Novinarski posao u pogrešnoj percepciji

Njime se svi bave, polupismeni naročito, kao i neki plaćeni poslenici NVO zanimanja. Naša politika, i vlast i opozicija, prvi razlog svog lošeg posla vide u medijima, a ne u svojoj pameti. Polupismeni bi da uređuju tuđe novine, one u privatnom kapitalističkom vlasništvu posebno.

U ovom javnom neukusu najviše razumevanja imam za trudbenike iz NVO sektora. Oni su plaćeni da ukidaju pravoslavnu veronauku u školama u Srbiji, da menjaju sve od državne vlasti do uređivačke politike – od javnog TV servisa do "Informera“... Imao bih za tu njihovu rabotu razumevanja ako bi to jednako smerno radili u Moskvi, Beogradu, Londonu ili Vašingtonu.

Povod ovog teksta su sva događanja oko "Informera“, a povodom serijskog silovatelja Igora Miloševića. A o tome nešto kasnije.

"Bes na ulice! Pravda za žene i devojčice"

Protest

Protest

Vesti 07.10.2022. 22:58

"Bes na ulice! Pravda za žene i devojčice"

Zbog čega nerado pišem o novinarskom zanatu? Tim poslom sam početkom ’70-ih prošlog veka počeo da se bavim jer moja generacija – plus minus pet godina – verovala je da novine mogu da menjaju svet.

Novinar se tada postajao pošto bi svako od nas prošao devet sita i rešeta, obrazovanja, opšte kulture, veštine pisanja... i, naravno, fakultetske diplome. Novinari i poslenici pisane reči bili su ljudi od moralnog i intelektualnog integriteta i uticaja. Gutali smo Čehovljeve reportaže sa ostrva Sahalin, gde je carska dinastija Romanovih progonila teške prestupnike i političke protivnike. Veliki pisac je do detalja opisao uslove u kojima žive prognani, o zločinima, od seksualnog napastvovanja do obračuna za prevlast u unutrašnjoj strukturi dinastije među robijašima. Posle Čehovljevih tekstova temeljno su izmenjeni deo pravosudne i kaznene politike, kao i tretman kažnjenika. Divili smo se Orijani Falači, novinaru i piscu, božanstvenoj Italijanki.

Imali smo i velike srpske novinare za uzor, u njih smo gledali kao u božanstva. Od Juga Grizelja, Riste Bajalskog, Đuke Julijusa, Miroslava Radojičića, Slavoljuba Đukića do Bogdana Tirnanića i Aleksandra Tijanića.

S idejom o "novinarstvu koje menja svet“ napisao sam i, kažu, zapaženu knjigu (koautor S. Lekić) o novinarstvu pod naslovom "Putnici ludog tramvaja“. Nedugo potom sa tom iluzijom rastavio me je život. I ova, nikako da uhvatim koja po redu elektronska revolucija, to zovem vreme osmišljene otuđenosti, u kojem se citiraju lajkovi sa društvenih mreža, a ne poznati novinari i pisci. Danas samo pokušavam da razumem šta se oko nas događa! Tako je u Srbiji gotovo nestalo autorsko novinarstvo.

"Novinarima se mora omogućiti neometan rad"

Ministarstvo informisanja

Ministarstvo informisanja

Vesti 03.05.2022. 16:00

"Novinarima se mora omogućiti neometan rad"

Od čega se mora početi? Sve oko nas, od ćaskanja među prijateljima u kafeu pa do izleta s roštiljem ispod Avale, sve je politika! To što ljudi u siromašnoj Srbiji za sve krive politiku, od poskupljenja svega i svačega do nerešenih dinastičkih razmirica dveju monarhističkih porodica, u srpskom socijalnom biću se podrazumeva. To se događa i drugim narodima, ali politika tamo nije pitanje života i smrti. Kao u Srbiji u poslednja tri veka. U modernim vremenima taj narativ o politici po svaku cenu temeljno je ulje na vatru dosuo Josip Broz dekretom o rasparčavanju Srbije u tri dela, sledeći i kominternovsku viziju da je "njen hegemonizam opasnost za svetsku komunističku revoluciju“! Srbi su definitivno nedovršen narod.

Kakvu konekciju sve pomenuto ima s aktuelnim slučajem "Informer“? Ima suštinsku. Ispred redakcije "Informera“ u nekoliko navrata, povodom intervjua sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem, nekoliko udruženja žena organizovalo je žučne proteste. Na protestima izrečeno je više, reklo bi se, oprečnih sudova, a izneseno je i nekoliko važnih i suvislih zahteva. Između ostalog, traže izmene zakona o kaznenoj politici, koja bi strože tretirala manijakalne silovatelje, kojih je u Srbiji sve više.

Pre neki dan Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da razmatra uvođenje registra za silovatelje. A njihov broj od kraja 2018. do decembra 2021. kretao se od 141 do 177 manijakalnih lica od kojih strahuje svaka ženska osoba u zemlji... Svako pravdanje u nadležnom ministarstvu, od onog da su naši zakoni u ovoj oblasti usklađeni sa EU, do neubedljivog da policijske službe i pravosudni sistem čine sve što mogu da bi zaštitili ugrožene žene je na ivici podsmeha.

U te zahteve valja uvrstiti i zlostavljanje žena u bračnim i vanbračnim zajednicama jer broj ubistava žena u Srbiji je sramotan. Ti zločini su u porastu pa bi svakako država morala da nađe efikasnije zakonske i socijalne mere za zaštitu žena.

Vratimo se "Informeru“, dnevnim novinama najvećeg tiraža u Srbiji. Više udruženja žena osudilo je "Informer“ i njegovog glavnog urednika i vlasnika Dragana J. Vučićevića što je objavio intervju sa silovateljem Igorom Miloševićem, čovekom kojeg je sud posle toliko zlodela pustio na slobodu. Demonstrantkinje tvrde da je "Informer“ samim intervjuom ponovo uvredio sve žene koje je silovao dotični Milošević, kao i žene žrtve drugih silovatelja.

Ja tvrdim suprotno. Jer, prezreo bih bilo kojeg urednika tabloida koji ne bi objavio intervju sa silovateljem, monstrumom od kojeg strepi Srbija. To je dužnost tabloida. Naravno, da taj intervju monstruma ogoli dokraja, da nam da pravu sliku zlikovca: ko je on, kako razmišlja, zbog čega to radi, šta se krije iza njegovog imena i zatvorskog broja. "Informer“ je uradio sve što je trebalo.