"Svako može da odvoji četiri meseca života da odsluži vojsku"

Sudeći po razvoju situacije na terenu u poslednjih nekoliko nedelja, ovoga puta je potpuno izvesno da će se ove ili sledeće godine regruti na obaveznom služenju vojnog roka ponovo useliti u kasarne po Srbiji. Ministar odbrane Miloš Vučević upoznao je pre nekoliko dana predsednika republike i vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića sa inicijativom za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka i do maja meseca trebalo bi da budu poznati svi detalji, a onda da se ide u javnu raspravu i na skupštinsko odlučivanje. O tome kako će izgledati povratak regruta u kasarne, obliku i dužini služenja vojske, prigovoru savesti, ali i troškovima koje obavezan vojni rok sa sobom nosi u intervjuu za nedeljnik “Ekspres“ govori Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost.

Kako komentarišete inicijativu Ministarstva odbrane o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka?

“S obzirom na to da se odluke u vojnom sistemu ne donose tek tako i da iza ovakve odluke stoji procedura koja uključuje tim ljudi, smatram da je ova inicijativa koju je podneo Generalštab Vojske Srbije nastala kao rezultat ozbiljnih analiza. Takve analize uključivale su unutrašnje i spoljašnje faktore. Kako je saopštilo i Ministarstvo odbrane, razmatrana je opšta bezbednosna situacija i savremeni izazovi sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja. Međutim, kod ovakve odluke u fokusu je podizanje odbrambenih sposobnosti kroz podmlađivanje i popunu aktivnog i rezervnog sastava. Suspendovanjem obaveznog služenja vojnog roka najviše smo izgubili u pogledu rezervnog sastava. Oko 30.000 mladih godišnje je propuštalo vojnu obuku u prethodnih trinaest godina pa sa te strane smatram da je ovakva inicijativa na mestu. Samo ostaje da vidimo šta će se dalje sa njom dešavati. Ipak je pred nama i javna rasprava i odluka Narodne skupštine. Nadam se da će se i taj proces završiti konačnom odlukom o ukidanju pogubne suspenzije obaveznog služenja vojnog roka.“

Obavezno služene vojnog roka pre nešto više od deset godina zapravo nije ukinuto, već samo suspendovano. Šta to konkretno znači u procesu vraćanja ove obaveze?

“Da, vojni rok nije nikada zapravo ukinut jer je to po našem Ustavu i zakonu nemoguće. Odlukom Narodne skupštine iz januara 2011. godine obaveza redovnog služenja vojnog roka je obustavljena, odnosno suspendovana. Takođe, kod ove odluke postoji jedan paradoks, a to je da Zakon o radnoj, materijalnoj i vojnoj obavezi predviđa vojnu obavezu kroz tri segmenta. Odnosno, ovaj zakon kaže da vojna obaveza obuhvata regrutnu obavezu, obavezu služenja vojnog roka i kasnije obavezu služenja u rezervnom sastavu. Dakle, suspenzijom obaveznog služenja vojnog roka nije suspendovana i obaveza upisa u vojnu evidenciju niti vojnih vežbi u okviru rezervnog sastava. Paradoks je u tome što bi zapravo na vojne vežbe trebalo da se odaziva i neko ko nije služio vojni rok niti je osposobljen za rukovanje oružjem. Zato se sada govori o ukidanju suspenzije obaveznog služenja vojnog roka, a ne o njegovom vraćanju.“

Prema Vašim procenama, kada bismo mogli u Srbiji da imamo prve regrute, da li je sledeća kalendarska godina realan rok?

“Bojim se da procedura od inicijative Generalštaba VS do prvih regruta neće biti tako jednostavna i bez opstrukcija. Kako je najavljeno, do maja bi trebalo da bude podnet konačan predlog kako bi vojni rok izgledao i šta bi sve obuhvatao predsedniku republike. Na osnovu tog predloga moći će da se izvede i finansijska procena koliko bi državu ovakva odluka koštala. Nakon toga sledi nam i javna rasprava i odluka Narodne skupštine koja u ovom trenutku još nije ni formirana. Ukoliko država prihvati predlog, biće potrebno izvesno vreme da se promeni zakon i da promene stupe na snagu. Potom je potreban određeni vremenski okvir za organizaciju i pripremu svega što je neophodno da bi obavezno služenje vojnog roka moglo da se izvede. Potrebno je pripremiti kasarne, regrutacione centre za uslove za prihvat novih regruta, obezbediti i svakodnevne potrepštine, vojnu opremu itd. Dakle, smatram da vrlo lako u svemu tome može proći i cela sledeća godina, tako da je upitno da li je sledeća godina realan rok.“

Da li su najavljena četiri meseca dovoljan vremenski rok da se jedan regrut odgovarajuće vojno obuči?

“Jedan od ključnih elemenata o kojima se raspravljalo od kada se razmatra ukidanje suspenzije vojnog roka jeste njegovo trajanje. Većina vojnih stručnjaka smatra da bez šest meseci nema adekvatne obuke. Međutim, ja mislim da treba uzeti u obzir da savremeni vojni rok može uključiti novije metode nastave koje se koriste u obrazovanju i obučavanju i da četiri meseca može biti sasvim dovoljno za neku osnovnu obuku gde bi regruti mogli da savladaju osnove odbrane države, sebe i svoje porodice. Takođe, do četiri meseca je period koji svako može da izdvoji u svom životu, a da ne napravi veće pauze i propuste u svom obrazovanju ili poslu te smatram da je četiri meseca optimalan period barem za početak.“

Da li imamo dovoljno kasarni u Srbiji koje će primiti buduće regrute?

“Nažalost, proces suspenzije obaveznog služenja vojnog roka pratio je i niz odluka koje su vodile ka devastaciji svih vojnih resursa. Tako su i kasarne stavljane van upotrebe, prodavane i uništavane. Iako nije veliki broj kasarni prodat, vraćanje regruta u njih zahtevaće njihovo obnavljanje. U kom obimu će se investirati u kasarne zavisi i od toga koliko će regruta kroz njih prolaziti i za koje vreme. Da li ćemo imati jedan, dva ili više poziva godišnje. Ukoliko bi vojni rok trajao četiri meseca, moglo bi da bude i više poziva godišnje, gde bi se sa manjim kapacitetima osposobio isti broj regruta za godinu dana.“

Koliko će u gruboj proceni Srbiju koštati ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka?

“Na ovo pitanje za sada niko ne može odgovoriti precizno. Dok nemamo konkretan model služenja vojnog roka sa svim njegovim elementima, ne možemo govoriti ni o finansijskim procenama. Cifre sa kojima se licitiralo u javnosti kreću se od 150 do 600 miliona evra. Ja se takvim licitacijama ne bih bavila. Jedino što mogu da kažem jeste da ulaganje u vojsku ne može nikako biti promašena investicija jer je jedan dinar uložen u odbranu deset puta vredniji kada dođe do krizne situacije. To su nam pokazali i istorija i svi aktuelni sukobi, ali i pandemija korona virusa gde je i vojska imala značajnu ulogu.“

Pominje se da će ostati prigovor savesti, ali se ukida civilni vojni rok u civilnim ustanovama, već će regruti koji se pozovu na prigovor savesti vojni rok služiti osam meseci u kasarnama bez oružja. Da li je to dobro rešenje?

“Prigovor savesti je Ustavom zagarantovan, tako da svako ko iz verskih, filozofskih ili drugih uverenja ne želi da ima kontakt sa oružjem to mu mora biti omogućeno. Dakle, ko se pozove na prigovor savesti služiće vojni rok civilno, a na koji način bi to bilo regulisano ostaje da vidimo. Po meni, služenje po javnim institucijama koje smo već imali prilike da vidimo u prošlosti nije dobro rešenje. Mislim da je umesto toga bolje ponuditi neku vrstu obuke koja bi na primer uključivala prvu pomoć, postupanje u slučaju nuklearne opasnosti, preživljavanje u prirodi, logističke i telekomunikacione principe, fizičku sposobnost i tome slično. Jer i oni koji ne žele da imaju kontakt sa oružjem mogu da imaju svoju ulogu u odbrani zemlje. Uostalom, svi smo obaveznici civilne zaštite, a malo ko je za to osposobljen pa bi civilno služenje vojnog roka bila idealna prilika da to promenimo. Takođe, treba naglasiti da postoje i pojedinci koji imaju dozvole za rukovanje vatrenim oružjem, odlaze u streljane ili poseduju lovačko oružje, a pozivaju se na prigovor savesti. Za takve prigovor savesti ne važi, kao i za sve one sa krivičnim dosijeom.“

Prema mnogim procenama, Vojska Srbije je trenutno ispred mnogih vojski u regionu po opremi i naoružanju. Delite li i Vi to mišljenje?

“Da, definitivno! To pokazuje rang-lista najjačih vojski na svetu koju svake godine kreira ’Global Firepower’ prema kojoj je Srbija napredovala za dva mesta u manje od godinu dana. Ovde se u obzir uzimaju različiti faktori kao što su količina vojne opreme i trupa koje svaka zemlja ima, naoružanje, uložene finansije i raspoloživi resursi. Naš napredak na toj listi govori o tome da smo radili na ovim različitim faktorima kako bismo ojačali odbrambene kapacitete. I zaista je evidentno da ukoliko izuzmemo članstvo u vojnim savezima i posmatramo pojedinačno vojske svih država u regionu, da Srbija nema premca.“

Kako će i da li će ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka uticati na vojnu neutralnost Srbije?

“Biti vojno neutralna država znači da se oslanjate na sopstvene snage i resurse. Dakle, nemate NATO iza sebe da vam čuva nebo ili granice. Stoga je potrebno da imate dovoljno kapaciteta da se odbranite u slučaju napada tako da bi zapravo svaka vojno neutralna država trebalo da ima obavezno služenje vojnog roka. U savremenim geopolitičkim okolnostima biće izazovno sačuvati vojnu neutralnost i ostati nepolarizovana država kada su u pitanju sukobi poput ovog u Ukrajini.“

Kako vidite aktuelnu situaciju u svetu, kao da nova žarišta izbijaju posvuda na svakih nekoliko nedelja?

“Svet se od pandemije korona virusa nezadrživo i ubrzano menja. Sama pandemija iznela je na površinu mnoge snage i slabosti, prednosti i mane različitih država. Takva krizna situacija bila je jednaka ratu. I sve ono što je usledilo nakon toga nastavilo je lavinu geopolitičkih promena. Istočni svet sa Ruskom Federacijom na čelu krenuo je u obračun sa zapadnim vrednostima, naoružanjem i raspodelom resursa. Bližimo se godišnjici početka sukoba u Ukrajini i njegovom ulasku u treću godinu. Od prošle godine imamo i sukob u Gazi, napade na Jemen i zveckanje oružjem oko Japana i Severne Koreje. Dakle, nijedan započeti sukob se ne smiruje, već se novi sukobi otvaraju širom sveta. Žarišta je mnogo i mislim da će se u narednim godinama otvarati jedno po jedno. Ono što je započeto pandemijom korona virusa završiće se prekrajanjem svetskog poretka i kreiranjem jednog sasvim novog sa drugačijom raspodelom snaga. Ovo je neka vrsta svetskog rata, samo u novom, hibridnom obliku. Ukoliko budemo imali mudru politiku, uspećemo da izbegnemo direktno mešanje u sukobe i ostati na strani pobednika, a za to će nam svakako trebati jaka vojska i čvrsto organizovana odbrana po principu totalne odbrane u kojoj ćemo svi učestvovati.“

Da li bi u Srbiji i devojke, odnosno žene trebalo da idu u vojsku i kako bi izgledalo njihovo služenje vojnog roka?

“Retke su države poput Izraela gde je obavezan vojni rok i za devojke kako i za mladiće. U većini država to je organizovano po nekom principu dobrovoljnosti kada su devojke u pitanju, što je s obzirom na fizičke sposobnosti i ulogu vezanu za porodicu i odgajanje dece sasvim razumljivo. Moj stav je da bi svakako trebalo u tom novom modelu vojnog roka razmisliti kako obučiti i devojke. Kao što sam već rekla, ne brani se država samo oružjem. Postoje mnoge dužnosti i poslovi koje bi žene mogle da obavljaju u slučaju opasnosti te im treba ponuditi bar neku vrstu obuke za pružanje prve pomoći. Svi treba da se osposobe za odbranu otadžbine, na ovaj ili onaj način.“

Dok čekamo odluku o OBAVEZNOM VOJNOM ROKU, pogledajte kako izgleda OBUKA (FOTO)

Ministarstvo odbrane

Ministarstvo odbrane

U fokusu 11.01.2024. 08:05

Dok čekamo odluku o OBAVEZNOM VOJNOM ROKU, pogledajte kako izgleda OBUKA (FOTO)

Foto