Verujem da ćemo, bez obzira na to što sada, zbog korone, nije povoljan period, ipak uspeti da ubrzamo neke reforme i brže preskočimo neke stepenice i da na kraju ostavimo vidljiv rezultat.

Reforme u obrazovnom sistemu su stalne i kontinuirane, i predstavljaju adekvatan odgovor na izazove sa kojima se čitavo jedno društvo suočava.“

Social Network Post 2000x2000

Na ovaj zaključak me vraća činjenica da u svim razgovorima o redosledu važnih državnih institucija koje bi među prvima trebalo da prime vakcinu ne pominju se učitelji, nastavnici, profesori...

„Država je pokazala i dokazala različitim potezima u prethodnom periodu, između ostalog i sektorskim povećanjem plata, da uvažava dragocen posao koji rade prosvetni radnici, i tako će biti i u narednom periodu. Obrazovni sistem će svakako biti u fokusu kada naša država bude obezbedila adekvatnu, efikasnu vakcinu protiv Covid-19, naravno u dovoljnom broju jedinica.“

U našim razgovorima koji su prethodili ovom intervjuu, pričajući šta bi Srbija morala da menja u obrazovnom sistemu, rekli ste da je godina i po, na koliko je određen rok trajanja ove vlade, premalo vremena za važne zahvate. Šta je to što bi se, po Vašem mišljenju, moralo raditi da se obrazovanje mladih stavi na odgovarajuće mesto?

„Baš zbog toga što je oročen mandat, radićemo više i bolje. Fokusiraćemo se na to da završimo ono što je započeto, a od izuzetne je važnosti, kao što su jedinstveni informacioni sistem prosvete, da razvijemo dualno u visokom obrazovanju, da unapredimo digitalizaciju i uredimo zakonodavni okvir koji će biti taj zamajac promena koje svi želimo.“

Povezane vesti - Kad i kako se vratiti u Srbiju

Nemali broj ljudi kaže da je klasično obrazovanje anahrono, izgubilo bitku sa vremenom kroz koje su protutnjale tri tehnološke revolucije. Mi koji duže pamtimo verujemo da klasično obrazovanje nije demode, ono se može i mora prilagoditi modernim zahtevima. Koji je Vaš stav?

„Smatram da je veoma kompleksno upodobiti, na primer, abakus sa četvrtom industrijskom revolucijom, ali svakako i klasično obrazovanje mora biti temelj za upodobljavanje sa modernim trendovima. U vreme korone shvatili smo koliko je važan digitalni sistem i ulaganje u informacione tehnologije. Uveli smo informatiku od petog razreda osnovne škole, a i digitalni svet kao predmet za najmlađe osnovce, nastavnike obučavamo i opremamo škole da odgovore modernim zahtevima.“

Uveliko su IT tehnologije pomerile sve percepcije modernog življenja a samim tim i obrazovanja? Da li shodno toj logici treba „spaliti“ Tolstoja, Šopenhauera, Ničea i Andrića?

„Jedan citat Fridriha Ničea daje odgovor na ovo Vaše pitanje, a glasi: ’Budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti’.“ 

Sa ovim pitanjem apsolutno komunicira mišljenje mog profesora Miloša Đurića, koji je svojim studentima govorio – kad bi kojom nevoljom ovaj svet nestao, bilo bi dovoljno da se sačuvaju Ilijada i Odiseja i Biblija da bi svet opet došao do ovog stepena civilizacije?

„Odgovor i na ovo pitanje apsolutno korespondira sa gorepomenutim citatom Fridriha Ničea.“

Povezane vesti - INTERVJU DR MILAN UZELAC: Znanje je privilegija manjine

Naš obrazovni sistem olako prihvata sve preporuke činovnika iz Brisela. Tako smo prigrlili „Bolonju“, što je bila ozbiljna greška?

„Ne gledam na naše pristupanje procesu kao na grešku već eventualne pogrešne korake možemo pronaći u pogrešnoj primeni njegovih tekovina. Mi vidimo dobre rezultate učešća u ovom procesu. Veliki je broj stranih kompanija koje dolaze u našu zemlju i zadovoljne su zaposlenima, a posebno obrazovanim mladim ljudima koji su diplomirali na našim univerzitetima. To je upravo jedan od razloga zašto se strane kompanije opredeljuju da ulažu u našu zemlju. Iznijansirati i unaprediti sistem svakako nije naodmet.“

Da li biste objasnili kako je moguće da jedna strana izdavačka kuća drži monopol (oko 70 odsto izdavaštva) u štampanju udžbenika za osnovne i srednje škole? 

„Zakon je definisao da izdavanje udžbenika može da obavlja javno preduzeće - javni izdavač, preduzetnik ili drugo pravno lice koje je registrovano za izdavačku delatnost. Dok specifične priručnike mogu da izdaju i nadležna udruženja. Svi odobreni udžbenici nalaze se u katalogu iz kojih svaka škola za sebe bira koji konkretno udžbenik će koristiti u nastavi. Dakle, svi odobreni udžbenici su ravnopravni, a koji će biti korišćeni odlučuje se na nivou škole.

Svakako, mnogima se u akademskoj, školskoj, pa i široj javnosti javlja žal za nekim ranijim vremenima kada je, na primer, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva bio perjanica izdavaštva. Vrlo je intrigantno da jedan takav gigant nije uspeo da se održi u tržišnoj utakmici, a verujem da su isto toliko intrigantni i razlozi. Zato se sa visokim stepenom pažnje treba uzeti i zvaničan stav SANU tim povodom.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
35°C
22.06.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve