INTERVJU DRAGAN BLAGOJEVIĆ: Srbija ima snažne adute protiv Prištine

Dragan Blagojević je najiskusniji diplomata u ovdašnjem novinarstvu. Dopisnik agencije Beta iz Brisela postao je 1994. godine i sa punih 25 godina iskustva u prestonici Evropske unije pravi sagovornik za temu odnosa Srbije i EU, očekivanja, ograničenja, problema i perspektiva pred kojima se naša zemlja nalazi.

Koliko su realna očekivanja da se, posle promena u EU, promeni i dosadašnja politika prema Srbiji?

"Ne vidim nikakvog razloga, niti vidim ikakve znakove da bi promena moglo da bude. EU će nastaviti da radi ono što u ovom trenutku radi, a to je pre svega pokušaj da se iznutra preustroji i stabilizuje s obzirom na prethodne krize koje nisu do kraja rešene. Ekonomsko-finansijska kriza je jednim delom smirena i nađeni su novi elementi, pre svega kod Evropske centralne banke, da se ne dogodi krah iz 2008. godine. Ali strukturni problemi i dalje postoje. Unija će opstati ako se stabilizuje zona evra koja i sada funkcioniše relativno dobro s obzirom na pritiske i svetske nevolje, ekonomske i finansijske.
Drugo je da se unutar EU reše veliki političko-ideološki razdori, pre svega sa Poljskom, Mađarskom, delimično Češkom i Slovačkom, koji odbijaju diktate iz Brisela. Evropska komisija, kao čuvar temeljnog akta, Ugovora iz Lisabona, zamera ovim zemljama da krše osnovna pravila, nezavisnost pravosuđa koje je pod velikim političkim uplivom, menjanje ustava bez odobrenja parlamenta i uz mnogo poteza koji liče na manipulaciju, a najviše da guše slobodu izražavanja, da nameću medijima i civilnom društvu nešto što je apsolutno sve, samo ne slobode koje su zagarantovane temeljnim aktom.

Povezane vesti - Markonova neskrivena poruka

Treće, ogromne razlike su oko pitanja imigranata. Istočne zemlje, od Mađarske do Poljske, kažu da ne mogu da prime veći broj imigranata, posebno iz islamskih zemalja, jer su videli loše iskustvo mnogo bogatijih i sposobnijih zemalja sa imigrantima koji nisu u stanju da se ugrade u kulturu, sistem vrednosti i demokratiju unutar EU."

Da li su zamerke razumne?

"Razgovarao sam privatno sa Slovacima i sa Mađarima, ne samo s novinarima, nego i sa diplomatama, koji kažu da nisu u stanju da uz pomoć EU reše čak ni dugoročan problem Roma koji su na marginama društva. Koji se takođe jako teško uklapaju, ili neće da se uklope. A sad bi još trebalo da dođe talas imigranata. Slovaci kažu da su mali, da ih je nekoliko miliona i da nisu u stanju da prime 100.000 islamskih imigranata. Ne znaju ni kako će se ponašati, a prema onom što su do sada videli... to ne žele da prihvate. Kažu da su tek izašli ispod patronata Sovjetskog Saveza, da su sklopili neku celinu i identitet, i da neće nešto što će opet iznutra da ih ruši. To je njihovo objašnjenje."

Problem imigranata iz tog ugla deluje nerešiv?

"Pazite, ne sme se nikako zaboraviti Italija. Mislim da je to bila prva velika greška EU. Italija je godinama bila na masovnom udaru imigranata iz Afrike južno od Sahare i iz delova Bliskog istoka. Većina su bili ekonomski imigranti. Italijani su bili strašno ljuti i nezadovoljni jer niko nije hteo da im pomogne, a mislim da EU nije shvatila ozbiljnost problema, kao da su mislili da je Italija velika, bogata zemlja koja će to moći sama da proguta. EU je, prema uveravanju italijanskih novinara, to posmatrala kao italijanski problem, iako su to spoljne granice EU, a Italija je imala pravo na pomoć i podršku koju nije dobila.

Nezadovoljstvo je dovelo do toga da su na izborima Italijani glasali za one koji su obećali da će im pomoći. I došao je Mateo Salvini i partija Pet zvezdica za koje sada kažu da su ekstremni desničari, maltene neofašisti. I sad je EU u čudu kako se to dogodilo u tako moćnoj zemlji, sa takvom demokratskom istorijom i bogatom kulturom!
Sad se već nazire problem Finske, Danske, Švedske, tu je i Holandija, čiji je stav da ne mogu ponovo da dozvole da se unutar evrozone načine mehanizmi koji će značiti prelivanje novca bogatih, koji su ga pošteno zaradili, siromašnima koji ne znaju ili neće da rade dobro."

I gde smo mi, uz navedene probleme, s našim očekivanjima?

"Postoje moćne zemlje unutar EU koje će, kada procene da je rešenje pitanja Balkana i pre svega kosovskog Gordijevog čvora u njihovom interesu i da će od toga imati koristi, to i rešiti. Tu nema nikakve sumnje. Da li u ovom trenutku postoji neka svest koja ide u tom pravcu, teško je reći."

Dosadašnji učinak na tom planu nije obećavajući.

"To je pre svega poraz Evropske komisije, komesara Johanesa Hana i Federike Mogerini. Sve je ostalo na nivou lepih želja i deklaracija. Zemlje unutar EU su na stanovištu da na Balkanu ne sme da se dogodi ono što je tragična balkanska istorija. Sigurno je da postoji ta svest. Ali, kada se uopšte razmatra mogućnost otvaranja vrata novim članicama, osnovno pitanje je stabilnost i bezbednost. Drugi jako važan element je da zemlja kandidat mora da bude ekonomski osposobljena za minimalnu konkurentnost na zahtevnom evropskom tržištu gde nema državnih subvencija. A Evropa će svojim fondovima pomoći da ojačaju konkurentnost svoje privrede. To se čak u poslednja dva-tri izveštaja Evropske komisije malo jače naglašava.
Njihov stav je da zemlja koja ulazi u EU mora da doprinese zajedničkom boljitku, a ne da uđe pa da imaju probleme. Sa Hrvatskom je bilo velikih problema oko ključnih pitanja, vladavine zakona i temeljnim slobodama. Na ta dva poglavlja, 23 i 24, izgubili su dve godine."

Imamo li mi pouzdane saveznike u EU, svoje ljude, lobiste, nekoga od pomoći?

"Sitni smo i nemamo dovoljno saveznika. Nemamo uopšte pravih saveznika, za razliku od Hrvatske iza koje je snažno stajala Nemačka. Ako u našem slučaju i postoji neko savezništvo, onda su to zemlje sa Balkana. Grci, uslovno, kada im odgovara i koliko im odgovara. U načelu, male zemlje su sklone da pomognu radi sebe, da bi se suprotstavile velikima.
Bugarska i Rumunija su bile za početak pregovara sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Ne gaje one veliku ljubav prema Makedoncima, Albancima pogotovo, ali smatraju da bi početak pregovora verovatno obavezao i vlasti i narod u tim zemljama da se usaglašavaju sa temeljnim vrednostima unutar EU. Drugo, misle da veći broj malih zemalja u EU jača njihov položaj u sistemu odlučivanja i glasanja. Recimo, sada kad je biran predsednik Evropske komisije, bilo je potrebno da 71 odsto članica EU glasa za, i 62 odsto stanovništva. Kada su takva glasanja, to njima ide malo više u korist."

Može li Srbija u tom sistemu da očekuje svoje glasače?

"Srbija ima i to, moram reći, nesrećno poglavlje 35 koje se odnosi na pitanje Kosova. To jeste istorijska nepravda, ali je jednostavno izašla iz situacije koja je nastala posle onoga što je bilo devedesetih godina. Nametnuta spolja, nametnuta iznutra.
Kada je u pitanju naša zemlja i uopšte šansa zemalja Zapadnog Balkana da se jednog dana pojave na vratima EU, to bi trebalo gledati razumno. Za to su potrebne godine. Prvo, EU mora da se stabilizuje, da nađe sebe. To je ono što je francuski predsednik Makron jasno rekao: „Evo, ni sa 28 članica ne možemo da funkcionišemo, ovo je haos. Kako bi sa 34-35 to funkcionisalo?" Kada se razgovara privatno sa francuskim novinarima i diplomatama u Briselu, oni kažu da Makron ništa ne izmišlja, da to i drugi misle, ali neće javno da kažu.
U Evropskoj komisiji kažu da je Srbija, tehnički gledano, zemlja koja poseduje najveće kapacitete. Veće od Crne Gore koja je napredovala u pregovorima, ali kojoj Evropska komisija direktno pomaže, daje im savete i ima svoje ljude tamo. A Srbija ima sposobnost državne uprave da sprovede ono što se dogovori u pregovorima."

To su pohvale, a zamerke?

"U poslednjem izveštaju Evropske komisije zamerke se odnose na sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Crnu Goru koja je otvorila daleko veći broj poglavlja nego mi. Jednu činjenicu su svi smetnuli sa uma, a to je da je izveštaj Evropske komisije prema Crnoj Gori bio veoma oštar i nepovoljan. I Crna Gora sad u junu nije otvorila nijedno novo poglavlje. To je poruka. Neću dalje da izvlačim zaključke, ali neću ni zaboraviti šta mi je rekao sagovornik u Savetu ministara pre nekoliko godina. Kada je grupa novinara iz Crne Gore pred predstavnicima Evropske komisije kritikovala crnogorsku vlast po pitanju slobode izražavanja, pretnji novinarima i nerešenih ubistava, sagovornici u Evropskoj komisiji nisu imali odgovore na pitanje zašto podržavaju takav režim Mila Đukanovića. Suprotan svim vrednostima koje propovedaju. Posle sam privatno razgovarao s nekolicinom ljudi iz komisije i jedan mi je rekao: „Ako režim Đukanovića ostane kakav jeste, kao takav ne može da uđe u EU". I to važi za sve režime na Zapadnom Balkanu."

Kakav je odnos prema postojećoj vlasti u Srbiji?

"U poslednja dva izveštaja Evropska komisija je imala više zamerki na račun velikog političkog upliva na pravosuđe i na sudije. To ne valja. Ako je neka zemlja nedovoljno stasala po pitanju vladavine zakona, oni razmišljaju na način: „Pa koji će ozbiljan privatni investitor, banka ili fond uložiti novac ako nemaju sigurnost pravne zaštite".

Investitora ipak ima. Kao jedan od najvećih se pojavljuju kompanije iz Kine, mada to na Zapadu, iz njima znanih razloga, zovu čak i prljav novac.

"Oni tvrde da tu ima i korupcije, da je to vezano s raznim provizijama koje Kinezi daju preko paradržavnih kompanija iza kojih stoji kineska država. Ali, takve optužbe treba dokazati. Ima investitora koji dolaze na Zapadni Balkan, a među njima su i Kinezi. To bi trebalo da bude pouka ne samo za EU, nego i za investitore širom sveta. Ako pojedine države nemaju investicije iz EU ili Amerike, naravno da će ih tražiti na drugom delu sveta, makar uslovi bili drugačiji. Jer, ako nema značajnih investicija, onda zemlje i vlasti postaju nestabilne, pa traže načina da poprave situaciju."

Alternativne puteve.

"Da. A drugo, sama EU je veliki trgovinski partner sa Kinom, imaju mnogo bolje odnose u trgovinskim vezama s Kinom nego sa Amerikom. Sad su skoro imali neke samite na vrhu i to je dobro prošlo. Pojas i put, veliki svetski projekat Kine, zašao je debelo unutar EU. Pa, zašto bi onda kritikovali nas na Balkanu ako oni to sami rade na mnogo višem nivou. Kinezi su zakupili luke Pirej, Trst, sada traže i Đenovu. Trebalo bi da saobraća brzi voz od Pireja, preko Grčke, Severne Makedonije, Srbije, do Mađarske i Srednje Evrope. Ne znam koliko naše diplomate govore o tome, ali to su argumenti koji moraju da im se podastru. To je gola činjenica."

Da li će dolazak Žozepa Borelija umesto Federike Mogerini nešto značajno promeniti?

"Boreli je izuzetno iskusan političar, bio je predsednik Evropskog parlamenta, ministar u vladama Španije, ima veliko iskustvo, poznaje ljude, mehanizme koji funkcionišu unutar EU... Federika Mogerini je došla spolja, uz veliku pomoć tadašnjeg italijanskog premijera Matea Rencija, a sam Renci je na kraju rekao da je njen ukupni učinak veoma slab. Ona je objektivno bila rastrzana na puno strana, stalno je putovala od Irana, Venecuele, Ukrajine, Koreje pa nadalje, i onoliko koliko je mogla bavila se pregovorima između Beograda i Prištine. Za mene ostaje velika zagonetka šta su ona i njen tim tačno radili. Konačan učinak jeste da posle pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma jedna strana nije ispunila ništa, a druga objektivno jednim delom jeste.

Povezane vesti - Sonja Liht: Nemamo vremena za prošlost

Osnovno insistiranje EU je bilo da se sa severa Kosova povuku paralelne strukture države Srbije. Učinjeno je. Srpska policija ima svog komandanta, ali je ugrađena u kosovski sistem. Pravosuđe isto. Granice su postavljene po tom sporazumu, tablice, katastar... A Albanci nisu ni počeli da rade statut Zajednice srpskih opština i na kraju su rekli da to i neće! Da li je kriva samo Mogerini i njeni ljudi koji su to puštali, nisu mogli ili nisu hteli, ne znam. Van pameti je da posle pet godina vidite da jedna strana ništa ne radi. Ali, tu je greška i srpske strane. Zašto Aleksandar Vučić i Ivica Dačić nisu rekli posle dve godine „mi sad prekidamo sve dok se opipljivo ne vidi da su Albanci počeli da rade ono što su potpisali i što je potvrdio njihov parlament". Direktno sam pitao i Dačića i Vučića na konferenciji za štampu u Briselu, zar nije trebalo u te pregovore uključiti i ozbiljna pitanja srpske imovine na Kosovu, ne samo kompanija, nego građana, kuće, imanja, objekte, domaćinstva, bolno pitanje nestalih sa obe strane..."

Da li bi to bio dodatan, a važan pritisak na drugu stranu?

"Tu bi srpska strana dobila veliki argument i izbila argument kosovske strane. A šta ćemo sa skoro dvesta hiljada Srba koji su proterani? Ćute svi, i Evropska komisija i Evropska unija, pa čak i naša strana. O tome se ne govori. Vratilo ih se jedan odsto, a i oni imaju muku živu da opstanu. Trebalo je lobirati mnogo više i značajnije spolja. Mislim da je to ipak pre svega neuspeh Evropske komisije i to niko ne može da porekne. To je činjenica."

Vratimo se Boreliju, da li je važno što je Španac?

"Boreli je Katalonac koji se uvek zalagao za opstanak Katalonije u Španiji, jer je smatrao da Katalonija kao deo Španije i EU mnogo bolje može da ovaploti svoje nacionalne, kulturne i ekonomske interese. On je bio veoma odlučan, hrabar i kao ministar inostranih poslova kada je govorio da palestinsko pitanje mora da se reši dogovorom dve strane, kao i u drugim pitanjima kao što je Iran. Ima integritet i svoje mišljenje i mislim da će i po pitanju Kosova biti jasan kada bude razgovarao sa ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova i sa premijerima zemalja EU. Imajući u vidu njegov profil ličnosti, mislim da se pojavljuje mnogo uticajniji i snažniji nego što je Mogerini. Uživa zaista veliki ugled unutar svih struktura EU i nije slučajno izabran. Mislim da je Boreli glatko izabran i da nikakvih problema nije bilo, svi su bili zadovoljni. Dobro rešenje."

Beograd njegov izbor posmatra blagonaklono, Priština nije zadovoljna.

"Pojavila su se u Prištini mišljenja da je on nepovoljan za njih, jer je Španija protiv nezavisnosti Kosova. Boreli je to u martu jasno i rekao. Ali to nije njegov stav, nego cele španske političke elite, od levice do desnice, da nema govora o tome da se prizna Kosovo jer je to kršenje temelja osnovnih međunarodnih prava, povelje UN, OEBS-a, Povelje iz Helsinkija. Španci smatraju da je to bila nasilna akcija Zapada u kojoj oni nisu hteli da učestvuju. Oni su se povukli iz Kfora.

Španci vode doslednu politiku, pokazali su zrelost i stabilnost kao država koja je unutrašnje probleme uspela da prevaziđe. A Boreli je bio deo toga. To se mora poštovati i to svi znaju. Boreli će voditi politiku koja će biti politika Evropske unije. Radiće koliko je u njegovoj moći da ubedi sagovornike i dobije povratnu informaciju šta je to najbolje rešiti kad je Kosovo u pitanju. Ali, mislim da je tu više Srbija u pitanju nego Kosovo. Okosnica čitave priče jeste da ako se reši pitanje Srbije, onda će ceo Zapadni Balkan moći mnogo bolje da diše i cela situacija će se iz temelja menjati u toj odluci."

Više pročitajte u štampanom izdanju nedeljnog Ekspresa...