"Mora da se gradi tako da uvek budemo spremni za zemljotres"

Izuzetak je grad Erzin u turskoj pokrajini Hataj, koji je ostao potpuno netaknut posle više razornih zemljotresa. Nije bilo žrtava i nema nijedne srušene zgrade u gradu od 42.000 stanovnika! Tamošnji gradonačelnik Okeš Elmasoglu pohvalio se da je to posledica striktnog poštovanja zakona i građevinskih normi i činjenice da nije dozvolio nelegalnu gradnju.

Da li su jaki zemljotresi mogući i kod nas, pitali smo geologa

Dragan Milovanović Kene

Dragan Milovanović Kene

Vesti 27.02.2023. 15:05

Da li su jaki zemljotresi mogući i kod nas, pitali smo geologa

Logično je postaviti pitanje – kakvo je stanje u Srbiji, gde je do pre nekoliko godina nelegalna gradnja cvetala, a i danas je prisutna, ali u manjem obimu. Odgovore na ta pitanja potražili smo od dr Marka Marinkovića, master inženjera građevinarstva i docenta na Građevinskom fakultetu u Beogradu na Katedri za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija. Doktor Marinković obilazio je mnoga područja pogođena zemljotresima – Hrvatsku, Albaniju, Tursku i svedočio tome kakvi su efekti nepoštovanja, ali i poštovanja građevinskih propisa. Pa, ipak, odgovor na pitanje kakvo je stanje u Srbiji i koliko se poštuju standardi kada je u pitanju gradnja i opasnost od zemljotresa, nije lak.

"Evidencija o tome koliko se poštuju ne postoji jer bi trebalo da se poštuju. Tu su propisi i zakoni jasni. Ako krenemo od procesa projektovanja, svaki projekat nove zgrade treba da sadrži statički proračun i seizmički proračun, onaj koji će, kao seizmičko opterećenje, dati uticaj na konstrukciju. Na osnovu toga se vrši dimenzionisanje. Sva konstrukcija je izdimenzionisana tačno prema propisima. Jedan od glavnih ulaznih parametara jesu mape seizmičkog hazarda, koje u stvari definišu na koliko jak zemljotres treba projektovati konstrukciju. Ako ste na primer, na severu Srbije, slabi zemljotresi su se istorijski javljali u tom delu i onda naravno konstrukcije na severu ne moraju da imaju toliko seizmičko opterećenje koje moraju da istrpe. Što idemo južnije, to je seizmičko opterećenje veće. I onda kada idemo dole ‒ Crna Gora, Makedonija, Albanija, Grčka ‒ to opterećenje se sve više povećava, što idemo bliže ovim tektonskim pločama gde se javljaju jači zemljotresi“, kaže dr Marko Marinković za "Ekspres“.

Da li to, ako prevedemo na običan jezik, znači da građevine južnije moraju da imaju jaču armaturu, čvršću konstrukciju?

"Nije armatura jedini parametar, to su i dimenzije elemenata, kvalitet materijala... Ali hajde da kažem da je kvalitet materijala manje-više sličan ili isti u svakoj državi. Negde se možda u nekom obliku razlikuju u zavisnosti od kompleksnosti objekta. Ali definitivno kao rezultat na jugu imaćete potrebu za većom količinom materijala ili većim dimenzijama elemenata. A to znači da nećete imati armiranobetonski zid od 25 centimetara, nego možda 30-35 centimetara. Naravno, treba uzeti u obzir tlo na kojem se nalazi ta zgrada, treba uzeti u obzir da li zgrada ima pet ili deset spratova…"

I namenu zgrade.

"Tako je. To je bitno napomenuti da za javne objekte, za objekte od izuzetne važnosti ‒ škole, bolnice, elektrane, brane, itd., za te bitne objekte postoje faktori jasno definisani u propisima da to opterećenje treba pomnožiti sa 1,2 ili 1,3 jer je to objekat koji smešta veći broj ljudi i još više se ne sme dozvoliti da se išta dogodi, i treba da ima dodatnu sigurnost jer može da ugrozi više života. To je jasno definisano u standardima. I podrazumeva se da će u projektu biti uključeno. Ali u svakom slučaju svaki projekat prolazi tehničku kontrolu koja je unajmljena od investitora.

Znači, sve je to lepo smišljeno, samo je pitanje da li se pravilno sprovodi u praksi. A trebalo bi da se sprovodi. Ta tehnička kontrola je nezavisna u odnosu na projektanta, znači ne bi trebalo da ima veze sa njim. I faktički, novi par očiju proverava da nije slučajno napravljena neka greška. Onda faktički imate duplu kontrolu. Kada to prođe, projekat je dobar. Posle imamo izvođača kojeg treba da izabere investitor, da bude kompetentan i da ima reference. Ako je to slučaj, on će izvesti objekat dobro, ali ponovo investitor angažuje sada kontrolu izvođenja, koja se zove stručni nadzor, koja sve vreme kontroliše da li izvođač poštuje kvalitet materijala, količinu ugrađenog materijala, da li je sve urađeno prema projektu koji je prethodno usvojen, i kontroliše da li ima adekvatne veze elemenata, da li sve ima smisla što je urađeno.

I onda imamo još jednu kontrolu, a to je građevinska inspekcija koju angažuje država, koja vrši inspekciju gradilišta da li je sve prema propisima, da li se poštuje građevinska dozvola itd. I kada vam sve ovo ispričam, jasno vam je da ako sve ovo prođe kako treba da neće biti nikakvih problema. E, tu onda ako nastupi ljudski faktor i ako neko od ovih aktera u celom procesu zakaže ili nedajbože više njih, onda posledice mogu da budu kao što su u Turskoj.“

Da li sve to prolazi bez problema ili se javljaju "ljudski faktori“?

"To niko ne može da vam kaže. To jedino može da se dokaže na sudu, ako se pokrene postupak. Onda imate građevinski dnevnik u kome se vodi svaka aktivnost, šta je urađeno, imate svedoke, imate glavnog izvođača, podizvođače, projektante, stručni nadzor, pozovete sve njih, sučelite se i onda se dokaže da li je sve to ispoštovano ili nije. Ali faktički to se nikada ne radi dok ne dođe do nekog problema, kao što je sada u Turskoj došlo. Tako da sada vidimo da ima i ovih hapšenja. Ja mislim, možda grubo zvuči, ali ova hapšenja su dobra, kao i za bilo koji drugi zločin. Treba da pokažete ljudima da to nije igra i da će posledice postojati. Ljudi se uglavnom opuste i misle ‒ pa neće tu biti posledica ili ono, ma kakvi zemljotres, neće biti zemljotresa. I to je neverovatno, ta svest. Ja mislim da je svest najveći problem u Turskoj, kod nas možda malo manje, ali isto je problem. Ja se usko bavim zemljotresnim inženjerstvom i stalno idem, opominjem, pričam, pokazujem primere i svi su kao – pa da, ali zemljotres se desi jednom u 100-200 godina. Nije baš tako.

Čak i da se desi jednom u 100-200 godina, mi ne znamo da li će ova naša godina biti ta jedna od 100-200 godina. I ako se desi, posledice su katastrofalne. Tako da mi uvek treba da budemo spremni za zemljotres jer on može da se dogodi svakog dana. I jasno zbog toga su definisani propisi i osnovna pravila za projektovanje objekata da podnesu zemljotrese. Zna se da ne sme da ima prazan sprat u prizemlju sa malim brojem stubova, što nažalost možemo videti da je često praksa. U prizemlju imamo samo neke hajde nazovimo ih stubiće, a gore imamo zidove, stubove, neku veliku masu, veliku krutost. Znači, definisano je da ne bi trebalo da postoji velika promena krutosti. Čak i ako je ima, ok, ali treba posvetiti posebnu pažnju i veoma detaljno dimenzionisati te elemente, što zahteva veću količinu materijala kao što smo rekli, betona, veće dimenzije armature itd.“

Brojna hapšenja građevinaca koji su zidali srušene zgrade

Turska

Turska

Svet 13.02.2023. 02:10

Brojna hapšenja građevinaca koji su zidali srušene zgrade

Što znači da, ako je dole prazan sprat, ako su stubovi u pitanju, da ti stubovi moraju da budu jači nego što bi inače bili?

"Tako je. I to svi znaju. To je definisano u propisu. Ali nekada ljudi, da li iz neznanja ili iz žurbe možda, to ne urade adekvatno. Mi smo bili u nekoliko oblasti koje su pogođene zemljotresom, i u Albaniji, i u Hrvatskoj, sada planiramo da pošaljemo tim u Tursku... To je neverovatno, ali svuda ima tih objekata gde je, kako mi to zovemo, fleksibilno prizemlje, koje je faktički u potpunosti nestalo, srušilo se. Jedan sprat je nestao. Gore je zgrada ostala kao jedna kocka, stoji, ali ona nije upotrebljiva. Jasno je da to mora da se sruši. Ali taj prvi sprat, najčešće prizemlje, u potpunosti nestaje zato što su to, da kažem laički, čačkalice koje drže na sebi neku ogromnu masu. I svakom laiku je jasno da ako staviš jabuku na pet čačkalica i zaljuljaš je, čačkalice će da popucaju i ona će da se sruši. To je ono što treba u svakom slučaju izbeći. Ne stavljati čačkalice. Treba dodati armirano betonsko platno, zidove. Sada, to nije popularno od strane arhitekte jer im smanjuje osvetljenost prostora, investitoru smanjujete korisnu površinu, kvadrate itd.“

A niko ne razmišlja o bezbednosti.

"Tako je. To je nešto što je neophodno i nešto od čega mi inženjeri nikako ne smemo da odustanemo. Nema potrebe da pristajemo na takve kompromise, uvek se može naći dogovor. Ali, osnovni koncepti ne smeju biti tema kompromisa.“

Da li znate koliko se zemljotresa godišnje registruje u Srbiji?

Iznenadićete se...

Iznenadićete se...

Vesti 17.02.2023. 12:53

Da li znate koliko se zemljotresa godišnje registruje u Srbiji?

Često se, nažalost, dešava i po Beogradu da počnu da grade neku zgradu, a onda se zgrada do nje, koja je već izgrađena, uruši, sruši ili se javi neko klizište... Kako je to moguće? Da li to znači da neko nije nešto uradio kako treba ili zaista nekada može da dođe do nečega što nije moglo da se predvidi?

"Može nekada da dođe do nečega što nije moglo da se predvidi, ali teže. Prvenstveno ono što se uči u školi, što se stiče iskustvom, što piše u propisima, standardima, manje-više pokriva 95 posto slučajeva. Ali ako vi zaista striktno ispoštujete sve i uradite sve analize, neće biti problema. Ako pričamo o ovakvim primerima koje ste vi spomenuli, jasno je da pre svake izgradnje treba da se uradi geotehnički elaborat. Treba da se ispita tlo na celoj lokaciji. Tu se nekada dešava da geotehničari, naše kolege inženjeri, kažu da treba uraditi 20 bušotina. Izbuši se zemlja, izvade uzorci tla, vidi se kakvo je tlo i na osnovu toga se radi dalji proračun. To je jako bitan parametar na šta stavljate kuću, na šta stavljate jednu zgradu. A onda investitor kaže – ne mogu 20, skupo mi je, daj mi deset. Onda može da se desi ovako neka greška. Ako imamo objekat između dva postojeća objekta i prilaze vrlo blizu postojećim objektima, veoma treba voditi računa o osiguranju temeljne jame. I tu tačno postoje proračuni kako to treba uraditi, metode kojima se može osigurati. E sada te metode mogu da budu skuplje ili jeftinije. Neke mogu da budu komplikovanije ili jednostavnije. Zavisi, nekada imate plac koji je u potpunosti zauzet i nemate mesta mnogo da radite sa mašinerijom, često ta osiguranja temelja mogu da vam smetaju za izvođenje. Ali ako su neophodna ‒ ona su neophodna. I ne treba pristajati da se ona uklone zato što ćete brže raditi. Ali možete nekog nedajbože ugroziti.“

Imali smo do pre sedam-osam godina, verujem da to nije stalo, možda je samo u manjem obliku, mnogo primera nelegalne gradnje. Pa je onda došlo do procesa legalizacije. Da li je moguće da se legalizuje objekat koji ne ispunjava standarde po pitanju izdržljivosti od zemljotresa?

"Nelegalna gradnja, nadogradnja postojećih objekata bez projekta, bez proračuna inženjera, bez odobrenja licenciranog građevinskog inženjera u svakom slučaju je protivzakonita. I ako stavimo zakon sa strane, nije blisko pameti, nije dobro i dovodi do ovakvih posledica kao što se desilo u Turskoj. U svakom slučaju treba zabraniti i ne dozvoliti to. Da li se može legalizovati objekat koji ne ispunjava propise, naravno da ne. Odnosno, ne bi smelo da se to dogodi. Jer to je ono kao da me pitate da li treba izgraditi novu zgradu koja ne ispunjava standarde i propise koji definišu projektovanje objekta. Naravno da ne treba.“

Da li možemo da budemo sigurni da je sve što je legalizovano i po propisima izgrađeno?

"To treba da pitate ljude koji sprovode proces legalizacije od opština, samouprava, pravnika, svih ljudi koji su uključeni u to. Ja nisam uključen, tako da to ne mogu da komentarišem. Zakon je tu jasan, propisi su jasni, ako se poštuju ja verujem da ne može da dođe do toga, ali ako uključimo ljudski faktor i nepoštovanje onda možemo očekivati da ima greške.“

Da li imate uvid u to kakvo je stanje sa privatnim kućama? Koliko ljudi kada zidaju porodične kuće, vikendice, koliko obraćaju pažnju na seizmiku?

"Sa privatnim kućama je ista situacija kao i sa zgradama, javnim objektima itd. Ovi propisi, kada pričamo o propisima za projektovanje objekata pri dejstvu zemljotresa, obuhvataju sve. Svaki objekat koji se gradi mora da bude proračunat na seizmička dejstva. To je jasno. Da li je to vikendica od jednog sprata ili zgrada od 50 spratova, ili hala, ili industrijski pogon, brana, ili bolnica... Za sve njih je jasno definisano kako to treba uraditi i to je posao nas inženjera. Tako da, ako pričamo o izgradnji porodičnih kuća, vikendica, ako imaju građevinsku dozvolu, ako imaju projektnu dokumentaciju koja obuhvata ceo proces koji sam malopre spomenuo, koji je prema zakonu obavezan, onda i one ispunjavaju seizmičke propise. Ako su građene nelegalno, onda nemamo te podatke... Može neko da nas angažuje pa da proverimo to i za postojeće objekte koji su urađeni bez dozvole, bez projekta... Pa se onda uradi projekat, provera svega, faktički ceo projekat.

Često radimo procene za stare objekte koji su rađeni po starim propisima, koji su 50, 80, 100 godina stari, pogotovo javni objekti, biblioteke, muzeji, pozorišta, stadioni itd... Za njih se uvek može uraditi procena seizmičke nosivosti. I onda se zaključi, i kaže – ok, ovaj objekat ispunjava aktuelne standarde ili ne ispunjava. Onda dajemo preporuke mera šta treba uraditi. Treba pojačati zidove, pojačati stubove, ovde dodati novi zid, stub, tavanice, itd. To je već sada detaljna analiza. Iskreno, mnogo je lakše projektovati novi objekat nego raditi procenu seizmičke nosivosti postojećeg objekta. Jer tu morate prvo da proverite dokumentaciju, da vidite na terenu šta se dešava, kakva je situacija, da li nije nešto promenjeno, da vidite kvalitet materijala, da uzmete sve te faktore u obzir, tako da treba više vremena i truda.“

Neko je uvreženo mišljenje da je stara gradnja kvalitetnija. Da li je zaista tako?

"To je pitanje koje se često postavlja, i o kome se često diskutuje. Moj odgovor je tu jasan. Ne može se generalizovati. Ali evo sada ću vam objasniti zbog čega. Možemo generalno reći da kada su građeni objekti u vreme stare Jugoslavije, da su možda kontrole i inspekcije bile striktnije, da je bilo manje mogućnosti za nepoštovanje propisa. Sada, po iskustvu, i po onome što čujemo, možemo reći da je to možda manje striktno, da se tako izrazim. Ali, opet, danas mi imamo materijale na polju tehnologije koji su mnogo napredniji nego pre 30, 40, 50 godina. Naše znanje nakon svakih pet, 10, 20 godina, nakon svakog zemljotresa, sada pričam konkretno o seizmičkom proračunu, napreduje. Znači, logično je da mi danas znamo bolje da primenimo nove metodologije i bilo bi logično da su novi objekti bezbedniji. Ali to, nažalost, ne možemo garantovati ukoliko zakaže neki od članova u onom lancu koji sam spomenuo, neki od faktora gde kontrola možda nije dobra. Tako da se ne može generalizovati, već se može samo uraditi analiza za svaki objekat posebno i dati odgovor.“

Da li ste imali slučajeva u praksi da je nekim starim zgradama, građevinama, bila potrebna korekcija?

"Da, dosta. Pogotovo ako pričamo o zidanim objektima koji su, recimo, zidani između dva svetska rata ili pre, pa i neki posle. Naročito ako pričamo o zidanim objektima sa drvenim tavanicama, to je ono što se zove karatavan. Većina oštećenih objekata u zemljotresu u Hrvatskoj, u Petrinji, bili su ti stari sa drvenom tavanicom. Jedno od osnovnih pravila projektovanja objekata da izdrže zemljotrese jeste da tavanica treba da bude kruta. Ta stara drvena tavanica nije kruta. Zašto treba da bude kruta? Treba da bude kruta da bi utegnula sve zidove da rade zajedno. To vam je kao i u životu. Ako nas petorica nosimo nešto, lakše ćemo da ponesemo nas petorica nego svako za sebe. Ili će neko poneti više, a neko manje. Tako da i ovde svi zidovi, stubovi kada nose zajedno mnogo je bolje. A to može jedino da bude postignuto ako je tavanica kruta u svojoj ravni, ako uteže zidove da rade zajedno. Takođe, pre zemljotresa u Skoplju, koji je bio 1963. godine, vertikalni serklaži nisu bili obavezni. Novi propis donet je 1964. godine. To su oni serklaži koji se stavljaju u zidanim objektima.

Sada, kod nas faktički, već poslednjih 40-50 godina svaki zidani objekat ima serklaž. I te kuće, te zgrade sa serklažima su se jako dobro pokazale i u zemljotresu u Albaniji, pogotovo u zemljotresu u Hrvatskoj. Skoro da nije bilo oštećenih. Dok, recimo, zidanih sa drvenim tavanicama je bilo dosta oštećenih. Tako da smo mi imali po Srbiji dosta objekata za koje smo radili seizmičku procenu, projektnu dokumentaciju koja je pokazala da tu drvenu tavanicu treba ili zameniti nekom betonskom ili, sada postoje metode, da se spregne i da se ojača i da se napravi da je kruta. Imali smo neke rezultate i da treba pojačati zidove da bi se povećala njihova nosivost da bi mogli da podnesu zemljotres koji se očekuje na određenom delu teritorije.“

Da li je nekad potrebno i da li je moguće raditi intervencije i na temelju?

"Da, naravno. Temelji su posebna tema i kad pričamo o zemljotresima, njima definitivno treba posvetiti pažnju. Jer sve što se dešava na zgradi, utiče na temelje i prenosi opterećenje na temelj. Moraju ljudi da shvate da temelj nije samo onaj betonski deo ispod konstrukcije, nego temelj jeste i njegova interakcija sa tlom, odnosno samo tlo. I ono što se, nažalost, često dešava u praksi jesu dve situacije. Jedna je da tlo ispod temelja popusti, zato što se ne odradi dobro odvođenje vode od objekta, i onda ta voda ispira tlo, naprave se rupe u tlu koje više nema adekvatnu nosivost i treba ga sanirati. Vi možete da napravite kakav god hoćete temelj, ali ako ste ga oslonili na nešto što ne može da nosi, naravno da vam taj temelj ništa neće značiti. Zato se rade geomehanički elaborati, gde se prvo vrše bušotine zavisno od lokacije, dubine dva-tri i pet metara, i vidi se koji su slojevi tla i vi pravite temelje do onog adekvatnog tla, odnosno tla adekvatne nosivosti. Druga stvar koju sam hteo da spomenem tiče se nadogradnje ili povećanja mase objekta koje samim tim povećava seizmičku silu. To definitivno ljudi moraju da znaju da se povećanjem visine povećava seizmičko dejstvo i uticaj na objekat. Tada je svakako neophodno proveriti konstrukciju, ali i taj temelj ‒ da li on može da podnese tu dodatnu masu i da li on može da podnese uticaj povećanja seizmičke sile.“

Kakav je Vaš generalni utisak u pogledu seizmike kada je u pitanju gradnja u Srbiji?

"Mi smo radili analize seizmičke nosivosti, pričamo o tim individualnim projektima, što je mali broj objekata u odnosu na ceo stambeni fond. U Srbiji imate neki red veličine desetak miliona objekata. Mi smo, naravno, daleko manje uradili od tog broja, tako da se ne može dati generalni zaključak. Sa druge strane, sprovodimo pilot-studiju sa kolegama iz Italije i Grčke, gde se ne radi detaljna analiza svake zgrade, već globalna analiza na nivou kvarta, opštine, grada, pa čak sutra i na nivou države. Naravno, za to treba neko vreme, ali ona daje neku grubu procenu koja neće biti sto odsto tačna. Ali ako pričamo o milion objekata, a vi date adekvatno za 950.000 objekata, to je nešto što je zaista značajno za jednu opštinu i grad da znaju da imaju 70 posto objekata koji imaju mali seizmički rizik, 20 posto koje treba proveriti detaljnije, 10 posto koji su zaista ugroženi i koje treba ojačati i sprovesti detaljnu analizu. Građevinski fakultet u Beogradu i Srpsko udruženje za zemljotresno inženjerstvo sprovode pilot-studiju na jednom kvartu u Beogradu. Takva metodologija nije još uvek nikada sprovedena na nivou opštine, grada, države, tako da je to nešto bi trebalo da bude zadatak države da podrži. To je masovni projekat koji bi dao zaista neku procenu na nivou države koliko imamo ugroženih objekata, a koliko ne.“