KOSTIĆ POVODOM DANA SANU: Verujem da u kulturi leži rešenje za “srpsko pitanje”

KOSTIĆ POVODOM DANA SANU: Verujem da u kulturi leži rešenje za “srpsko pitanje”


Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) danas svečano obeležava svojih 178 godina postojanja

Ukazom kneza Mihajla 19. novembra 1841. godine formirano je Društvo srpske slovesnosti na predlog dva velikana, Jovana Sterije Popovića i Atanasija Nikolića.

Predsednik SANU prof. Vladimir Kostić rekao je za RTS da institucija na čijem je čelu ima kontinuitet od 178 godina i da duboko veruje da u kulturi leži rešenje za ono što bi nazvao “srpskim pitanjem”.

Pročitajte još: Intervju Vladimir Kostić – Srbi su dobar narod, samo malo preteran

“Pošto je ovo godina posvećena Slobodanu Jovanoviću jedna od njegovih rečenica je ”kultura je ono što će nam pomoći da preživimo sve ove političke i istorijske okolnosti”. U kulturi, u koju malo verujemo, leži rešenje za ono, što bih uslovno nazvao, srpskim pitanjem”, rekao je Kostić.

On je naglasio da ovo nije važan datum samo za Srpsku akademiju nauka i umetnosti, već da je to datum jednog doživljaja državnosti i društva koji su veliki ljudi u prošlosti imali i na “čija ramena mi pokušavamo da se penjemo”.

Upitan koje je mesto nauke u našoj kulturi Kostić je rekao da je nauka u Srbiji osuđena na životarenje, ali da postoji paradoks koji ljudi treba da znaju.

“Godinama smo mi, među prve dve, tri zemlje u svetu koje imaju izvanredan naučni doprinos uprkos malim finansijskim ulaganjima. Ove godine smo treći, posle Britanije i Finske, Srbija je na trećem mestu. Ja to ne volim da kažem pred ljudima iz izvršne vlasti, jer će oni steći utisak da nije neophodno ulagati, jer imate dobre uspehe”, naglasio je on.

Pročitajte još: Autorski tekst Vladimira Kostića – Mislimo svojom glavom

Država će, kako je rekao, ukoliko želi društvo znanja, morati da izdvaja više novca nego ranije, ali i da mora da se razbije neka vrsta izolacije, da mora da se komunicira sa svetom, da dolaze ljudi iz inostranstva, ali i naši da idu u inostranstvo.

“Moramo funkcionisati kao deo sveta, deo naučnih mreža. Tu se prave napori. Nije jednostavno. Postoji nešto što bih nazvao naučnim kapitalizmom ili naučnim neokolonijalizmom, ali Srbija je osuđena na to da izađe na naučno tržište, da izađe na dvoboje gde će naši ljudi dokazivati da im je mesto u svetskoj nauci”, naveo je on.

Dodaje i da nismo toliko uspešni koliko želimo sami da prikažemo i da smatra da se ponekad stvara lažni utisak, ali da je nauka bolja nego što zaslužujemo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar