“Mister njet” u Beogradu

“Mister njet” u Beogradu

AP Photo/Petros Karadjias


Sergej Lavrov na Zapadu je odavno zaradio nadimak „Mister njet“. Već sama ta činjenica dovoljno govori o njemu, baš kao što je o jednom od njegovih prethodnika na mestu šefa ruske diplomatije sredinom devedesetih, Andreju Kozirjevu govorio njegov nadimak – „Mister jes“.

Lavrov je manje-više redovan i najčešće rado viđen gost u Beogradu. U svom šesnaest godina dugom ministarskom mandatu (duže od njega ruskom spoljnom politikom upravljao je samo Andrej Gromiko, koji je na čelu diplomatije Sovjetskog Saveza proveo punih 28 godina), Lavrov je nebrojeno puta dolazio u Srbiju.

I svaki put osim protokolarnih izjava donosio je još ponešto. Nekada je to izlazilo u javnost, ali češće nije. Jedno je sigurno, njegovo regularno prisustvo u Beogradu šalje pre svega poruku o tome da je Rusija i te kako zainteresovana za dešavanja u ovom delu Evrope, te da neće tek tako prepustiti da se stvari rešavaju bez njenog prisustva.

U tom svetlu svakako treba gledati i na poslednju posetu ruskog ministra spoljnih poslova Srbiji, kojoj, osim što je činjenica da je to njegov prvi put van Rusije od izbijanja pandemije koronavirusa, na važnosti daje i to što dolazi uoči nekoliko za Beograd važnih događaja.

Najpre, Lavrov je u Beograd došao samo tri dana pre parlamentarnih izbora u Srbiji. To je u ovom trenutku, imajući u vidu stanje na srpskoj političkoj sceni, verovatno najmanje važna tema za visokog gosta iz Rusije.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko

AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Mnogo važnije je ono što sledi u nedelji posle glasanja. Već u ponedeljak, naime, srpski predsednik sastaće se sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine. Tema razgovora biće oživljavanje klinički mrtvog dijaloga koji ne postoji još od kraja 2018. godine.

Samo dan kasnije, Aleksandar Vučić putuje u Moskvu kako bi 24. juna prisustvovao Paradi pobede, čije je održavanje pomereno zbog pandemije koronavirusa, a tu priliku iskoristiće i za razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Povezane vesti – “Pred Srbijom teška vremena”

U tom smislu, Lavrovljev dolazak u Beograd deluje i kao neka vrsta pripreme za sastanak dvojice predsednika. Nema sumnje da će možda najviše pažnje Lavrov u Beogradu posvetiti onome što sledi tri dana nakon Vučićeve posete Moskvi, a to je njegov odlazak u Vašington, gde će se u Beloj kući sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i kosovskim liderom Hašimom Tačijem.

Lavrovljeva poseta Beogradu je, inače, planirana mnogo ranije, i trebalo je da do nje dođe na godišnjicu NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 24. marta. Pandemija koronavirusa je, međutim, te planove poremetila.

AP Photo/Seth Wenig

AP Photo/Seth Wenig

Politički analitičar Dragomir Anđelković konstatuje za „Ekspres“ da je reč o održavanju redovne rusko-srpske saradnje „koja je na najvišem nivou od Drugog svetskog rata“, i ocenjuje da je ne treba vezivati samo za pregovore o Kosovu. „Rusija pruža generalnu podršku Srbiji na mnogim poljima, od Republike Srpske do srpskog pitanja u Crnoj Gori. Ali svakako da ona u ovom trenutku dobija na posebnom značenju, jer realno je da će se Srbija naći pod ozbiljnim pritiskom“, prognozira Anđelković.

U tom smislu, on navodi kako poseta šefa ruske diplomatije u ovom trenutku može da predstavlja i svojevrsni štit za Srbiju, jer „stav Rusije da podržava Srbiju, ali sa druge strane, i stav da svako rešenje mora da bude verifikovano u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, na neki način relaksira položaj Srbije“.

“Sile koje bi se možda odlučile za preveliki pritisak na Srbiju znaju da pozicija Rusije ne može tek tako pritiskom da se promeni“, kaže Anđelković.

Do promene ruskog stava bi, kako kaže, moglo da dođe samo ako bi Moskva istinski shvatila da je to u interesu Srbije.

“Tako da je poseta u ovom momentu jedna vrsta štita za Srbiju, jer se svima šalje jasna poruka Moskve da nismo sami i da je Rusija spremna da prihvati dijalog i kompromis, ali nije spremna da aminuje nešto što je potpuno negativno po Srbiju“, kaže Anđelković.

Povezane vesti – Lavrov i Dačić: Nastavljamo saradnju u rešavanju pitanja Kosova i Metohije

On se slaže i da Lavrov iz prve ruke želi još jednom, pre Vučićevog sastanka sa Lajčakom i odlaska u Vašington, da čuje šta je pozicija Srbije, ali ponavlja kako mu se čini da je Srbija još ranije jasno stavila do znanja šta je njena pozicija – da je spremna na neku vrstu podele, ali nije spremna da prihvati nezavisnost Kosova u ovim granicama, te da je pitanje i da li je na to spremna i uz podelu.

“U tom slučaju, mislim da bismo pre mogli da pričamo o modelu dve Nemačke“, kaže Anđelković.

U svemu tome on ne vidi da je Rusija preterano zagrižena za opciju podele, što bi, prema nekim procenama, i Moskvi išlo naruku, jer bi mogla da se povuče paralela sa Krimom.

“Rusija nema problema sa Krimom i Ukrajinom. To je za njih svršeno stanje i nikakvo balkansko rešenje ne može da se projektuje na Rusiju. Zemlja koja ima najjači nuklearni potencijal u svetu i jedan do dva najsnažnija vojna potencijala u svetu, nije zemlja kojoj trebaju takva rešenja. Krim je Rusija i ona nema potrebu da o tome sa bilo kime razgovara“, kaže Anđelković.

O čemu će Lavrov da razgovara sa domaćinima u Beogradu moglo se zaključiti i iz izjave ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da će Srbija uvek imati podršku Rusije kada je reč o rešavanju pitanja Kosova.

Mandel Ngan/Pool photo via AP

Mandel Ngan/Pool photo via AP

On je odgovarajući na pitanja RTS rekao da postoji žurba EU i SAD da se krene u dijalog, ali da je njegovo mišljenje da to nikad nije bilo nešto što osposobljava i pomaže dijalog.

“Kod nas postoji zabrinutost, svako razume, vidi puno aktivnosti, ali niko ne vidi, ja govorim o nama, sadržaje nekih predloga i spremnost da se napokon dijalog uspostavi i da se vodi na osnovu istog prilaza prema Beogradu i Prištini. Uz neophodan pritisak na Prištinu, uzimanje u obzir i poštovanje interesa Srbije u okviru međunarodnog prava i Rezolucije 1244 kad mislimo o Kosovu“, rekao je Bocan-Harčenko.

Povezane vesti – Kosovski boj preko Atlantika

Bocan-Harčenko je rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pravu kada kaže da rezolucija jeste jedan kompleksan dokument koji ima i svoje dobre i svoje loše strane.

“Predsednik je u pravu, sećam se onih dana kad smo je pripremali. Bilo je teško, ali ona je vrsta kompromisa koji je bio moguć. Naravno, nije moguć kompromis da svi budu sasvim zadovoljni“, rekao je Bocan-Harčenko. Ruski ambasador je dodao da Rezolucija 1244 pruža najvažnije – teritorijalnu celovitost Srbije, suverenitet i osnovu za uspostavljanje dijaloga na „zdravom temelju, bez žurbe, nametanja rešenja spolja, bez stvaranja nekih vremenskih okvira, trajanja dijaloga“.

EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

“To je najvažnije. Teške stvari postoje, znam i ubeđen sam, kad ne bi bilo teških propusta u smislu implementacije rezolucije, situacija bi bila bolja, mnogo bolja“, naglasio je Bocan-Harčenko.

Dragomir Anđelković dodaje i kako je uveren da bi Rusija bila spremna da podrži svako rešenje koje je za Srbiju dobro, ali da ne bi stala iza one solucije koja bi, kako kaže, „bila ponižavajuća za Srbiju“.

“A ja ne mislim da je za Srbiju nešto što je razgraničenje koje podrazumeva razmenu teritorija dobro. Mislim da je takva opcija krajnje štetna. Mogli bismo da pričamo o podeli, eventualno, ako nam se da zadovoljavajuća ponuda, ali razgraničenje uz razmenu teritorija bi za Srbiju bilo i ponižavajuće i štetno. Ne verujem da će Rusija pristati na neko rešenje koje je ponižavajuće za Srbiju. Jer ako bi se ponizila, Srbija bi sutra ušla u NATO“, zaključuje Anđelković.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar