Ivan Mišković Brk: "Tito me je pitao KO STOJI IZA JOVANKE"

Kao jedan od ljudi koji su bili najbliže Titu, upoznat je i sa odnosima koje je doživotni predsednik Jugoslavije imao sa Jovankom, Rankovićem, Krajačićem, ali i mnogim drugim ljudima koji su krojili sudbinu nekadašnje zemlje.

Zahvaljujući položaju koji je nekad imao, general Mišković Brk bio je, čak i kao penzioner, zanimljiv i mnogim akterima događaja s kraja ’80-ih i početka ’90-ih godina prošlog veka, u trenucima kada se država koju je stvarao raspadala.

O svemu tome on je pričao u telefonskim razgovorima koje je tokom 2021. i 2022. godine vodio sa Draganom Bisenićem.

Utorak, 10. avgust 2021.

Pitam ga zašto je stavio znak pitanja na celu aferu prisluškivanja.

Koja je Vaša pretpostavka da su Jovanka i Krajačić mogli nešto zajedno da rade? Ostali smo nedorečeni kada smo pričali o tome prošli put.

“Tito mi je pokazao mikrofone u prisustvu dva tehničara koje je doveo Krajačić. Ja sam sebi postavio znak pitanja već kada mi je rekao da ih ne uzimam u komisiju kao što sam predložio, nego da uzmem iz drugih republika. Primio sam to kao činjenicu. Tito mi je dao celu kuću da ja orem po njoj kako bih našao materijalne dokaze prisluškivanja. Bilo je mnogo kablova i linija koje nisu bile nigde uvedene. Nisam našao konkretan dokaz da je bilo prisluškivanja. Tek kada smo ušli u Lekin stan, onda se ustanovilo da je tu bio prislušni centar.“

Da li je Ranković znao za njega?

“Ranković je rekao da ne zna. Nemoguće da ne zna. Druga stvar bila je kada smo našli sve te nerazmontirane uređaje za prisluškivanja koji su postavljeni u vreme Konferencije pokreta nesvrstanih, ali su ostali i kod svojih stanara, pa su oni mogli da se prisluškuju. Bio je to jedan tehničar iz srpskog DB-a, Uroš... ne mogu da se setim prezimena. Našli smo kod Kardelja tri uređaja, kod Bakarića dva, kod Mijalka Todorovića i Peka Dapčevića. Na osnovu toga i postojanja centra, zaključio sam da je prisluškivanja bilo.“

Šta je moglo da spoji Krajačića i Jovanku?

“Možda to što se ona plašila u jednom trenutku Rankovića. Krajačiću je bio zabranjen pristup Titu kada sam ja bio savetnik za nacionalnu bezbednost. Jednom me zove i pita: ’Kakav je Titov program?’ Ja mu kažem da ne mogu da mu to kažem, nego da zove Tita, ako hoće, jer on to može da mu kaže. On mi odgovara: ’Je l’ ti to mene zajebavaš?’ Ja kažem uopšte ne, jer ja ne dajem podatke o Titu. Na osnovu toga zaključio sam da je Stevo ostao s Rusima u nekakvoj vezi i da je dobio zadatak da izveštava povremeno o Titovim aktivnostima jer su oni strepeli kakvi su Titovi odnosi sa Zapadom.“

Ima li osnova da je Jovanka bila ruski čovek?

“Ne mogu da to kažem. Tito je i mene pitao ko stoji iza nje.“

Da je mogućno da je bila u Rusiji na obuci 1944. kao što se priča?

“Ne. To je utvrđeno da nije. Ali da ju je Stevo Krajačić poslao Titu, to je činjenica.“

Četvrtak, 12. avgust 2021.

Pitam ga da li ima tajni za koje je rekao da ih nikada neće reći.

“Postoje dve takve stvari i obe su vezane za operativni, a ne politički rad. Ja sam ih čak i potisnuo da ih se uopšte ne sećam. Obe su vezane za međunarodne odnose i na neki način za samog Tita.“

Da li je tokom Vašeg mandata bilo pokušaja organizovanjа atentata na Tita?

“Jeste. Za neke se zna, a za neke ne zna jer su na određeni način preventivno sprečeni. Bilo je tu nekih pokušaja iz susednih država.“

Da li je neka od tih tajnih stvari vezana za atentat?

“Jedna jeste. Ti si majstor da izvučeš te stvari iz čoveka. Neću više da ti kažem. Čujemo se sutra. Laku noć!“

Utorak, 17. avgust 2021.

Pitam ga za Manolićevu knjigu “Domovina i špijuni“.

“On sve nagoveštava, a ništa ne kaže do kraja. On navodi da je oko Tuđmana stvarana agentura koja ga je držala u šahu. Manolić i Mesić bili su predstavnici takozvane levice u HDZ-u, ako se to može ikako tako nazvati. Oni su zajedno stvarali platformu za borbu protiv tzv. velikosrpskog hegemonizma. Tuđman se 1994. odmetnuo zbog Bosne. Tu je bila glavna razlika. Kada piše o tome, on daje elemente koji su više sumnja. Tuđman jeste jedan projekat. On je iskoristio momenat da dođe na čelo, a inače u Hrvatskoj bio je autsajder do 1991. do pobede HDZ-a. On je bio marginalna figura, a ljudi sa levice Savka Dabčević i Miko Tripalo bili su nesumnjivo popularniji od njega. Ali, bezbednosni režim prema njima bio je mnogo stroži, nego prema Tuđmanu koji je mogao slobodno da putuje.

Manolić i ja se čujemo. On hoće stalno da razgovaramo. Ali on je gluv pa to ide na jednu, pa na drugu stranu. Inače je bistar. Možda je hteo o Stevi Krajačiću, ali ja nisam bio njegov štićenik.“

U mnogim napisima spekuliše se da ste, navodno, Vi i Krajačić zajedno srušili Rankovića?

“To su beogradske priče da smo Stevo Krajačić i ja rušili zajedno Rankovića. Ja i Stevo Krajačić se nismo slagali. Stevo je praktično i objektivno podržavao jednu struju, koja je kasnije bila na liniji Miloševića. Smiješno, ali istinito. On je faktično rušio mene. On je rušio mog brata.

Zašto je to činio Stevo Krajačić? Možda bi netko rekao da je to bila sovjetska linija. To su gluposti. On je sve činio da opstane kao faktor u bilo kakvoj varijanti jer već se gubio. On se navikao da ima svoje ljude, da ih uzme pod svoje. I imao je neke ljude koji su njega slušali. Ja nisam spadao u tu kategoriju. Ja sam jedno vrijeme slijepo vjerovao Josipu Brozu, to je istina, slijepo, nekritično.

Stevo Krajačić je sudjelovao u mom rušenju. On je bio Jovankina produžena ruka. On je u Zagrebu stalno imao na vezi Dušana Čalića, a Čalić je bio na vezi sa generalom Radojicom Nenezićem.“

Da li Vas je Tuđman zvao i nešto ponudio kada je došao na vlast jer ste bili zajedno na obaveštajnom kursu 1943. godine?

“Nije. Jedino me je zvao njegov šef kabineta Šarinić kada je video da imam probleme s penzijom, odnosno da ne dobijam penziju i da nemam zdravstveno osiguranje. Šarinić je pitao da li je to istina i sredio je to. Ali nisam dobio penziju kao general, nego kao ’penzionisani djelatnik’. Izvinio se jer ne mogu da mi daju generalsku penziju, a ja sam je dobijao pre toga 10 godina. Onda mi kaže Stipe Mesić da ja treba da to pokrenem i da tražim! Ja da tražim, a on šef države!?

To su sve političke kalkulacije.

Ja sada u trećoj knjizi objavljujem izveštaj koji sam podneo Titu iz januara 1971. o nacionalizmu i kako je svako izgledao od njih, Tuđman i ostali. Koje su imali veze, s kim, odnosi sa stranim agenturama. To ima 100 strana i biće prava bomba. Tito me je posle referisanja vratio i tražio da to pošaljem u CK Hrvatske. Ja sam se usprotivio i rekao da to nije za njih, da to nije politički dokument. Tito je toliko insistirao da sam morao da ga pošaljem. Jedva su ga vratili posle dva i po meseca. Vratio mi ga je Vrhovec.“

Manolić puno piše o Miki Špiljaku. Kakav je on bio?

“Ne znam. Nisam s njim razgovarao.“

Kakav je bio Bakarić?

“Bakarić me je uzeo na vezu posle mog bolovanja. Jednom smo razgovarali i ja sam mu rekao da sam sada na belom hlebu i da bih hteo nešto da radim. Recimo da napišem istorijat službe. ’Ne’, kaže on.“

Zašto ne?

“Ti si rimokatolik. Znaš da kod katolika postoji velika misa i mala misa. Velika misa je sa zvonima, a mala misa je bez zvona. A obe su podjednako Bogu drage.

Takav je bio Bakarić.

Ili drugo, ja sam se 1971. našao s njim i Kardeljem kada sam od Titovog lekara Milinka Kušića dobio informacije da je on bolesnik. Oni su rekli da je to privatna stvar Josipa Broza. ’Ti treba da se baviš time, jer si ti kod Tita’, rekli su mi. Ja sam im rekao da će to uskoro biti državni problem. Kad je formirana Ratna komisija, obojica su ko kurve ćutali i nijedan nije ni pomenuo da su razgovarali sa mnom. Čuvali su svoju fotelju.“

Otkuda je tako mnogo partizana bilo u Slavoniji?

“Mi smo imali široku frontovsku osnovu delovanja, sa svima osim ustaša i četnika. Uspeli smo da prebacimo desetine organizacija HSS-a. Partija je na prethodnim izborima podržavala HSS. Ja sam bio u štabu dr Margotića u Slavonskom Brodu koji je izabran. Nastupali smo diferencirano prema svakoj grupaciji, pa i prema nemačkoj nacionalnoj manjini. Jedino su u Slavoniji postojali nemački, mađarski i češki partizanski odredi.

Slavonija je bila hrvatska i srpska. Mi smo 1943. imali tri divizije. Kada je došao Đilas, on nije mogao to da shvati. Nije bilo levih skretanja. Polazište je bilo da ne mora da neko bude naš da bi sarađivao s nama. On je kasnije polako postajao naš. Najzaslužniji za taj prilaz bili su Pavle Gregorić i Dušan Čalić.“

Nedelja, 5. septembar 2021.

Pričam mu da sam bio u Kairu i da se snima dokumentarni film i da ću da objavim tekst o njegovim susretima sa Sadatom.

Šta možete da kažete o otkriću atentata na Tita koji ste spomenuli kao svoj veliki uspeh?

“Bio je to atentat koji je pripreman u Austriji kada je Tito bio u poseti. To smo saznali 36 sati pre nego što je krenuo. Onda je izmenjena maršruta i Tito nije posetio ona mesta koja je trebalo da poseti, a oni su pohvatani. Bili su to naši ljudi, a među njima i jedan stranac, ali nikada nismo saznali ko je to bio.

(Roman Ljeljak 15. 5. 2014. u Vestima piše o pripremi atentata, a zatim njegovom sprečavanju koji je organizovala Udba. “Reč je o dokumentima koja govore o akciji pripreme i istovremeno sprečavanja atentata na Tita dok je u Beču boravio povodom potpisivanja ugovora o razmeni radne snage. To je bilo vreme kada je Tito već raskrstio sa Rankovićem, a savezna Udba rastočena na republičke službe kojima su tada data veća ovlašćenja. Pretpostavljam da je namera Udbe bila da pripremom atentata, a zatim i njegovim sprečavanjem, pokaže Titu kako su i dalje sposobni da brinu o njegovoj bezbednosti“, navodi Ljeljak). Da li Brk misli na ovaj atentat?

U papirima Nikole Ljubičića našao sam jednu rečenicu gde kaže da je humoreska “Vojko i Savle“ pisana na osnovu materijala KOS-a. Znate li nešto o tome?

“Ne sećam se šta je to bilo.“

To su bili materijali i praćenje Gojka Nikoliša i Pavla Savića.

“Ne znam ništa o tome.“

Šta ste radili krajem devedesetih kada ste videli da zemlja srlja u propast?

“Ja sam bio predsednik Saveznog saveta za civilnu zaštitu. To sam prihvatio 1979. kada mi je Nikola Ljubičić preneo da Tito želi da se vratim. Ja sam prvo odbio, ali kada mi je rečeno da to Tito želi, ja sam prihvatio. Nisam se video s njim jer je to bilo u oktobru 1979, a on je tri meseca kasnije otišao u bolnicu i sedam meseci kasnije umro.

Ja sam se borio protiv ekstremnih nacionalizama i ekscesa u tom telu i u Komisiji CK SKJ za ONO i DSZ. Održavao sam kontakte sa svojim kolegama s kojima sam radio. Tako sam se viđao sa Slavkom Zečevićem koji mi je davao informacije. Njega sam obišao i kada je bio u bolnici.“

Utorak, 28. septembar 2021. u 20.20

Da li ste bili mesec dana pre 21. sednice u Hrvatskoj i šta ste radili?

“Nisam. Ja sam se zatekao u Hrvatskoj u vreme štrajka studenata. Tito me je zadržao da ostanem i da vidim o čemu se tu radi. Ja sam napisao jedan izveštaj koji sada objavljujem. U njemu kažem da pojedinci iz redova SK koketiraju s nacionalizmom, da nacionalizam bukti. SK koji je trebalo da vodi akciju na promeni Ustava i ustavnim amandmanima ispustio je inicijativu iz svojih ruku. Rukovodstvo SK, Savka i Mika, bili su iznenađeni. Mika je molio studente da se raziđu ’jer se nećete dobro provesti ni vi, a ni mi koji smo vam to dozvolili’.“

Ko su tada bili nacionalisti?

“To su bili Šime Džodan i Marko Veslica.“

Da li je Jovanka rekla Valteru da je Tito uvek nervozan posle Vašeg referisanja?

“Ona je to rekla da bi mene eliminirala. Rekla je nešto slično, da je nervozan posle referisanja. Govorila je ona mnogo gore stvari.“

Da li se Jovanka mešala u događaje u Hrvatskoj 1971?

“Jeste. Apsolutno. Ona je držala vezu. Ljudi tada nisu znali ništa. Ona je delovala u zavetrini. Ona je izbacila tezu da smo Milan i ja hrvatski nacionalisti. Ona nije znala za Titovu inicijativu da je Tito podržavao hrvatsko rukovodstvo u promeni Ustava do koga je došlo 1974, sve dok nije to otišlo u nacionalizam. Ona je držala vezu s ljudima iz CK koji su bili mahom Ličani.“

Sa ličkim generalima?

“Bilo je i toga. Ona se hvalila da drži vezu sa članovima CK, uglavnom Srbima iz Like.“

Da li je ona tražila autonomiju za Srbe u Hrvatskoj?

“Nije direktno. Ona je napumpavala neke stvari. Ne može se reći da je bila za autonomiju.“

Da li je postavljano pitanje autonomije za Srbe u Hrvatskoj 1971?

“Pričalo se u kuloarima vizavi Matice Hrvatske koja je tražila što veći stepen osamostaljivanja i distanciranja.“

Vidim danas intervju u “Nacionalu“ koji je dao povodom 100. rođendana. Tu je Brk rekao da su još ’70-ih imali podatke da Srbi žele autonomiju u Lici. “Mi smo došli do autentičnih dokumenata i provjeren je podatak da se general JNA i član CK SKH Rade Bulat inferiorno ponašao pred nekim kominformovcima Rkmanom i Opačićem. To nas je zaprepastilo. Oni su već tada planirali neku samostalnu pokrajinu unutar SR Hrvatske, odnosno autonomnu pokrajinu Like, Banije i Korduna sa sjedištem u Vrginmostu.“ “Bulatu se nije ništa desilo. Ostao je u JNA do penzionisanja. Tako je. To je bila ideja Rade Bulata i tih njegovih kominformovaca Rkmana i Opačića koji su bili čak i na Golom otoku i ta je ideja zaživjela u glavama ljudi na tom području te su je nekoliko desetljeća kasnije počeli sprovoditi u djelo.“

Brk tu kaže da je inicijator hrvatskog proleća sam Tito.

“Znate li tko je bio inicijator hrvatskog proljeća? Tito. Malo je smiješno, ali je tako. Jednom mi je prigodom rekao: ’Hrvati su me podržali, podržali su i potrebu da se donesu tzv. radnički amandmani i da se s njima krene prema donošenju novog ustava i na tome im hvala.’ Prema tome, priče o tome da je Tito izdao proljećare nisu točne, već je vrh partije u Hrvatskoj izdao Tita. Za te radničke amandmane nisu bili svi, već u početku samo Hrvatska i ljudi poput Savke Dabčević Kučar koja je tada bila čest gost Josipa Broza. Kasniji događaji pokazali su da hrvatsko vođstvo nije imalo sluha za neke stvari. Između ostalog, nije imalo sluha i da je srpski nacionalizam izuzetno jak i da se protiv srpskog nacionalizma ne može boriti hrvatskim nacionalizmom jer to automatski jača srpski nacionalizam. Umjesto da je pokret za promjenu Ustava u Hrvatskoj vodila partija, među prosvjednike su se ubacili razni provokatori koji su odveli demonstracije u krivom pravcu. Tu je došlo do utapanja hrvatskog vođstva u te prosvjede i jasna je stvar da nije moglo završiti drugačije od onoga kako je završilo.“

Kakav je bio Jovankin odnos prema Đoki Jovaniću?

“On je bio njen komandant, 6. ličke divizije. Jovanka je njega stavljala u prvi plan, iako on s njom nije imao bilo kakve veze. Ona je govorila o njemu, ali nije bilo nikakvog kontakta.“

Petak, 1. oktobar 2021.

Tokom Ratine komisije rekli ste u ljutnji da oni ne znaju ništa, da ste još 1972, znači dve godine ranije, upoznali Kardelja i Bakarića o problemima s Jovankom. O čemu ste ih upoznali?

“O tome da je ona bolesna i paranoična. To mi je rekao lično Titov lekar, dr Kušić. On je rekao da se boji da bi to moglo da ima posledice i da bi o tome trebalo da upoznam rukovodstvo. Ja sam odlučio da to kažem Bakariću i Kardelju u Saveznoj skupštini. Oni su mi odgovorili da neće da se mešaju u to, ali da ja moram jer sam u Titovoj blizini.“

Kako i u kojoj prilici Vam je doktor Kušić to rekao?

“Ne bih mogao da to kažem.“

Utorak, 19. oktobar 2021.

Pitam ga za hapšenje, u čemu je tu bio problem?

“To je bilo u jesen 1993. Došla su pred moj stan dvoja kola, jedna vojna policija i druga civilna, gde su bila dvojica vojnih policajaca i trojica civila. Ja sam tada stanovao na Kalenića pijaci. Verovatno je tada Milošević pitao Ljubičića, a ovaj mu je rekao da to ne čini.

Pre toga, došao je jedan pijani policajac provokator, koji je bio sin jednog mojeg poznanika, koji mi je pričao o tome kako ima neko oružje i kako ne zna šta će da radi s njim. Ja sam mu rekao da odmah ide i da prijavi u SUP, a ako neće ja ću. On je bio provokator i ne znam šta je doista hteo.

Kontakti koje sam imao s Hrvatskom bili su ocenjeni kao izdajnički. Jedina stvar koja je tu bila jeste neko moje posredovanje kod Kadijevića posle višestranačkih izbora, kada je HDZ pobedio. Ja sam se sastao s Manolićem, Tuđmanom i Mesićem. Tada smo razgovarali i Tuđman je rekao da on zna dobro Kadijevića i da ne očekuje probleme s njim. Tuđman je hteo da kaže Veljku da poštuje rezultate izbora. Ja sam mu rekao da ću da pitam Kadijevića. Kadijević me je primio u devet sati. Rekao sam mu da se ne piše dobro i da može da bude veliki čovek ili nešto drugo. On mi je odgovorio da svi mogu da se ponašaju u skladu s rezultatima izbora, osim Hrvatske, jer su u Hrvatskoj pobedili ’oni’. Ja sam ga pitao koji ’oni’. U celini razgovor je bio mučan. Ja sam javio u Hrvatsku da će biti problema s JNA.

U to vreme ja sam bio već penzioner i živeo sam pola godine u Premanturi, a pola godine u Beogradu. Meni je stan bio ozvučen. Do mene je u jednoj garsonjeri stanovao pukovnik KOS-a i iz njegovog stana su me ozvučili. Ja sam pakovao knjige i video sam da je jedna daska iskočila. Povukao sam je i video uređaje za prisluškivanje. Ja nisam ništa dirao i ostavio sam tako da vide da sam to našao.

Ja sam se apsolutno lojalno ponašao i nisam imao nikakve sumnjive radnje ili aktivnosti.“

Petak, 22. oktobar 2021.

Pitam ga da li je upoznat sa svađom Krajačića i Rankovića za Novu godinu na Brionima 1963. o čemu mi je Mamula pričao. Nije. Mamula u to vreme nije bio na visokim položajima da bi bio na dočeku. Ja mu kažem da je bio vojni savetnik u Sudanu, praktično ministar odbrane Sudana u to vreme, pa je zbog toga bio na dočeku. Brk je to prihvatio.

Pitam ga za rivalstvo između Dolanca i Ljubičića. On kaže da to ne zna jer Dolanc u njegovo vreme nije igrao značajnu ulogu, a on je 1974. suspendovan sa mesta savetnika.

Knjigu je završio. Biće tu period do kraja 1974. njegovog mandata kao savetnika, sukob s Jovankom, Ratina komisija, još neke stvari.

Petak, 24. decembar 2021 (20.45–20.50)

Pitam ga ko je Titu našao sestre Grbić, Darjanu i Radojku? On se prvo vadi da ne zna, da nije bio više na položaju. Kada sam ga pritisnuo da je bio upućen, iako nije više bio na mestu, on kaže da je “sve išlo preko hrvatske Državne bezbednosti, a vojska nije bila umešana“. Šef hrvatskog DB-a tada je bio Zlatko Uzelac, kaže Brk. (Uzelac je bio republički sekretar za unutrašnje poslove do 1982, a posle je postao sekretar hrvatskog Sabora). Ne može da se seti da li je on pitao Domankušića o tome ili je bilo nešto drugo u pitanju.

Ja mu kažem da imam dokument koji je potpisao Zvonko Kostić i na kome piše da je prsten stavljen na Titov prst prema njegovoj želji koju je saopštila Darjana Grbić. Kažem mu da je trebalo da mu ovo kažem ranije da ubaci u knjigu. On kaže da je trebalo, pa bi se i on još nečega setio.

Imao je promociju knjige u Medulinu, gde je bilo 140 ljudi, sa svim merama protiv korone. Govorio je, kažu mu, 40 minuta i svi su pljeskali, a nije to ni osetio.

Pitam ga za Florens Artman. On kaže da je odlično zna, da je on njoj ’90-ih godina bio mentor i da su nju interesovale iste stvari koje su zanimale i mene. Zna i decu, a njen muž je radio u Indoneziji za UN.

Subota, 15. oktobar 2022.

Pričamo posle duže vremena. Počinjeno od Rusije. Kaže da Putin loše ovo sve vodi. On je zaboravio da više ne živi u SSSR-u, nego u Rusiji. Ljudi su osetili malo slobode i ne žele da ratuju protiv nekog ko nije napao Rusiju. A onda, ruska inteligencija je protiv. Kakva-takva je, ona vodi najvažniju reč.

Pitam ga o povratku Crnjanskog i da je Tito bio veoma ljut zbog toga.

“Tito je tražio od mene da mu referišem šta je to bilo sa Crnjanskim. ’Kako da ja to nisam znao? I to Marko?’ Tito je veoma pazio na te stvari. I ovo je sigurno probudilo nepoverenje prema Rankoviću.“

(Nastaviće se)