Vesti
22.07.2023. 19:15
Vesti
23.07.2023. 13:05
Marko R. Petrović
INTERVJU
Meteorolog Nedeljko Todorović: "Narednih decenija temperature u blagom padu"
Prethodnih dana mnogima je klima-uređaj bio "najbolji drug“. Velike vrućine pogodile su i Srbiju pa su ljudi, naročito oni iz urbanih sredina, spas tražili ili u rashlađenim prostorijama, a oni sa nešto više mogućnosti "preselili“ su se na more ili na planinu. U svakom slučaju tamo gde je prijatnije nego u betonskoj džungli.
I kako to obično biva, kada su velike vrućine otvori se pitanje globalnog otopljavanja, klimatskih promena i šta nas čeka u budućnosti. Da li ćemo ubuduće živeti u nekakvim tropima, koliko će temperature da rastu... Za razliku od mnogih, meteorolog Nedeljko Todorović jedan je od onih koji tvrde da se ništa čudno ne događa. Da, temperature jesu više, ali ne i ekstremno više od ranije zabeleženih vrednosti, tvrdi Todorović. A za to što ljudi teže podnose vrućine, kako kaže, krivi su sami jer su se razmazili pod dejstvom klima-uređaja pa ne mogu da se prilagode uslovima u spoljnom svetu.
Razgovor sa gospodinom Todorovićem vodili smo u ponedeljak 17. jula, kada je u Beogradu zabeleženo 36 stepeni. Intervju smo radili telefonom, tako da sa sigurnošću mogu da kažem samo za sebe da sam sedeo u klimatizovanoj prostoriji. Za gospodina Todorovića ne znam, nisam ga pitao... Prvo pitanje, međutim, odnosi se na to šta dovodi do ovih, za naše uslove možemo reći ekstremnih temperatura i vrućina.
"Kako je ovo leto počelo kišovito, ova letnja vrućina u julu mesecu je samo pravljenje ravnoteže sa onom junskom svežinom i kišnim periodom. To je karakteristika naših prostora, smena kišnih malo svežijih i toplijih i suvljih perioda. Samo je pitanje što to ne može iz godine u godinu da se precizno predvidi, da li će to biti više u letnjoj varijanti izraženo ili u nekoj prolećnoj, zimskoj, ili nekoj drugoj sezoni. U principu ovo nije nikakvo iznenađenje i daleko smo od nekih temperaturnih rekorda koji su zabeleženi i ranijih godina i decenija. Jesu ekstremno visoke temperature u poslednjih nekoliko dana, ali daleko smo od onih ranije zabeleženih rekorda. U medijima je dosta isforsirana ona prognozirana temperatura od 40 stepeni, a daleko smo još od nje. Evo juče (u nedelju 16. 7) je bilo u Ćupriji 38,5, Zaječar i Ćuprija biće to do 39 stepeni. U Beogradu daleko smo od toga. Sreća. U medijima se malo to forsira kao da je neki, ne znam ni ja, smak sveta“, kaže za "Ekspres“ meteorolog Nedeljko Todorović.
Svet
17.07.2023. 18:05
Visoke temperature obaraju rekorde širom sveta
Spominjan je i vreli talas "Lucifer“. Da li je i to samo dizanje medijske pažnje? Zaista je bilo vruće.
"U principu mediji dosta diktiraju, kako bih rekao... Da ne ulazim dalje u pozadinu svega toga, nisam politikolog i ne bih ja sada o tome. Ima ljudi koji su to davno objasnili. Ali u principu mediji traže... Gledajte sada ove temperature. Mi smo daleko od onih prethodnih vrednosti što sam rekao, ne samo poslednjih godina, nego gledajući unazad za Beograd, koji ima dobar niz podataka od nekih 135 godina. Polovina tih rekordnih temperatura, gledajući po datumima, za svih 365 dana u godini, bar 45 posto u svakom od datuma stari rekord je još uvek važeći iz prve polovine prošlog veka. Ne može se govoriti o nekoj ekskluzivi, da je ovo vreme da ne kažem moderni ekstrem. U tom smislu, možda se nejasno priča i forsira zato što u pozadini sve te priče o vrućinama da tako kažem ’nezapamćenim’, malo poduprto, uklapa se ova priča o takozvanim klimatskim promenama, mislim na globalno otopljenje čiji je uzrok čovek i njegova emisija, pre svega ugljen-dioksida. To je ta neka kombinacija i mediji malo to preforsiraju. Skoro svake godine postoje ovakve vrućine. Znači, retko koje godine da ih nema. Hajde da kažemo da može da bude neka blago svežija, malo svežija varijanta, retko koje godine da temperatura ne pređe 35 stepeni. Možda su izuzetak 2014. i 2018. godina, na primer. E sada kada bih ja išao unazad ima i takvih godina kada temperatura nije prelazila 35, a ima i godina kada je prelazila 40 stepeni. I kako bih rekao, to je igra prirode i tu postoji ne stroga zakonitost, ali u onom smislu kada su u pitanju leta postoji smena neke periodičnosti približno na primer za 70 godina. Vidim poluperiod za 35 godina kada su leta malo manje vruća i dolazi jedan period skoro približno 35 godina kada su leta malo izraženija po ekstremima i po izostanku padavina. Da ne pričamo o medijima itd., ali da kažemo ono što merni podaci govore, ništa neobično. Ali ne znam kako to građani shvataju, to je sada malo sa druge strane. Poslednjih 15-20 godina većina građana je ugradila klima-uređaje pa im se ona 33 čine isto kao da je 40, zato što su zamaskirani u svežem stanu, a kada izađu misle da je 100 stepeni. A daleko od toga. Ima tu mnogo, mnogo subjektivnog utiska. Takve su vremenske prilike, ali instrumentalni podaci jasno govore i sve smo to videli u principu. Vrti se i neki normalno dnevni rekord u zimskom periodu češće nego leti, ali u principu ništa ekskluzivno.“
Svet
18.07.2023. 21:05
"Svet da se pripremi za intenzivnije toplotne talase"
Da li je u pitanju samo temperatura ili postoji još nešto zbog čega ljudi teže podnose ove vrućine?
"Zato što nisu prilagođeni. Oni se maskiraju u prostorijama sa hlađenjem i automatski im se organizam ne privikava na toplotu... To je taj frižider... On jeste da pomaže, pogotovo ako je neko bolestan pa mu je teže. Ali većini građana to nije neophodno. A većina njih to navije i kada je 25 stepeni napolju i kada je 35 stepeni. Hoću reći da im se organizam nije prilagodio prirodnim spoljnim uslovima. Oni su kao zaštićeni u nekom kavezu, u nekom kabinetu, i onda kada izađu njima se čini da je napolju pakao, a nije. Obična letnja vrućina, u tom smislu. To je jedan od efekata. A sa druge strane ima stvarno osetljivih ljudi kojima smeta vrućina da li zbog slabije cirkulacije, pritiska, ne znam ni ja ko kakvu boljku ima, tako da i to utiče, i to je normalno. Ali priča u medijima se obično čuje kako je u Evropi prošle godine, ja ne znam, tamo neke godine od vrućine umrlo toliko ljudi itd. Nije to baš tako. Ljudi umiru, i to je normalno, nažalost, tako je, to je prirodni proces. Ali u svetu, kada se urade analize, u svetu umre desetak puta više ljudi od hladnoće nego od vrućine. Ali to nije u interesu sada ove moderne priče... To hoću da kažem.“
Život
18.07.2023. 04:05
Kako zaštiti životinje od toplotnog udara
Ne može se poreći da postoje određene promene na globalnom nivou kada je reč o otopljavanju, o topljenju leda sa polova, povećanju nivoa mora.
"Ništa se specijalno ne događa. Taj porast temperature poslednjih stotinak godina je nepun stepen. Bilo je i ranije, pre 200, 300 godina, isto ovako toplo. Naiđe neki period 50 godina nešto malo svežije za jedan stepen. U rimsko doba, antičko doba, temperature su bile slične današnjim, kada se porede. Tada nije bilo merenja, nije bilo instrumentalizovano, nije bilo merenja pouzdanim metodama, nego se vidi da u poslednjih nekoliko hiljada godina u našem regionu u Evropi nema suštinskih promena. Nije problem klime, to su samo blage oscilacije pojedinih meteoroloških parametara pre svega kada imamo u vidu temperaturu. U nekom periodu je to stepen, stepen više od nekog proseka, ili stepen ispod, i to je tako vekovima, hiljadama godina. Bilo koji parametar slično se ponaša u skladu sa temperaturom. Ako to gledamo na Antarktiku, i on ima svoju fluktuaciju, i na njemu se prosečno 35 godina površina pod ledom širi pa se onda 35 godina malo sažima. Topi se priobalni led i na Antarktiku. A usput kada sam rekao Antarktik, temperatura na Antarktiku na onim mernim mestima gde se meri u poslednjih 60 godina koliko se meri nema nikakav trend porasta. Suprotno, ima trend pada, nema nikakav značaj. Nema nikakvih promena, to sam hteo da kažem. I zavisi kako koji deo planete. Osetljiviji je ovaj severni deo oko Arktičkog kruga, 60. i 70. paralele. Ali i tu postoje ta periodična širenja leda i sažimanja leda itd. Znači zavisi od nekih hemisferskih cirkulacija na mnogim dugim vremenskim skalama od nekoliko hiljada godina, stotina pa i hiljada godina. Građani nisu obavešteni o tome. A i mnogi mediji nisu obavešteni, zato što ne čitaju dobro, ne čitaju stručnu literaturu, to ne mora niko da prati itd. Ali u medijima se forsira samo jedna strana. A gde je druga strana sa argumentima? Ima ljudi u svetu koji i te kako ozbiljno rade i moja je poruka onih koji ne prihvataju tu priču o klimatskim promenama uzrokovanim ljudskom aktivnošću. Kažu lepo naučnici – nema klimatske krize. I upiranje prsta kako je ugljen-dioksid krivac najveća je prevara. Ugljen-dioksid je koristan gas. Da nema njega, ne bi bilo života na Zemlji. I sve te male fluktuacije ugljen-dioksida beznačajno, bolje reći zanemarljivo utiču na temperaturu vazduha. To se sve uklapa. A onda se normalno u medijima jedva čeka ta prilika da se kaže da je negde ne znam kakva nezapamćena, nezabeležena vrućina. Evo sada ovog leta u Španiji, pa čak i u proleće, jug Italije, sever Afrike, imaju visoke temperature, što se događa skoro svake godine. Nikakva novost. U Španiji svake godine bude preko 40 stepeni temperatura, pogotovo u onim nižim delovima tamo oko Sevilje. Retko koje godine da nekoliko dana ne dostigne 45 stepeni. Ili Atina. Sve ima svoje zabeležene vrednosti. Normalno, desi se poneki mali rekord, možda neku decimalu više ili manje.“
Zdravlje
13.07.2023. 02:15
Kako velike vrućine utiču na mentalno zdravlje
Pre neki dan video sam podatak da je prosečna temperatura na globalnom nivou prvi put bila 17 stepeni. I da je to više nego obično.
"Jeste, ali to je nepotpuna informacija. Čim je nepotpuna, znači ne pokazuje pravu istinu. To su aproksimativnom metodom ili približnom metodom uzeta neka merna mesta, satelitski snimci unazad nekih dvadesetak godina. I šta je to dvadesetak godina za klimu, ništa, treptaj. Metod nije pouzdan, ali neko to forsira. Ja vam kažem da to neko forsira da se to istakne da je to najviša takva temperatura.“
Zbog čega to neko forsira?
"Ja vam kažem, u pozadini je politika, zelena agenda, pare i sve ostalo.“
Spominjali ste malopre kako se ništa značajno nije menjalo u pogledu klime na ovim prostorima u prethodnih hiljada godina. Koliko pouzdano i na osnovu čega mi možemo da tvrdimo da su temperature bile otprilike iste pre 2000 godina i sada?
"Spomenuo sam vam ove pouzdane metode detekcija, kako bih rekao, pojedinih izotopa hemijskih elemenata, kiseonika, magnezijuma itd., u ledu, deponovani u sedimentima peska, taloga u vodi, drveću... Tu ima prilično pouzdane metode, da se koreliše sa temperaturama današnjim, onda se to projektuje unazad i dobije se neka rekonstrukcija temperatura. Dakle, to je prilično pouzdano. To je rađeno širom sveta i u Americi, Evropi i u Kini sve se poklapa. Nije to nikakva specijalna stvar. Ali o tome se u javnosti ne priča i ko je malo bolje upućen i prati to stručno štivo taj zna. A za građane, građani se bombarduju ovim pričama o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, i da ćemo da propadnemo ako ne sprečimo emisiju ugljen-dioksida, što je kontraproduktivno.“
Život
09.07.2023. 10:40
Kako preživeti vrele dane
Znači negirate i ono što se zove efekat staklene bašte?
"Ne, ne, nije tačno. Efekat staklene bašte postoji, ali glavni gas efekta staklene bašte na planeti Zemlji je vodena para, a ne ugljen-dioksid. Od tih gasova sa efektom staklene bašte, neka bude 100 posto, 96 odsto čini vodena para. Jedan odsto čini ugljen-dioksid, i onda ima nešto malo metana i nekih drugih gasova. Vodena para je glavni regulator temperature na Zemlji, plus, normalno u zavisnosti od energije koja dolazi sa Sunca, itd., ali na Zemlji ona je regulator. Prema tome ako taj jedan posto gasova ugljen-dioksida u atmosferi, čovekov doprinos da on tu nešto promeni... To su decimale u odnosu na vodenu paru. I da ne pričam neke druge detalje, moć apsorpcije ugljen-dioksida na vodenu paru je isto zanemarljivo mala. Vodena para 80 puta ima veću moć apsorpcije toplote energije nego ugljen-dioksid. I kad se to multiplicira, ugljen-dioksid je potpuno zanemarljiv faktor u razmeni, tj. promeni temperature na Zemlji. Na prvom mestu je energija sa Sunca koja je promenljiva, a na drugom mestu zemaljski faktori u smislu vodene pare koja je najveći apsorber, kako da kažem, čuvar energije, tj. toplote. I kada se malo promeni na globalnom nivou priliv energije sa Sunca, a to se dešava pošto Sunce nije statično, tj. energija sa Sunca nije statična, ona ima svoju promenljivost. Nije to velika vrednost, ali na dugim vremenskim skalama i na obimu koji dolazi i to se primeti. A onda pored toga postoji promenljivost u stanju oblačnosti, tj. vodene pare. I te kombinacije takođe čine da se onda temperatura menja. Uglavnom te promene na stogodišnjim i na dugogodišnjim vrednostima menjaju se u zavisnosti od ta dva parametra, a ne od ugljen-dioksida. A ugljen-dioksid se povećava u principu ne od ljudskog delovanja, nego u zavisnosti od temperature okeana. Što je viša temperatura okeana, iz okeana izlaze gasovi, među njima je i ugljen-dioksid, a kada se okeani hlade ugljen-dioksid se rastvara i vraća se nazad u okeane. A okeani opet imaju svoj toplotni režim u zavisnosti od energije Sunca. S tim da u tom čitavom lancu uticaja ugljen-dioksid je zanemarljiv.“
U fokusu
08.07.2023. 15:30
Prži svuda!
Foto
Pričali ste o tom periodu od 70 godina kada se otprilike temperature šetaju. Gde se sada nalazimo? U kom periodu se sada nalazimo otprilike?
"Sada se nalazimo na završetku takozvanog toplog perioda. Ali odmah da napomenem, kada pogledate temperature, a pogotovu ove letnje temperature, jer ipak zimi ta periodičnost nije toliko uočljiva. Ali na godišnjem nivou pogotovu u letnjem periodu se vidi lepa ta fluktuacija. Pre stotinak godina, stavimo 20, 30, 40 godina, bio je jedan period od približno 35 godina sa malo češćom pojavom toplih, ekstremno toplih i sušnih leta. To ne znači da nije bilo i onih malo svežih. Pa onda ’50-ih, ’60-ih i ’70-ih do polovine ’80-ih bio je jedan period sa ređom pojavom ekstremno toplih i sušnih leta, a nešto češćom pojavom takozvanih svežijih leta. U Beogradu u dekadi ’80-ih, u osam godina temperatura nije prelazila 30 stepeni, na primer. A onda je krajem '80-ih opet došao taj topliji period. Približno je 35 godina bila češća pojava ovih ekstremno toplih leta, to je vidljivo, prosto nije sporno. Između toga je bila ređa pojava ovih takozvanih svežijih leta i sada smo na kraju tog takozvanog toplog perioda. Narednih desetak-dvadeset godina temperatura će biti u blagom padu zbog retkih pojava ekstremno toplih i sušnih leta. To je, otprilike, taj ritam.“
Život
17.05.2023. 16:03
Period 2023-2027 će biti najtopliji registrovan ikada
Kako će to da se odrazi na neke druge pojave u smislu padavina, poplava...
"Padavine su opet jedan parametar koji nije toliko strogo vezan, jeste vezan za temperaturu, ali nije toliko strogo vezan, pošto je odstupanje mnogo izraženije nego kod temperatura. Na primer, u Beogradu srednja godišnja količina padavina je 680 milimetara/litara po kvadratnom metru, a bilo je sušnih godina kada je bila upola manje, na primer, 300-350 milimetara. Bilo je kišnih godina kada je bilo 1050, blizu 1100, čini mi se to je bila ona 2014. godina kada su bile one poplave. I onda iz godine u godinu, iz meseca, iz sezone to je tolika promenljivost, veliko odstupanje od srednje vrednosti... Odstupanje od onih temperaturnih srednjaka nije toliko. Ali kod padavina postoje velika odstupanja, tako da često imamo i periode od po nekoliko meseci sa obilnim padavinama, kišama i imamo za posledicu poplave, bujice, i ne samo kod nas, nego svuda u svetu. A onda dođe nekoliko meseci sušnih i sa malo skromnim izdanjem količine padavina, i tako decenijama. Nije tako stroga pravilnost kao kod temperatura, mada i kod temperatura nije apsolutno stroga pravilnost. Kod padavina je malo drugačija. Tako da u nekim godinama imamo obilje padavina, na primer, u zimskom delu godine, a u nekim u letnjem delu godine. Mada kod nas najveća količina padne u maju, junu i julu, tako da to kada se sagleda u celini, sve je promenljivo. Hoću da kažem da se u pogledu padavina suštinski nije ništa promenilo, samo što su ta odstupanja malo drugačija nego kod temperatura. Tako kada uzmete i ove temperature apsolutne godišnje vrednosti, kada pogledate te maksimalne temperature, apsolutne maksimalne na godišnjem nivou, i njih propustite kroz statističku analizu, videćete da ni tu nema nikakvog ozbiljnog trenda promena.“
Komentari
