Dr Vladimir Vuletić: "Vanredni izbori su u Srbiji redovna stvar"

Konstatujući kako su ovo 14. izbori u poslednjih tridesetak godina te da je svega tri puta glasanje održano u redovnom terminu, profesor Vuletić pomalo duhovito zaključuje kako su “kod nas vanredni izbori redovna stvar“. Upravo i zbog činjenice da je aktuelna vlada pun mandat okončala posle nešto više od godinu dana od sastavljanja, a da je od poslednjih izbora prošlo manje od dve godine, profesora Vuletića na početku razgovora za “Ekspres“ pitamo šta misli da će ovi izbori da promene.

“Ja mislim da neće da promene. Ako ćemo pravo, mi kada razmišljamo o tome, prvo pitanje je čemu uopšte izbori, vanredni. Generalno, postoje dve-tri situacije kada se raspisuju vanredni izbori. Jedna je kada nema većine za vladu, kada dođe do poremećaja u koaliciji i morate da idete na izbore, da se formira druga vlada. To je gubitak legaliteta i vanredni izbori su obavezni. Imate situaciju kada se ne gubi legalitet, ali možete da izgubite legitimitet iz dva razloga. Jedan je, recimo, da hoćete da napravite veliki zaokret u politici, a niste to obećali biračima. Ali evo situacija se okrenula pa morate i vi da menjate. I kažete – hajde, da li ću da dobijem podršku građana za to. Druga je kada vas toliko napadaju ili imate proteste i koje možete silom da rešite, ali to je bez veze, i onda idete na vanredne izbore da proverite i dobijete legitimitet. Ima i treća opcija, kada se opozicija i vlast dogovore svako iz svojih interesa. Meni se čini da je od sve te tri varijante, ova poslednja najbliža onome što se zapravo dešava.“

Znači da i jedni i drugi očekuju da će nešto da dobiju, više i bolje.

“Tako je. Jer i jednima i drugima odgovara. Kada razmišljam o tome, iako se stalno govorilo o vanrednim izborima, suštinski povod je bio to što je opozicija tražila izbore.“

Mada je Vučić obećao izbore još kad je formirana vlada.

“Tako je, to je stalno lebdelo. On je obećao, doduše, da kada opozicija zatraži dobiće gradske izbore, a ovde je samo rekao da će biti ograničen mandat premijerke. Sada, to je značilo da će možda da se desi nešto drugo.“

Rekonstrukcija vlade...

“Tako je. Tako da nije bilo nužno da budu izbori. Ali rekao je da će ih biti kada opozicija zatraži, i eto opozicija je zatražila. Zašto je zatražila? Po mom mišljenju, to je bila izlazna strategija iz ove situacije sa protestima koji su nenadano planuli, onda su se ovi sami nakalemili na to. A kada je to splaslo, tokom juna, ugasio se taj plamen, pitali su se šta sad, ništa nije postignuto. I onda je rešenje da tražiš izbore. Vučić je to jedva dočekao, rekao bih.“

Zašto je on jedva dočekao?

“Pa mislim iz razloga što godine koje dolaze neće biti lake. I globalna situacija zapravo dovodi do toga da čak i neke najprosperitetnije zemlje u našem u okruženju, u Evropi, polako ulaze u dubiozu, recesije... On dobija, kako bih rekao, neko vreme i učvršćuje svoju poziciju za određeni vremenski period.“

Dobija legitimitet za nešto što će raditi u budućnosti.

“Tako je. Dobija legitimitet i jednu stabilnost. Vidite, recimo da ih nije sada raspisao, onda bi mu izbori došli tamo negde 2025-2026. godine, pred ’Ekspo’, pred hiljadu stvari. On dobija ovako jedno vreme, ima bar četiri godine čiste da završi neke infrastrukturne projekte. A to mu onda opet čini dobro za te naredne izbore. Mislim da je vremenska kalkulacija kod njega bila presudna. Ne vidim da je on imao neki drugi veliki problem. Ova koalicija je stabilna, ne može se reći.“

Da li će biti i posle ovih izbora?

“To ćemo videti. Ja mislim da hoće. Ali, mislim da se sada Vučić vraća na ona ’fabrička podešavanja’ SNS-a, da ide na 50 posto plus jedan. Zašto to tvrdim? Iako vidimo da je stranka bila na 43 odsto na prošlim izborima, a i sada tako kažu ankete. Mislim da je prva greška opozicije ta što je manji problem rešavala većim. Tražila je izbore, a mislim da su boga molili da ih ne bude. Možda su se nadali da Evropska unija neće dozvoliti Vučiću zbog rešavanja kosovskog problema da to prihvati. Pa onda bi rekli – evo mi tražimo, a on je rekao da hoće, a vidimo da neće itd. Ako su se bogu molili, bog im nije uslišio tu molbu, tako da imamo izbore. Druga pogrešna procena se otprilike svodi na ovo – oni od ovih izbora prave referendum. Ako se pravi referendum za i protiv Vučića, a on je nosilac liste, koji je pre godinu dana imao 60 i nešto posto. Mislim da je sada ideja da on podigne stranku kojoj nije više predsednik, ali je nosilac liste. I mislim da on to može. Sada mislim da tu nema kalkulacije, da ide na to da više neće zavisiti ni od Dačića, ni od bilo koga, i moći će kao i do sada da uključi u vlast koga hoće, ali pod njegovim uslovima. I tu mu opet ide opozicija naruku, da li svesno, da li nesvesno, ne znam, time što pravi tu situaciju za i protiv Vučića. Jer da ne prave tu situaciju, onda bi već možda bila i drugačija situacija. Opet bi ljudi kalkulisati – ok, ma, neću da glasam za ove SNS, eno vidi šta mi rade po lokalu... Ali kada je situacija za Vučića ili protiv Vučića, onda će se ljudi opredeljivati za Vučića, a samim tim i za stranku. I to je nešto što je ova opozicija napravila.“

Mislite da je kreirala takvu situaciju?

“Ona vodi tu igru koja je, po meni, još jedna ozbiljna greška, ako se želi nešto postići. Tako mi se čini. A oni to što eventualno budu postigli, kada se bude delilo posle, s obzirom na tu šarenu koaliciju... Toj šarenoj koaliciji osnovni cilj je da pokušaju da sruše Vučića. Hoće da udare u glavu. Pošto je, po mom mišljenju, teško to očekivati...“

RIK: Četiri izborne liste do sada

Izbori u Srbiji

Izbori u Srbiji

Vesti 06.11.2023. 10:19

RIK: Četiri izborne liste do sada

Odnosno da sruše SNS, s obzirom na to da je Vučić na poziciji predsednika praktično nedodirljiv.

“Pa dobro, ali suštinski on je to i rekao i zaista bi bilo, pogotovo u ovoj situaciji, ako SNS izgubi vlast, onda će i njemu biti veoma teško da ostane kao predsednik. Pitanje je i da li bi hteo jer on bi zaista bio sveden na englesku kraljicu. Mislim da bi on zaista tada morao da ide, da se povuče i da pokuša nešto drugo, da nastavi politički život na drugi način. Bilo bi jako teško da, i pitanje je da li bi bilo i smisleno da ostaje, on je to i najavio. Rekao bih da je on tu u epicentru. Jesu parlamentarni izbori, ali atmosfera je napravljena i stvara se kao da je pitanje za i protiv Vučića. A čini mi se da je to i kontekst u kome se ovi izbori održavaju. Svako ima tu svoje kalkulacije. Ako opozicija ne uspe da sruši Vučića, onda će to biti potpuni raspad. Na koji način? Na način na koji su se svi ovi ujedinili u opoziciji oko tog cilja i ako se taj cilj ne postigne, oko podele mandata koje dobiju, to će biti...“

Mislite da će svako tražiti svoje mesto da se možda čak i nakači na vlast?

“Tako je. Biće i tih pokušaja. I zato mi se čini da je opozicija nestrpljiva, i to veoma nestrpljiva. Jedna strpljivija opozicija koja gleda dugoročnije ove izbore je mogla da iskoristi da ojača svoje pozicije, malo-pomalo, da se oformi možda i neka stožerna stranka. A politikom hajdemo na o-ruk da srušimo Vučića, to je rekao bih, vrlo teško. Pogotovo što im druge stvari na koje su računali ne idu naruku. Računali da će postojati pritisak iz EU i SAD u vreme posle Banjske. Čini mi se da su trljali ruke. Ali nakon posete Fon der Lajenove, mislim da je potpuno jasno da Vučić ima apsolutnu podršku, a da oni neće imati nikakvu podršku iz EU ili će možda imati samo iz nekih struktura, elemenata.“

Što možda ukazuje na to da se bližimo rešavanju kosovskog problema?

“Pa, ne mora nužno da znači. Ono što Evropsku uniju zanima to Vučić daje i to je čvrsto obećanje, i tu je neko poverenje postignuto, da Srbija neće biti nikakav remetilački faktor, da Srbija nije nikakva produžena ruka bilo čija na Balkanu...“

Odnosno Rusije...

“Naravno. Nije u tom smislu opasnost za koheziju EU. EU ne mora da razmišlja da će imati u svom dvorištu neke krtice, neke probleme. Sa druge strane Vučić je dobio podršku, i to čak vrlo eksplicitnu, što vidimo kroz dve izjave. Jedna izjava je bila da je Srbija jedna od zemalja koja je najdalje otišla na evropskom putu. Ko god sad da kaže da je Srbija na začelju, nema smisla. Ne možeš da budeš veći katolik od pape. A druga stvar je ona koja se tiče reforme medijskih zakona, da to samo treba sprovesti. Svako ko bude nešto drugačije izjavio značilo bi da on zna bolje šta je evropska vizija od onoga ko je na čelu EU. S druge strane, što je mnogo važnije što je dobio, oslobođen je pritiska od ove dve stvari koje su škakljive u Srbiji, i priznanje Kosova i sankcije Rusiji. Tu je dobio da kažemo grejs period, odnosno to nisu teme. On je očigledno dao neku vrstu ozbiljnih garancija da ni na koji način Evropska unija ne treba da strepi šta se dešava u njenom dvorištu.“

Mada je rekla i da kao zemlja kandidat Srbija treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa EU.

“To je to. Ali da se razumemo, čak i kada oni pričaju koji je to datum, kada bismo ulazili u Evropsku uniju, to je 2030. godina. To je za sedam godina, još dva izborna ciklusa da tako kažemo.“

Jedna opoziciona grupacija koju zovu proevropska nastupiće kao jedna lista. Na ovoj kako je zovu patriotskoj, nacionalnoj, strani tog jedinstva nema.

“Meni je zanimljivija, mudrija politika koju vodi Novi DSS od ove koja je imala ove dve greške koje su napravljene i u procenama i u koracima. A šta radi Jovanović? On, po meni, pravi jednu dosta mudru odluku. Podela u tom bloku je bila podela isključivo oko pitanja da li sarađivati sa Đilasom i ekipom oko rušenja Vučića. On je bio za saradnju, Dveri i Zavetnici bili su protiv toga, i oko toga je došlo do podele između, to je ključno pitanje zbog koga se sve desilo. A njegova kalkulacija je mislim dosta jasna. Njemu je glavni problem za realizaciju njegovih ciljeva i interesa stranke Vučić. Onog trenutka ako bi pao Vučić, on bi mogao da računa na dosta široku bazu nacionalno orijentisanih glasova koje zapravo sada Vučić drži. Njemu je bitno da se razbije ta vaza u kojoj se nalazi smesa u kojoj on pretpostavlja da ima svoje glasove. On može nešto kapilarno da skuplja što je van te posude koju dosta čvrsto drži Vučić. Ali tek kada bi se to rasulo i razbilo, onda bi mogao da računa na značajan broj nacionalno orijentisanih glasova. Inače Jovanović je dosta promućuran, razmišlja nekoliko korak unapred. Ovaj drugi deo opozicije uopšte ne razmišlja ni dva koraka napred. On zna da bi kada bi izašao sa Dverima ili sa Zavetnicima, dobio nešto, ali bio bi smešan u odnosu na ono što je njihov potencijal. On razmišlja o tome. I ako bi se čak udružili svi zajedno, oni ne mogu sada u referendumskoj atmosferi da sruše Vučića. Jako teško. Onda bi morao da im se pridruži i SPS i manjine, i ne znam ko sve.“

Što je nerealno očekivati.

“Mislim, to je malo mnogo nerealno očekivati. On zna da na ovim izborima toga nema, ali ono što može to je da pokuša da iskoristi i potencijale koje ima ovaj deo opozicije. To je, rekao bih, njegova vizija. On zna da mora da oslabi šta god, da pokušaju i da uzmu bar Beograd. Beograd je jako važan. Mada imamo i u okruženju slučajeve da HDZ ne drži Zagreb, da Orban ne drži Budimpeštu, da Istanbul ne drži Erdogan... Ali u Srbiji je specifična situacija. Onog trenutka kada se Beograd zaljulja, to je neki signal. A što se tiče Dveri, oni i dalje razmišljaju – ovi su nam neprijatelji, ali i ovi su nam neprijatelji. Iako formalno vi nemate unutrašnje podele, rekao bih da su podele mnogo ozbiljnije u ovom delu sada ujedinjene opozicije. I to podele ideološke prirode, na levicu i desnicu.“

Ako ideologija uopšte postoji.

“Pa postoji i vidi se da li postoji u onom trenutku kada se prevede u praktične korake. Na primer, pre neki dan je bio Toma Piketi na Sajmu i imao je predavanje u Dvorani kulturnog centra. Ja se ne sećam da je bilo neko predavanje sa toliko ljudi. Ta popularnost meni svedoči, i kada vidim koja je to publika bila, da je njegova glavna ideja o progresivnim porezima, nešto što bi i te kako privuklo značajan deo birača. Ima stranaka u tom delu, poput Zeleno-levog fronta, koje bi takvu temu i te kako mogle da postave.“

Da li bi Đilas mogao?

“Pa zato vam kažem. Te podele tamo suštinski postoje, rekao bih mnogo ozbiljnije. Jedna tema bi ih potpuno pocepala.“

Da li će osnovna priča ovih izbora biti državotvorno nacionalna, znači Kosovo, ili nešto što deo opozicije pokušava da gura, a to je ekonomija?

“Pa nije, Vučić gura priču o ekonomiji, a ovi zapravo ne guraju nikakvu drugu priču nego – rušimo Vučića. Pitanje Kosova je pitanje konteksta. Kada pitate ljude u nekim normalnim okolnostima i vremenima, Kosovo je peti, šesti, osmi prioritet. Ali kada se to pitanje postavi kao dnevno pitanje u smislu danas, sutra priznanje Kosova ili ne, onda postaje najvrelije i najvažnije pitanje. Sada opet, na dan 1. novembra, to pitanje odlazi u drugi plan. Njega čak neće forsirati ni ovi iz nacionalne grupacije zato što idu u saradnju sa ovima koji neće to potencirati preterano. Da je kojim slučajem Fon der Lajenova bila ovde sa idejom da Srbija mora da prizna Kosovo, i ako to ne uradi da ćemo imati sankcije, to bi možda bila i najvažnija tema. Dakle, sve zavisi od konteksta.

Ima drugi set pitanja koje forsira ova opozicija kada kritikuju Vučića. To je meni vrlo neobično i nikada neću da shvatim da neko nema toliko osećaja za politiku, da vidite jedino i isključivo svoju poziciju. Oni govore – medijske slobode, demokratija, ovamo, onamo. To su pitanja naravno veoma važna za političara, da li ćeš da budeš pet minuta ili pet sekundi na televiziji. Ali za mene koji gledam, baš me briga koliko ćeš da budeš. Mislim, nije mi to prva stvar. To mi je šesta stvar. Kada sva druga pitanja rešim, onda mogu da kažem – pa bilo bi lepo da ih sada bude srazmerno uticaju ili tako nešto.“

A mogu li da se reše ta druga pitanja ako nije rešeno ovo?

“Građanin ovako kaže – mene sada zanima da imam veću platu. Mene sada zanima da nema poskupljenja. Mene sada zanima da imam nekakvu stabilnost. To je ta Maslovljeva hijerarhija potreba, da kada rešite jedno, e onda se ide na drugo. Običan čovek tako razmišlja. To je prva zabluda opozicije. Jer oni u stvari svoj problem ističu kao najvažniji problem za građane. Građani to ne razumeju. Slična stvar je sa autokratijom. To isto, da li mi živimo u hibridnom režimu? Da li živimo u nekakvoj nedovršenoj demokratiji, da li... Ali običan čovek opet kaže – dobro, a u čemu se ta autokratija ogleda? Zato što se Vučić pita za sve. Dobro. Šta je bilo ranije? Ko se pitao? Pa isto se neko pitao za sve. Samo, da li je to bio Tadić? Pa nije. Nije bio Tadić, ali je bio neko iznad Tadića ili oko njega. Da li je pre toga bilo? Pa nije. Građanin kaže ovako – pa mene nije pitao ni ranije, a ne pita me ni sad. Da li je sada to autokratija? To je opet pitanje koje jeste važno za političke stranke, da li imaju uticaja, ali to je pitanje za njih. Iz perspektive običnog građana koji izlazi na izbore da glasa, teme koje kandiduje ovaj deo opozicije su teme...“

Loše su odabrane?

“Oni to vide kao problem i to je ok. Građani koji su sva druga pitanja i probleme rešili sada se zalažu za to. I zato nije ni čudo da za tu grupaciju obično glasaju, kažu, više obrazovani. Ne zato što su pametniji, nego zato što inače imaju bolji društveni položaj, pa imaju već rešena sva druga pitanja, pa je sada ostalo da reše ova pitanja. Ali za obične ljude to nisu neka mnogo važna pitanja. A opet Vučić, sa druge strane, gledam kako on nastupa. On ide u nešto što bismo nazvali pozitivna kampanja. Znači, šta smo sve uradili i obećanja šta ćemo još na tom tragu uraditi. Druga velika tema njegova su plate, penzije, stalno to vrti. Crta koliko je bilo, koliko jeste. Znači građani, ono što se njih tiče, dakle koliko ja imam u džepu, koliko sam imao, koliko ću imati ili neću imati. Treća tema je stabilnost, bezbednost i ekonomska stabilnost u situaciji globalne nestabilnosti. Znači, vrlo važna tema – okolo se sve ruši, vidimo scene iz Izraela, Ukrajine, a evo ovde na ulici nema oružja, nema policajaca. Jeste skuplje, ali trudimo se da to pokrijemo. Evo tamo recesija, a kod nas još uvek imamo pozitivan rast. A sada ide i dalje. Sada ide pa govori o temama koje se tiču blagostanja pojedinca u smislu zdravstva, rekreacije, stadioni, sport, slobodno vreme, da li idu u banje. Pokriva sve teme koje su životno važne. I šta je još posebno važno, vodi računa o ciljnim grupama. Kod opozicije uopšte nemate ciljne grupe. Bacite pa gde se šta uhvati. A ovde je ciljna grupa izabrana, penzioneri – klasika. Žene uvek istaknute. Sada su i studenti, mladi, srednji slojevi, pogotovo ovi niži. Radnici naravno, imate obezbeđen posao... Vidi se da neko o tome razmišlja.

Ono što je suštinski Vučićev problem, odnosno ne njegov lični nego problem svakog ko je deset godina na vlasti, problem stranke je ’zamor materijala’ posle deset godina. I jednostavno kvalitet tog materijala počinje da bude sumnjiv. Onda se vide te dnevne nepravde na terenu. Ne znam, ova direktorka škole se ponaša bahato, ovaj predsednik opštine ili neki njegovi se ponašaju bahato i traže neke, što se kaže, korupcije sitne i to. To ljude iritira, nervira. A onda ima i ove malo krupnije ribe koje su isto bahate. I to ljude čak manje nervira nego ono što je dnevno.“

Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore

Dan odluke 17. decembar

Dan odluke 17. decembar

Vesti 01.11.2023. 10:10

Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore