Vesti
25.11.2022. 11:05
Teodora Stojanović

Škola straha

Nasilje u školama: Šta su uzroci i šta je rešenje, pitali smo stručnjake

nasilje, agresija, tuča
Izvor: Shutterstock

"Učenik prvog razreda Tehničke škole u Mladenovcu napao profesora, a kasnije i policajca“, "Nastavnica pokušala da razdvoji dvojicu učenika, jedan od njih je udario pesnicom u glavu“, "Profesor fizičkog napadnut metalnom šipkom u dvorištu Tehničke škole u Boru“, "Učenica osnovne škole u Smederevskoj Palanci posekla nastavnicu po glavi zbog ocene“, "Učenik osmog razreda u Sremskoj Mitrovici fizički napao direktora udarivši ga prvo sedištem bicikla u glavu, a zatim pesnicama“…

Ovakvih naslova ima toliko da, ako bismo nabrajali svaki, ceo ovaj tekst sveo bi se samo na njih.

Javnost je nedavno uznemirio i snimak koji se pojavio na društvenim mrežama, u kome trojica dečaka iz Tehničke škole u Trsteniku zlostavljaju profesorku. Svi mi koji smo pogledali taj video pitali smo se kako smo, i kada, došli do ovoga. Zbog čega smo dozvolili da postanemo društvo u kome je ovako nešto prihvatljivo? Preciznije, društvo u kome je deci ovako nešto prihvatljivo. Gde smo pogrešili? Kako sprečiti? Može li se uopšte sprečiti? Bezbroj pitanja koja prolaze kroz glavu tokom gledanja ovog snimka.

Za početak, upitali smo psihologa Žarka Trebješanina da nam opiše profil jednog nasilnika. Njegove karakteristike i zbog čega se u njemu javlja potreba za zlostavljanjem.

Trebješanin kaže da ne postoji jedan tip nasilnika i da svako dete u određenim okolnostima može da ispolji nasilno ponašanje. Naglašava i to da takve osobe imaju tendencije da se promene nabolje.

"Kada kažete ’nasilnik’, onda imate utisak da je to nešto nepromenljivo, ali nije. Može se raditi sa njima. U principu, ono što je za njih karakteristično i ponavlja se u velikom broju slučajeva jeste istorija. Bili su žrtve, trpeli su nasilje i shvatili da je to model ljudskog ponašanja. Ili si onaj ko je jak i ima snagu da utiče na druge, ili si žrtva. U osnovi svega, oni poštuju silu i nasilje“, kaže Trebješanin.

Kao njihovu najčešću osobinu sagovornik "Ekspresa“ navodi i nedostatak empatije, pogotovo prema osobi koju zlostavljaju: "Oni mogu da imaju racionalnu empatiju i da shvate da neko pati, ali to čak može da ih još više podstiče da rade ono što rade.“

Samo nekoliko dana nakon skandaloznog snimka iz Tehničke škole u Trsteniku, u medijima je objavljena još jedna vest o nasilju u školama, ali vršnjačkom. Ovog puta ishod je bio tragičniji jer je osnovcu iz Subotice koga su napala trojica dečaka, zbog telesnih povreda, izvađena slezina. Dete, osmi razred, ostalo bez slezine, u školi.

"Ono što je evidentno to je da ima alarmantno mnogo nasilja, pogotovo u poslednje vreme. Postoje istraživanja i ranije nije bilo u ovolikoj meri. Mora da se vidi da li će se taj trend nastaviti, ali videli ste koliko je bilo ozbiljnih oštećenja. Poslednje ovo u Subotici, da je detetu izvađena slezina. To su ozbiljno teške telesne povrede. To su drastični primeri, ali postoji i ono što je mnogo manje vidljivo. To je da se vrlo često izabere žrtva koja se sistematski zlostavlja. To nije ništa manje opasno jer na kraju krajeva može da dovede do samoubistva“, priča Trebješanin.

Onda, logično, sledi pitanje – zbog čega se to dešava u ovolikoj meri? Zbog čega je nasilje postalo normalan model ponašanja tinejdžera?

Jasna Janković iz Unije prosvetnih radnika kaže za "Ekspres“ da se sve to sada dešava zbog toga što smo mi navikli na nasilje.

"Mi sada živimo u jednom periodu pojačanog nasilja na svim nivoima. Na verbalno skoro da i ne reagujemo uopšte. Čak svakodnevno imamo prilike da vidimo kako se pored nas neko gura u javnom prevozu, da neko preko reda kupuje u prodavnici… Naša trpeljivost na nasilje je toliko porasla da mi sada možda i ne razumemo koliki je stepen svega toga oko nas. Ljudi su suviše opterećeni i beže od ovog problema. Upravo to, kod nas u školama, dovodi i do ovoga što se dogodilo u Trsteniku“, kaže Jankovićeva.

Nažalost, ovakvi događaji nisu nikakva novost. Društvo u školama oduvek se delilo na više grupa – na one koji su popularni, na one koji to nisu i na one koji su nešto između. Psiholog Žarko Trebješanin kaže za "Ekspres“ da osobe koje u školama poseduju određenu slavu mogu veoma mnogo da utiču na ostale vršnjake. Takođe, popularna deca su uglavnom nasilnici, asocijalne osobe i loši učenici.

"Tada se stvaraju nasilničke grupe i bande, i to ne smemo da zanemarimo. To je veliki uticaj, i tada pravi autoriteti više postaju ta deca koja imaju neku slavu i popularnost. Ostali se trude da se identifikuju sa njima i imitiraju njihovo ponašanje“, objašnjava Trebješanin.

Jasna Janković smatra da je popularnost nešto što tinejdžeri vole. Kako ona navodi, ova situacija u Trsteniku ima svoju žrtvu, profesorku, ali i druge žrtve – nasilnike.

"Nasilnici su u stvari ova tri dečaka koji su, upravo živeći u ovom društvu, shvatili da je to što rade duhovito, da će im doneti poene kod devojaka, lajkove na društvenim mrežama. Oni zbog toga to nisu smatrali velikim kriminalnim delom“, kaže Jankovićeva.

Na pitanje da li su društvene mreže doprinele povećanju nasilja u školama, Jankovićeva navodi da "će nas upravo one naterati da se suočimo sa tim da živimo u društvu pojačanog nasilja“.

"Nešto izađe na videlo preko društvenih mreža, a mnogo toga uopšte ne izađe na videlo. Zato što se ne snima i ne objavljuje. Ne mogu da kažem da nasilju pogoduju društvene mreže. Baš naprotiv“, kaže Jankovićeva.

S druge strane, Trebješanin naglašava da je to što se plasira u medijima i na društvenim mrežama ono što ima veliki uticaj na ponašanje dece.

"Kada govorimo o nasilju u školama, ja mislim da prvo treba da pomislimo na to. Verujte, to ima jedan strahovito snažan uticaj jer deca danas više žive u jednom virtuelnom svetu nego što žive u realnosti. Upravo ovi rijaliti programi koji deci nude uzore. Kada vi pogledate, to su apsolutno naopaki uzori. Neki ljudi koji ne bi ni smeli da se pojavljuju u javnosti, a kamoli da budu modeli za ponašanje. Deca to gledaju, uče i shvataju da je to u stvari neki pravi način ponašanja. Da budete što drčniji, agresivniji, bezobrazniji i to ide do beskrupuloznosti. Deca to vide, vide da te osobe imaju najveću popularnost. Svi pričaju o njima i, što je najgore, to se na 300 načina prenosi i u drugim emisijama, novinama. Ne smemo zanemariti ni igrice koje su ispunjene nasiljem, ubistvima, agresijom“, kaže Trebješanin.

Problem leži i u nedovoljnom broju psihologa i pedagoga u školama. Čak i ona deca koja žele da se obrate nekom stručnom licu za pomoć – ne mogu da dođu na red.

"Vi u školama imate oko 800 đaka za koje odgovaraju jedan pedagog i jedan psiholog. U ovakvom društvu povećanog nasilja đaci smatraju da mnoge stvari koje su izuzetno nasilne u stvari to nisu. Trebalo bi da uključimo specijalne pedagoge koji su obučeni za rad sa decom koja imaju problematično ponašanje. To nisu problematična deca, nego problematična ponašanja. Sa tom grupom rade specijalni pedagozi“, objašnjava Jasna Janković i dodaje to da su takođe potrebni i socijalni radnici.

"Mora da se radi sa celom porodicom jer možda to dete trpi nasilje kod kuće. Verujem da se često dešava da takva deca trpe roditelje nasilnike i da to vide kao model ponašanja. E, za to je potreban socijalni radnik u školama.“

Trebješanin takođe smatra da je jedan od glavnih uzroka nasilja porodica deteta: "Ja i mislim da porodica jeste jako bitna, i mnogi od tih nasilnika u stvari su bili žrtve porodičnog nasilja. Zlostavljanja od strane roditelja, brata i tako dalje... To su obično neke disfunkcionalne porodice gde nisu dobri odnosi, nema ni pravog autoriteta, roditelji se ne posvećuju dovoljno deci, nema ni ljubavi ni brige.“

Kada je reč o kažnjavanju nasilnika, Jasna Janković smatra da to nije dovoljno. Kako ona navodi, potrebna je prevencija, odnosno uključenje stručnih kadrova u školama koji će se baviti decom problematičnog ponašanja. Nakon snimka iz Trstenika održan je sastanak Radne grupe za prevenciju i sankcionisanje nasilja u školama sa ministrom prosvete Brankom Ružićem.

"U ovom momentu najvažnije je da osiguramo da se sve što je propisano primenjuje, a Radna grupa će, siguran sam, u najkraćem roku proceniti i šta je najbolje preduzeti od novih mera kako bismo pomogli učeniku, odnosno nastavniku nad kojim se vrši nasilje“, rekao je ministar nakon sastanka i naglasio to da će jednaka pažnja biti posvećena unapređenju vaspitnog rada sa učenicima koji izvrše nasilje i kojima je potrebna pomoć da se vrate na pravi put.

Kao što je i napomenuto, nasilje u školama nije nova vest. Toga je bilo i biće, samo je pitanje u kolikoj meri. Isto tako, pitanje je i kada ćemo se zaista suočiti sa ovim problemom, a ne da pričamo o tome samo kada se o nekom ovakvom događaju pročuje u medijima. "Nekome ko preživi ovakve traume, i deci i profesorima, to ostavlja duboke tragove za ceo život. Bilo bi mnogo značajnije da se o tome ne piše samo kada se nešto desi, nego da se ozbiljno to razmatra i da se stvori drugačija atmosfera. Pre svega da deca shvate da je to nasilje nedopustivo“, kaže Žarko Trebješanin.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Uznemireni, zbunjeni, javljaju se psihologu: Onlajn nastava uticala na učenike
psiholog

Marija Talijan

22.02.2022. 20:20

Uznemireni, zbunjeni, javljaju se psihologu: Onlajn nastava uticala na učenike

Kombinovana i onlajn nastava zbog korone uticala je na pad motivisanosti kod učenika, njihovo zalaganje, na slabiju interakciju sa profesorima i vršnjacima, a posledice su, kaže psiholog Zemunske gimnazije Marija Talijan, sve veći broj učenika koji se samoinicijativno javljaju psihologu, uznemireni i zbunjeni izazovom sa kojim se prvi put susreću.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
22.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve