Neki novi život

Ništa više neće biti isto - verovatno je najčešće izgovarana rečenica od kada se svet pre nekoliko meseci suočio sa koronavirusom. Da nam nedelje provedene kod kuće ne budu dokone, potrudili su se naučnici, stručnjaci, političari i mediji objašnjavajući nam kakve će virus sve posledice ostaviti po geopolitiku i ekonomiju... Međutim, kako je vreme prolazilo i kako su vlade širom sveta počele da najavljuju postepeno vraćanje normalnim tokovima života, uprkos postojanju virusa, otvarala su se neka druga, daleko prostija, ali
podjednako važna pitanja. Kada ćemo i kako ubuduće u prodavnice, pošte, da li ćemo smeti da putujemo, da li će se na jesen deca vratiti u škole, hoćemo li na posao sa maskama?

Odnosno da li ćemo i kada ponovo voditi normalan život?

"Virus postaje sve poznatiji, ako ne uspemo da ga u potpunosti eliminišemo, onda ćemo naučiti da živimo sa njim“, izjavila je nedavno zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević i ukratko najavila ono što nas u budućnosti očekuje.

Koliko ćemo provesti u zajednici sa koronom, to još uvek niko ne ume precizno da kaže. Međutim, kako je epidemiolog Zoran Radovanović rekao u prošlom broju "Ekspresa", bojaznost od virusa će trajati sve dok se ne počne sa primenom vakcine protiv Covid-19.

Informacije sa kojima svet trenutno raspolaže pokazuju da će do toga doći početkom ili sredinom naredne godine. Do tada će se stvari jednostavno razlikovati u odnosu na period pre koronavirusa, predstavljalo to za nekoga tužnu realnost ili ne. Baš kao što ni u borbi protiv Covid-19 sve države sveta, pa ni Evrope, nisu imale jedinstven stav, tako ni po pitanju vraćanja života u normalu nisu usaglašene. Dok Austrija, koja je pored Danske prva u Evropi počela sa relaksacijom mera, razmišlja da na leto dozvoli posetu turistima iz Nemačke i drugih zemalja, u kojima je virus pod kontrolom, Entoni Fauci, vodeći imunolog SAD, smatra da Amerikanci nikada više ne bi trebalo da se rukuju, ističući da to ne samo da bi doprinelo suzbijanju koronavirusa, već bi i smanjilo pojavu gripa u toj zemlji.

Za sada najkonkretnije po pitanju plana kako će se život vraćati u normalu deluje Nemačka. Naučna akademija, Leopoldina, na zahtev Angele Merkel izradila je plan postepenog izlaska iz izolacije na 19 strana.

Povezane vesti - Kako ponovo sačuvati sačuvane?

Najbitnija stavka ovog dokumenta, koji potpisuje 26 stručnjaka, tiče se preporuke da se što pre otvore škole. Najpre bi nastavi trebalo da se vrate učenici završne godine osnovne škole jer njima na jesen počinje upis u srenje škole. Prioritet su nastava matematike i nemačkog, a učenici bi u školu dolazili s maskama i u razredima ih ne bi bilo više od 15. Od 4. maja bi sa radom trebalo da počnu frizerski saloni, a navodi se da će barovi, restorani, tržni centri pozorišta i bioskopi ostati zatvoreni do daljeg.

Ono što u nemačkoj javnosti nije objavljeno, a što se može pročitati u poruci koju su dobila određena privredna lica u Nemačkoj, jeste da postoji još detaljniji plan, sačinjen u tri faze, koji pored navedenih stavki podrazumeva da će se bioskopi i pozorišta otvoriti u decembru, da odlazak na stadione i u diskoteke neće biti moguć pre marta 2021. godine, kao i da je povratak normalnim aktivnostima predviđen tek za proleće 2021, kada će doći i do otvaranja granica i završetka svih zabrana.

Mart 2021. zvuči prilično zastrašujuće, ali ako ga povežemo sa predviđanjima kada će svet dobiti vakcinu protiv Covid-19, deluje logično...

AP Photo/Oded Balilty

Svoj put, vraćanja života u normalu, odabrala je i Srbija.

"Otvaramo gotovo sve zanatske radnje, servisne radionice, počinju da rade obućari, krojači... Sve druge radnje su predviđene da se otvore 27. aprila naravno ako sve bude kako treba sa koronom, ukoliko se nešto promeni, povući ćemo ove ublažene mere", izjavio je nedavno Aleksandar Vučić.

Predsednik je potom dodao da je otvaranje restorana i kafića planirano za period od 3. do 10. maja, ali uz predviđenu distancu, kao i da je za period od 4. do 11. maja predviđeno otvaranje hotela, banja, tržnih centara, restorana, kafića, međugradskog saobraćaja.

Datume imamo, ali i predviđanja koja nam već sada skreću pažnju na to da nećemo moći tek tako da izađemo na ulicu i prigrlimo život, pogotovo ne onako kako mi Srbi znamo i umemo.

Povezane vesti - VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Dakle, već sada je vreme da se privikavamo na činjenicu da neke stvari u budućnosti neće biti iste, a kako bi poimanje novog "normalnog" moglo da izgleda objašnjava u razgovoru za "Ekspres" epidemiolog dr Branislav Tiodorović.

"Dosta toga će biti drugačije. Normalan život je podrazumevao gomilu stvari koje smo rutinski obavljali, sada ćemo morati da razmišljamo o njima. Da krenemo prvo od našeg pozdravljanja na koje smo navikli. Običaja da se prilikom pozdravljanja izljubimo moraćemo da se odreknemo. Moramo da razmišljamo i o pozdravljanju i o emotivnom doživljaju susreta, on će morati da ima svoja ograničenja. Dugo, dugo će nas to pratiti. Ono što je takođe bitno jeste da ćemo morati da razmišljamo o našem ponašanju u svakodnenvnom životu - šta je to što dodirujemo, da nastavimo sa čestim pranjem ruku. Moramo da se naviknemo da jedemo proverenu hranu, pogotovo sirova hrana će morati da bude dobro oprana. Naš odnos prema starijima mora da bude daleko adekvatniji. Kada to kažem, mislim da taj odnos mora da bude sa više opreza. Znate, jedna stvar koja je takođe bitna jeste da moramo da znamo da rizik od virusa uvek postoji, možete da uradite sve pa da se ponovo nešto desi. Međutim, naš zadatak je da smanjimo rizik od njegove pojave. Kao pojedinci povodom toga možemo mnogo da uradimo", kaže Tiodorović.

EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC

Istina, rizik od ponovnog vraćanja virusa postoji i postojaće dokle god se ne pojavi vakcina protiv Covid-19. U poslednje vreme od struke je često moglo da se čuje kako postoji mogućnost da se virus vrati na jesen, u takozvanom drugom talasu. Upravo zbog te mogućnosti pitanje je da li će naš izlazak na ulice predstavljati ujedno i odricanje od nošenja zaštitnih maski, rukavica, pa i poštovanja preporučene socijalne distance od dva metra, koja nas je pratila poslednjih nedelja.

"Verovatno ćemo maske nositi jedan period. Teško je prognozirati koliko, ali kada virus budemo sveli na nivo sporadične bolesti, maske nam neće biti neophodne. Nosiće samo oni koji se kreću u većim gužvama i oni koji su u kontaktu sa bolesnima. To uostalom rade i istočni narodi, mislim na Kineze i Japance. To je kod njih sasatavni deo kulture. Verovatno će i nama to postati sastavni deo kulture i navike da u situacijama kada smo u većoj gužvi ili poslu koji zahteva prisniji kontakt nošenje maski bude neophodno. Što se tiče novog talasa virusa koji se može očekivati na jesen, to je samo pretpostavka. Ovaj virus nije samo respiratorni već je i crevni, zato se razmišlja o tome da će verovatno kao respiratorni nestati, ali da će kao crevni duže opstati", ističe Tiodorović za "Ekspres" i dodaje:

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

"Moramo da razmišljamo o tome da ono što nam je do sada u životu bilo normalno i u stvarima u kojima smo bili opušteni više ne može da bude tako. Pazite, 30 virusa čeka svoj red. Toliko virusa je poznato naučnicima, ali koliko njih nije. Moramo da shvatimo da nismo sami na planeti. Na Zemlji smo sa mnogim mikroorganizmima, bakterijama, virusima, parazitima, gljivicama... Svi oni mogu da izazovu oboljenja i svi se bore da prežive. Koronavirusu je potreban ljudski organizam, on bez njega ne može da preživi. Onog trenutka kada ne bude imao organizam na koji će se preseliti, on će uginuti", podvlači naš priznati epidemiolog.

Vraćanje starom, iole normalnom načinu života koji smo vodili pre pojave koronavirusa biće otežan zbog još jednog razloga. Nikako ne smemo da zaboravimo da je većina ljudi provela više nedelja u strogoj izolaciji, bez kontakta sa bližnjima zbog straha od zaraze. Tog straha se nećemo svi tako lako i podjednako brzo osloboditi. Normalno je očekivati dozu grča, makar u početku. Svoje viđenje toga koliko će nam biti teško da se naviknemo na normalan život iznela je za "Ekspres" Marina Paunović, psihoterapeut i profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju.

"Mislim da će biti jako teško i da neće biti isto kao pre. Ja sam već spominjala kako je za mene korona paradoksalna. Sa jedne strane nas je uputila jedne na druge, angažovale su se razne volonterske organizacije kako bi pomogle, vratili su se neki vrednosni sistemi, a paradoksalno tome, koronavirus nudi samoizolaciju. Pa i ovako smo bili okrenuti individualizmu, koji je Covid-19 sada dodatno pojačao. Ne sviđa mi se ni to što će se verovatno javiti pojačana okrenutost tehnologijama.

Uvideli smo da možemo da radimo od kuće, da možemo da komuniciramo preko mejla, možemo da sedimo u restoranu i na dva metra razdaljine. Nećemo se grliti, rukovati... nastaće jedna veštačka situacija - ne prilazi nikome, ne rukuj se ni sa kim, nosi rukavice, stavljaj maske, sigurna sam da neke stvari makar za neko vreme neće biti iste“, smatra Paunovićeva.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...