U fokusu
04.10.2022. 12:05
Lena Munitlak i Teodora Stojanović

Sekularnost u Srbiji

Veronauka u školama – pitanje raskola države i crkve

Veronauka
Izvor: Shutterstock

Građansko ili veronauka? Jedan od prvih đačkih izbora kada se krene u školu. Sa jedne strane imamo predmet koji se bavi verom i religijom, a sa druge onaj koji se bavi društvom, građanskim obavezama i pravima. Neki roditelji pitaju decu šta bi želeli, neki samovoljno izaberu umesto njih.

Veronauka je u školama bila prisutna sve do Drugog svetskog rata, a ukinuta je dolaskom komunista na vlast. Društvene promene, koje su počele nakon 5. oktobra 2000. godine, označile su i početak novog-starog doba.

Crkveni zvaničnici su odmah nakon smene Miloševića zahtevali da se veronauka vrati u škole, a godinu dana nakon toga, 2. novembra 2001, u osnovnoj školi "Kralj Petar Prvi Karađorđević“ održan je prvi svečani čas veronauke na kome je predavač bio patrijarh Pavle. Na tom času bio je prisutan i nekadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić, a mnogi smatraju da je upravo on zaslužan za vraćanje tog predmeta.

Pored veronauke, uveden je i alternativni predmet, koji je kasnije dobio naziv građansko vaspitanje. Od samog početka, predmeti su bili izborni, a kako je i Đinđić tada izjavio, niko nije bio prisiljen da decu šalje na veronauku ili obrnuto.

Bilo kako bilo, raskol između ova dva predmeta se u društvu čini nepremostivim. Ipak, nije sve tako jednostavno.

Iako smo naviknuti da o građanskom i veronauci razmišljamo kao o rivalima, oba predmeta imaju sličnu ulogu u obrazovanju dece – da formiraju svoj lični identitet i mesto u društvu.

S obzirom na to da živimo u vremenu u kome je vršnjačko nasilje jako zastupljeno, a ponašanje dece sadrži elemente agresije, nepoštovanja i netolerancije prema drugima, građansko vaspitanje, kao predmet u školama, trebalo bi da postoji da bi deca naučila kako da funkcionišu u društvu. S druge strane, veronauka bi trebalo da postoji kao izbor za decu da bi stekla znanja o našoj tradiciji, veri i istoriji.

Ipak, neki se sa time ne slažu. Domaća javnost nedavno je uzburkana apelom koji je uputio Helsinški odbor, a u kome se traži da se veronauka ukine u školama, zarad poštovanja Ustava i principa sekularnosti države Srbije.

U apelu piše: "Poslednjih decenija na delu je značajno narušavanje principa sekularnosti, iako Ustav definiše Srbiju kao sekularnu državu. U članu 11 Ustava stoji: "Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.“

U razgovoru za "Ekspres“ teolog dr Aleksandar Milojkov rekao je da smatra da je to jedna obična floskula, koja nema nikakvu težinu. "Još 2013. godine, pred Ustavnim sudom Srbije pokrenuto je pitanje o prisustvu veronauke u školama i o Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, koji između ostalog definiše koje su tradicionalne crkvene i verske zajednice u Srbiji, i koji u jednom od članova garantuje pravo na versku nastavu u državnim školama. Dakle, i taj zakon i samo prisustvo veronauke u školama bili su na oceni ustavnosti, a Ustavni sud je doneo odluku da niti taj zakon, niti prisustvo veronauke u školama ne krši ustavni princip odvojenosti crkve i države.“

S druge strane, postavlja se i pitanje – zbog čega se piše apel za sekularnu državu u državi koja to i jeste?

"Sve u tom apelu je sporno, na najmanje četiri nivoa. Personalno je indikativan jer su prvi potpisnici apela isti oni ljudi koji su potpisivali peticije podrške Milu Đukanoviću i sve vreme imaju određenu političku agendu. Sporan je gramatički-pravopisno. Sporan je semantički, jer ne možete da pišete apel za sekularnu državu u državi koja jeste sekularna. I sporan je politički jer njegove posledice mogu biti samo loše“, rekao je pisac Muharem Bazdulj u emisiji "Utisak nedelje“.

Sociolog Vesna Pešić, čije ime stoji među onima koji su potpisali apel, smatra da se sekularnost Srbije ne poštuje jer se crkva neprekidno meša u politiku.

"Po Ustavu je crkva odvojena od države, međutim mi smo sada videli da se crkva zloupotrebljava, i samu sebe zloupotrebljava da vodi politiku. Kada je bila ona zastava jedinstva, čak je i Porfirije rekao da ni granice nisu date. Znači, on vodi politiku. Kada je bio i ’Prajd’ on je izašao i mešao se u to. On se neprekidno bavi politikom i zato smatramo da ne bi trebalo da se crkva meša. Ona ima neku drugu delatnost, ali se suviše nametnula kao političi faktor“, rekla je Vesna Pešić za "Ekspres“.

Kako ona navodi, nema nikakvih argumenata za odbranu sekularnosti, samo je mešanje crkve postalo nepodnošljivo. "Prema tome, mislim da ovaj apel treba potpisati zato što moramo da se pridržavamo Ustava. Odnosno, da crkva ne može da se meša u državne poslove.“

Još jedna od stavki u apelu jeste i potencijalno članstvo Srbije u EU.

"Mi, dole potpisani građanke i građani Srbije, zahtevamo da se poštuje Ustav Republike Srbije i principi sekularnosti, kako bi se obezbedile pretpostavke za pravnu državu i njeno članstvo u EU. Pozivamo institucije, društvo i građane da se suprotstave sve opsežnijoj klerikalizaciji Srbije. Nijedan pojedinac, grupa, pa ni verska zajednica ne može biti iznad Ustava. Nijedno osnovno ljudsko pravo se ne može ograničiti voluntarističkim represivnim merama države. Kao prvi korak u odbrani sekularnih vrednosti, zahtevamo od Vlade Srbije da donese uredbu o ukidanju veronauke u državnim školama“, piše u apelu Helsinškog odbora.

Zbog čega bismo morali da ukinemo veronauku u školama da bismo se približili EU, kada i većina država koje su njene članice u školama ima ovaj predmet?

"Često se kao primer sekularnih država navode skandinavske države. Ovo je više kao jedna kafanska dosetka, ovaj komitet se zove Helsinški komitet. Recimo Finska ima dve državne crkve, ima finsku luteransku koja ima oko četiri miliona pripadnika i pravoslavnu koja ima oko 57.000 pripadnika. Ako govorimo o Nemačkoj i Austriji, one su sekularne države, a imaju veronauku. Jedina država koja nema ovu vrstu veronauke jeste Francuska“, rekao je Bazdulj u "Utisku nedelje“.

Sagovornik "Ekspresa“ Aleksandar Milojkov smatra da su to prazne priče jer se odlukom Ustavnog suda veronauka ne nalazi ni u jednoj suprotnosti sa našim Ustavom. Milojkov je rekao i to da "postoje primeri mnogih evropskih država, u Evropskoj uniji, ka kojoj mi deklarativno i politički težimo, koje su po svojim ustavima takođe sekularne države, a imaju versku nastavu u državnim školama. I imaju čak ovaj naš konfesionalni model, na primer ima je Belgija, Austrija, Slovačka, Italija, Španija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Mađarska, Nemačka, i tako dalje.“

Ipak, Vesna Pešić za "Ekspres“ objašnjava da ne bi trebalo da se poredimo sa zemljama koje su mnogo razvijenije od nas. Kako ona kaže, "samo se kod nas u neke poslove meša pop, to nema nigde drugde“.

"Drugo, mi ne znamo šta je njihov program i uvek smo se slagali da se u školi uvede predmet na kome možemo da naučimo šta su različite religije. Da se neke glavne religije, uključujući i hrišćanstvo, izučavaju. Da saznate šta one zastupaju i da to spada u opšte obrazovanje, a ne da bude određena, i to ne znamo kako, nekakva veronauka“, kaže Pešićeva.

U apelu se takođe navodi da "aktuelna vlast, kao i prethodna, u 21. veku omogućava SPC da uspostavi monopol na to šta su moral, nacionalni interesi, vrednosti i identitet srpskog naroda... Taj monopol ogleda se i u sve većem uništavanju tekovina građanskog društva i elementarnih civilizacijskih kriterijuma. Građansko društvo je, po definiciji, zasnovano na uvažavanju različitih interesa njegovih građana i na konceptu tolerancije. Sekularnost je uslov opstanka takvog koncepta društva“.

Naš sagovornik Aleksandar Milojkov smatra da je "u pitanju samo njihovo jasno ideološko viđenje. Pre svega zato što govore samo o jednoj verskoj zajednici, dominantnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a SPC nema jedina veronauku. Sve tradicionalne crkve u Srbiji imaju pravo da organizuju versku nastavu u školama, naravno najviše ima veroučitelja pravoslavne crkve, jer najviše ima i učenika koji su pravoslavne vere, ali tu su i veroučitelji iz Islamske zajednice, Rimokatoličke crkve, iz dve protestantske crkve i jevrejske zajednice.“

Podaci BBC-ja iz novembra 2021, koje im je dostavila SPC, pokazuju da u Srbiji ima oko 450.000 učenika koji pohađaju veronauku i 315.000 onih koji pohađaju građansko. Trenutno u Srbiji postoji oko 2000 veroučitelja: 1602 pravoslavna, 247 islamskih, 131 iz Rimokatoličke crkve i 30 iz crkava reformacije.

Kako navode oni koji je podržavaju, veronauka je mnogo više od predmeta koji se bavi verom i našom pravoslavnom crkvom. I ona i njen "suparnik“, građansko, imaju sličan cilj u obrazovanju učenika.

"To su jedini predmeti ili programi, kako ih sada nazivaju, koji se bave vaspitnim delom rada sa decom. Jer škole nisu samo obrazovne ustanove, već su i vaspitne. Ne vidim kako bi se drugačije mogao ispuniti cilj obrazovanja u kojem se kaže da je ’cilj obrazovanja formiranje ličnog identiteta kod učenika’. Kako će to da se izgradi u školi ako nema predmeta, kakav je na primer, verska nastava. Nekoliko krovnih ciljeva obrazovanja nije moguće ostvariti ukoliko ne postoji veronauka i njena alternativa građansko vaspitanje“, kaže Milojkov.

On dodaje da se ne slaže sa tezom da su građansko vaspitanje i verska nastava suprotstavljeni. "Predmeti kao predmeti nisu rivali, i uopšte nije tačna teza da se mora biti neki veliki pravoslavni vernik da bi se prisustvovalo veronauci. Na veronauci bude i pravoslavnih i nepravoslavnih, i ateista i agnostika. Ja sam imao učenicu iz Istanbula, muslimanku, koja je došla svojevoljno da sluša veronauku dve godine, tako da uopšte nema veze ko u šta veruje, svako može da sluša.“

Muharem Bazdulj je u "Utisku nedelje“ rekao da je cela ova stvar metodološki potpuno pogrešno postavljena. Kako je on naveo, dok se ne sprovede istraživanje gde bi se napravila razlika između toga šta misle ljudi koji su prošli kroz časove veronauke i šta misle ljudi koji nisu, to je neki impresionizam o kojem mi možemo da pričamo tek onako i nema smisla.

"Svi smo mi išli u školu, i da mi usvajamo sve što su nam u školi rekli da je ovako ili onako, mi ne bismo bili ono što jesmo“, rekao je Bazdulj.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ministar Ružić najavio povećanje plata prosvetarima
škola, đaci

Sastanak sa sindikatima

26.08.2022. 23:50

Ministar Ružić najavio povećanje plata prosvetarima

Ministar prosvete Srbije, Branko Ružić, izjavio je na sastanku sa sindikatima u prosveti da će biti povećanja plata u tom sektoru i najavio konkurs za više od 2.500 radnih mesta.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
4°C
02.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve