MLADI SRBIJE I HRVATSKE: Za puno priznanje i poštovanje žrtava

Mladi iz Srbije i Hrvatske okupljeni u Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR) pozvali su u zajedničkom saopštenju političke predstavnike dve zemlje da stradanja i patnju žrtava ne koriste za ratnohuškačke poruke, već da sarađuju na ostvarivanju prava i pravde za žrtve zločina počinjenih tokom i nakon akcije "Oluja".

U saopštenju podsećaju da 24 godine nakon Oluje nijedan hrvatski političar nije uputio iskreno izvinjenje žrtvama, već da umesto toga predsednica Grabar Kitarović i premijer Andrej Plenković odbijaju da učestvuju na komemoracijama organizovanim u znak sećanja na zločine počinjene tokom i nakon te akcije, čime odbijaju suočavanje s prošlošću.

Povezane vesti - Šta o svemu misli generacija rođena 1995.

Mladi dve zemlje podsećaju i da su hrvatski sudovi do sada doneli samo jednu pravosnažnu presudu za ratne zločine počinjene u Oluji, a da se procenjuje da je u akciji ubijeno više od 600, a Hrvatsku napustilo više od 150.000 osoba.

Pri tome, kako navode, nijedna žrtva "Oluje" u Srbiji danas nema status civilne žrtve rata iako zvaničnici Srbije u poslednjih pet godina na zvaničnim komemoracijama govore o neophodnosti sećanja na žrtve Oluje.

Inicijativa mladih ukazuje da pojedini predstavnici države Srbije šalju poruke kojima i dalje podržavaju ratne zločince, što, kažu, nije saglasno izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je "njegov posao da se taj datum ne zaboravi i da se poštuju tuđe žrtve".

Oni pozivaju hrvatsku predsednicu i premijera da upute izvinjenje žrtvama zločina koje su počinile snage hrvatske vojske za vreme i nakon operacije Oluja, a takođe pozivaju državno tužilaštvo i sudove da ulože veće napore u procesuiranju ratnih zločina počinjenih u i nakon operacije Oluja.

Smatraju da u školskim obrazovnim programima kroz nastavu istorije treba da se posveti više pažnje događajima koji predstavljaju kršenja ljudskih prava, a povezani su s operacijom "Oluja".

Od Hrvatske se zahteva i da se ubrza i olakša proces povratka izbeglih u njihove domove, što uključuje puno ostvarenje imovinskih prava, stambeno zbrinjavanje, obnovu uništene imovine i rešavanje statusnih pitanja povratnika.

Srbiju pozivaju da u potpunosti reguliše status civilnih žrtava rata po modelu koji je predložio Fond za humanitarno pravo, kako bi pored drugih žrtava u ratnim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i one koje su stradale u Oluji bile na pravi način obeštećene.

Povezane vesti - Predizborna oluja pogodila region

Od predsednika Srbije Incijativa traži da uputi izvinjenje, a od Vlade Srbije da se omogući, shodno procedurama, obeštećenje građanima koji su 1995. godine izbegli iz Hrvatske a onda, kako navode, prislino mobilisani od strane policije i paravojnih formacija.

"Obe države upućujemo na zajedničko obeležavanje stradanja za vreme Oluje, poštovanje presuda, kao i utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim sudom pravde kao i saradnju u rešavanju pitanja nestalih", poruka je mladih iz Inicjative Srbije i Hrvatske.

Kako ističu, priznanje i procesuiranje zločina u Oluji od strane Hrvatske, kao i puno zakonsko poštovanje ubijenih i izbeglih od Srbije, u interesu je oba društva koja imaju perspektivu jedino u miru.