Maljem u glavu

Maljem u glavu


Pokazaćemo mafiji da niko nije jači od države. Tražiću od Vlade da tu bandu udari maljem direktno u glavu. To će biti realnost u danima i nedeljama koje dolaze – ovim rečima predsednik Aleksandar Vučić najavio je beskompromisni okršaj sa organizovanim kriminalom.

Povod za najavu nove borbe protiv mafije je činjenica da se rat kriminalnih klanova, poreklom iz Crne Gore, prelio na beogradske ulice.

„Vlast je sve vreme vodila borbu protiv kriminala i mafije, ali se poslednjih nekoliko meseci rat između klanova, koji nisu poreklom iz Srbije, prelio na ulice. Neki su pokušali da u prethodnom periodu postave nove mreže, uspostave svoje sisteme za ubijanje i pljačku ljudi. Postoji plan da se centar iz jedne zemlje regiona premesti u Beograd, ali to nećemo dozvoliti. Zaraćeni crnogorski klanovi ne mogu kod nas da imaju svoju bazu. I neće to moći preko ljudi odavde. Mafija pokušava da iskoristi trenutak i zbog toga će svi državni organi, sva ministarstva sile, agencije i službe koordinisano da se posvete toj borbi“, rekao je predsednik Vučić.

Social Network Post 2000x20003

Finansijska moć

Predsednik je naveo i da je država uspela da smanji broj ubistava i razbojništava, ali ono što se dešava pokazuje da se zmiji mora stati na vrat. Time je jasno i nedvosmisleno najavljeno da će se država na najsuroviji način obračunati sa organizovanim kriminalom. Sistemski gledano, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je jedan od osnovnih zadataka svake moderne države danas. Ili bar one koja ne želi da vremenom zajedno sa građanima postane talac organizovanih kriminalnih grupa. Kako to može izgledati vrlo je lako uvideti na primeru nekih južnoameričkih država, poput Kolumbije i Hondurasa, ili u najdrastičnijem slučaju na primeru Meksika, gde se broj žrtava rata narko-klanova već meri desetinama hiljada i međusobni okršaji nisu više na nivou uličnih sačekuša, već pre na nivou manjih i srednjih vojnih operacija u kojima se angažuje čak i određena oklopna i ratna tehnika.

sablja shutterstock_158776352

Naravno, Srbija je daleko od tog scenarija, ali ne treba zanemariti moć narko-klanova jer je ona de fakto izražena, naročito ako govorimo o finansijskoj moći. Procena obrta dva suprotstavljena narko-klana, koji su zapravo primarno izvori svih problema sa organizovanim kriminalom u regionu, odavno se meri milijardama evra na godišnjem nivou. A njihova aktivnost jeste umanjena usled međusobnih obračuna, ali svakako traje u kontinuitetu već bezmalo desetak godina. Ipak i pored sve moći, u sudaru sa organizovanom državom nijedna organizovana kriminalna grupa nema velike šanse.

Bora Banjac, nekadašnji načelnik UBPOK i jedan od nosilaca “Sablje” – prve akcije države protiv organizovanog kriminala, kaže za “Ekspres” da je ključna stvar ako država kreće u takvu borbu da mora krenuti od vrha mafije i u toj borbi mora ići do kraja.

„Država mora da se obračuna sa organizovanim kriminalom, jer niko, a pogotovo mafija ne može i ne sme biti jača od države“, kaže Banjac.

On navodi i da su tri ključne tačke borbe protiv mafije: policija, tužilaštvo i pravosuđe.

„Suština efikasnosti takve borbe su policijska volja, ažurnost tužilaštva i efikasnost pravosuđa. Ja smatram da policija svoj posao radi dobro. Tužilac je tu, kao šef istrage za sva krivična dela ključni faktor, ali naš najveći problem je (ne)efikasnost pravosuđa, jer je činjenica da imamo puno mafijaša koji su i pored nekoliko osuđujućih presuda i dalje na slobodi. Znači, suština borbe je da policija pohapsi sve kriminalce, da tužilaštvo dokaže krivična dela za koja se terete, a da se suđenje održi u kratkom roku i osuđeni pošalju u zatvor na izdržavanje kazne. Jedino tako se ulica čisti od kriminalaca“, kaže Banjac za “Ekspres”.

Povezane vestiNOVI BROJ EKSPRESA: Rat mafiji

Podrška policiji

On smatra i da Srbija od crnogorskih klanova, njihovih ratova i ubistava na beogradskim ulicama može da se odbrani samo ako ih “sve protera odavde”.

„Svi oni su već na tom spisku ljudi kojima je zabranjen ulazak u Srbiju, i naš cilj može da bude samo da ih proteramo sa naših ulica, a da one koji im ovde pružaju logistiku i koji rade za njih pohapsimo i pošaljemo u zatvor“, kaže Banjac.

Njegov kolega Mile Novaković, nekadašnji rukovodilac policijske grupe “Poskok”, za “Ekspres” kaže da je za borbu protiv mafije najvažnije da država da podršku policiji.

„A policija mora da formira tim beskompromisnih policajaca, kojima je ta borba najvažniji cilj. Taj tim bi trebalo da radi kao nekadašnji ‘Poskok’, sa jasno definisanim ciljem i potpunom podrškom države. Taj tim bi morao da definiše mafijaške grupe i naravno, da ima odgovarajuće saradnike – kolege u regionu, jer bez toga je nemoguć potpuni rat protiv balkanske mafije“, kaže Novaković za “Ekspres”.

Upravo su sa ovom ocenom složni skoro svi stručnjaci koji se bave ovom tematikom. Predsednik Vučić je u svojoj izjavi dao i jasnu poruku ljudima iz državnih institucija, a koji su “zaštitnici” mafije.

I upravo u toj sprezi i leži definicija organizovanog kriminala, koji postoji i opstaje samo uz pomoć, podršku i logistiku ljudi koji su u državnim institucijama, naročito u onima koji bi po definiciji trebalo da budu stubovi borbe protiv mafije.

„Svima koji misle da su jači od države dokazaćemo suprotno. Oni koji misle da ima onih koji će ih spasavati, bilo u pravosuđu ili na drugim mestima, neka dobro razmisle. Bilo je onih koji su pomagali da se stvori privid da iza toga stoji država. I bilo je takvih u različitim ministarstvima. Svu tu bandu ćemo pohapsiti“, rekao je predsednik navodeći da od borbe “neće odustati ni za živu glavu”.

Povezane vestiDa li su računi namireni

Poznanstva i zloupotrebe

Mile Novaković kaže da je najvažnije otkriti tu spregu organizovanog kriminala sa pojedincima iz državnih institucija.

„Ni najbolji policijski tim tu spregu ne može da otkrije i dokaže za par dana. To je proces, za koji je neophodno najprofesionalnije praćenje kriminalnih grupa i njihovih saradnika. Samo ozbiljnim profesionalnim radom ta sprega može da se dokaže“, kaže Novaković i navodi da bi u ovom momentu bilo dobro da postoje autoriteti i u policiji, ali i u podzemlju koji bi svojom rečju mogli da uspostave kontrolu nad mafijom i njihovim aktivnostima.

Naravno, najbitnije u obračunu države sa kriminalom, a naročito organizovanim je da ne postoji takozvana poroznost institucija sistema, naročito policije, tužilaštva i sudstva. Jasno je da po samoj definiciji ne može postojati organizovani kriminal bez neke vrste sprege sa državnim organima. Javna je tajna decenijama da su se svi viđeniji kriminalci pozivali na svoja poznanstva u policiji i Državnoj bezbednosti. Često je tu bilo zloupotreba i tzv. privatluka, odnosno sticanja materijalne koristi od kontakata sa svetom kriminala. Često se na ovo „sufinansiranje“ gledalo blagonaklono i bilo je prihvaćeno kao stvar folklora tipičnog za taj svet i tu vrstu odnosa.

sablja shutterstock_158776364

Međutim, problem se javlja kada se pojave nerealna očekivanja i zahtevi koji uglavnom funkcionišu po principu dvosmerne ulice. Naročito će biti zanimljivo kada se otkrije ko je i na koji način zloupotrebljavao ljude sa one strane zakona u političke svrhe. Šta je tu kome obećano od banalnih stvari, od dozvola za nošenje oružja do obećanja u vezi sa povoljnim ishodom sudskih procesa, od kojih su neki pod ozbiljnom lupom i stranih zemalja koji su zainteresovani za ishod i aktere. U takvim operacijama novac je uvek najmanji problem. Jasno je da postoje određene pozicije ljudi iz organizovanog kriminala i određenih ljudi u policiji, tužilaštvu i sudstvu. Kao što je i činjenica da je u poslednjih godinu i po dosta ljudi iz ovog dela bezbednosnog sistema napustilo pozicije na kojima se nalazilo. Neki od njih su zauzimali najodgovornije pozicije u policiji pa čak i rukovodili određenim istragama od najvećeg značaja i ključno uticali na kadrovsku politiku u jednom periodu. U međuvremenu su na razne načine potvrdili veze sa određenim kriminalnim krugovima. Iako se u početku činilo da se radi samo o čaršijskim pričama, vreme je pokazalo da su neka strahovanja bila opravdana.

Ovi su elementi uklonjeni iz sistema, nažalost neblagovremeno, ali u prirodi organizovanog kriminala je da kao voda uvek traži prolaz. Zasad nije poznato u kojoj su meri napravljene neke nove veze sa pojedincima iz bezbednosnog aparata i na kom nivou oni funkcionišu, ali je evidentno da one postoje. I na to će se na kraju svesti cela jednačina, da li su elementi sistema bezbednosti sposobni da se obračunaju bez kompromisa sa mangupima u svojim redovima. Ukoliko uspeju, mafija neće imati šanse. Ukoliko pak ishod bude drugačiji, niko više nikada neće biti siguran.

Dok smo se borili za zdravlje, neki su postali mafijaši

Predsednik Aleksandar Vučić je u video poruci objavljenoj na Instagram profilu budućnostsrbijeav poručio da “ćemo pobediti mafiju” i da to garantuje bez obzira na lične, političke i bilo koje druge posledice.

„Dok smo se borili za bolji životni standard, dok smo se borili za Kosovo i Metohiju, za bolji zdravstveni sistem, da bismo mogli da lečimo ljude, neki su u međuvremenu pomislili da je najisplativiji posao da budu mafijaši, da ubijaju ljude, da otimaju naše građane, da seju strah. Pobedićemo ih, to im garantujem bez obzira na lične, političke i svake druge posledice“, rekao je predsednik.

Crnogorci

Rat kotorskih klanova u Beogradu bio je najžešći 2018. godine, kada je na beogradskim ulicama izvršeno 21 mafijaško ubistvo. Sva su posledica obračuna dva zaraćena kotorska klana: škaljarskog i kavačkog, kao i posledica ratova koje na nekoliko frontova vodi klan Luke Bojovića. Naredne, 2019. u Beogradu je izvršeno samo jedno mafijaško ubistvo – ubistvo Nebojše Markovića, za koje je osumnjičen Čaba Der. Ove godine, u ratu kotorskih klanova, u Beogradu je ubijen Marko Vuković, dok je u ratu Luke Bojovića sa naslednicima crnogorskog klana naslednika braće Šaranović, u eksploziji bombe ubijen Strahinja Stojanović. Za ovaj zločin osumnjičen je Milivoje Lovrenović iz Gradiške, za kojim je raspisana poternica Interpola.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar