Olako izgubljen razum

Olako izgubljen razum

foto; Matija KOKOVIC


U vreme rastućih međunacionalnih tenzija između Srba i Albanaca na Kosovu, u Srbiji se 1987. godine odigralo nekoliko politički prelomnih trenutaka koji će imati važno učešće u kasnijim oružanim sukobima i raspadu Jugoslavije.

U aprilu te godine Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Polje i pred hiljadama okupljenih Srba poručio da je čitava država uz njih. Njegov nastup je izazvao neslaganje u srpskom državnom i partijskom vrhu, a tenzije su se posebno pojačale posle ubistva četvorice vojnika JNA u Paraćinu 3. septembra te godine.

U to vreme Dragiša Pavlović je bio predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, blizak saradnik i istomišljenik Ivana Stambolića, tada predsednika Predsedništva SR Srbije.

Pavlović je 11. septembra u razgovoru s predstavnicima medija, između ostalog, izgovorio reči koje su obeležile kraj njegove karijere i novi politički kurs Srbije:

“Situacija na Kosovu, koja se ne poboljšava željenom i obećanom brzinom, stvara opasnu atmosferu… Strastvene reči mogu doneti samo vatru”.

 foto; Matija KOKOVIC

foto; Matija KOKOVIC

Ove reči su bile upućene rastućim nacionalističkim snagama koje su zagovarale prekid politike pregovaranja s kosovskim Albancima i tražili energičnije i konkretnije mere. Kritika koja je definisana rečima “olako obećana brzina”, kako se zove i Pavlovićeva kasnije objavljena knjiga, bila je jedan od osnovnih povoda za njegovu smenu na čuvenoj Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, održanoj 23. i 24. septembra 1987. godine.

Optužba koja mu se stavljala na teret je da ne postupa u skladu sa Statutom SK i politikom koja je definisana na nivou SKJ. Podmetanja humoreske “Vojko i Savle”, članci u “Politici” i “Politici ekspres”, bili su uvod u smenu i Pavlovićevo isključenje iz članstva SK.

Osmoj sednici prethodilo je nekoliko sastanaka zatvorenih za javnost, na kojima je pripremljeno sve što je ubrzo nastupilo. Poslednja sednica, održana samo četiri dana uoči Osme sednice, bila je trideseta sednica Predsedništva SK Srbije. “Ekspres” je došao u posed magnetofonskih beleški sa ovog dvodnevnog zasedanja 18. i 19. septembra 1987. godine.

Povezane vesti – OSMA SEDNICA 30 GODINA POSLE: Vreme ubijanja

Sednici su, uz predsedavajućeg Slobodana Miloševića, prisustvovali Ivan Stambolić, Nikola Ljubičić, član Predsedništva Jugoslavije, kao i najvažniji komunistički rukovodioci u Srbiji: Dušan Čkrebić, Radiša Gašić, Dobrivoje Vidić, Stanislav Stojanović, Zoran Sokolović, Petar Gračanin, Milenko Marković, Momčilo Baljak, Radmila Anđelković, Vaso Milinčević, Ratomir Vico, Žika Minović, Bogdan Trifunović, Bora Jović, Vladimir Štambuk…

Na dnevnom redu sednice je, neočekivano za pojedini učesnike, glavna tema bilo izlaganje Dragiše Pavlovića pred rukovodiocima medija. Protiv takvog dnevnog reda na početku su se izjasnili Stambolić, Marković, Baljak i Milinčević, ali je glasanjem 15:4 dnevni red usvojen.

foto; Matija KOKOVIC

foto; Matija KOKOVIC

Ko gura na stranputicu

Uz nužna skraćivanja, prenosimo delove ove sednice. Uvodni referat podneo je Zorana Sokolović:

“Na današnjoj sednici treba otvoreno i kritički da vodimo razgovor koji treba da nam pomogne da kao komunisti koji nose najodgovornije funkcije, pa prema tome i najveću odgovornost, među sobom, raščistimo sve razlike koje postoje u ostvarivanju politike o Kosovu koje je utvrdio CK SK Srbije.

Mi smo na plenumu SC SKJ i sednici CK SKS o Kosovu realno sagledali aktuelna pitanja od bitnog značaja za uspešno ostvarivanje zaključaka i neposrednih zadataka za promenu stanja na Kosovu nabolje. Na toj liniji postignuto je jedinstvo u pogledu nepovoljnih kretanja na Kosovu. A znamo koliko nam je teška situacija i u zemlji i u Srbiji, a posebno na Kosovu. Na Predsedništvu smo ocenili da se situacija na Kosovu pogoršava.

Međutim, u realizaciju zadataka nismo svi istovremeno krenuli, niti sa svim raspoloživim snagama. Činjenica je da posle plenuma o Kosovu albanski nacionalisti i separatisti pojačavaju svoju aktivnost, da srpski nacionalisti pojačavaju svoje ciljeve, da se javno manifestuju neslaganje između rukovodstva, a i posle Paraćinskog slučaja se pokazuje da mi u SK ne radimo na najbolji način.
Činjenica je da se međunacionalni odnosi na Kosovu i dalje pogoršavaju, da su najnoviji talasi nasilja i zlostavljanja doveli građane srpske i crnogorske nacionalnosti na granicu izdržljivosti, ukazuju da ukoliko se brzo, odmah, situacija ne bi počela preokretati – onda će se takvo stanje i situacija na Kosovu neizostavno ispustiti iz ruku.

Nama se iz inostranstva, dobronamerno i nedobronamerno, poručuje da Kosovo predstavlja najranjiviju tačku bezbednosti i stabilnosti zemlje i izražava se zabrinutost u sposobnost Jugoslavije da sama reši narasle probleme. Zato i međunarodnu dimenziju problema na Kosovu moramo uzimati u obzir.

Povezane vesti – Čiju politiku danas biramo?

Zbog toga se nalazimo pred istorijskim trenutkom. Velika je odgovornost za sve što činimo, ali i za ono što ne činimo, a svojim programom i odlukama smo se obavezali na to. Narod veruje da imamo snage da se pobedi takvo zlo kao što su separatizam i nacionalizam. Jaka su sećanja na grozote iz bliže i dalje prošlosti i nezamislivo siromaštvo i poniženja koja su vekovima pogađala razjedinjene sve naše narode i narodnosti. Međutim, da bismo se mogli uspešno baviti onim što tišti narod, a pre svih problemima Kosova, prvo moramo ukloniti uzroke i manifestacije nejedinstva među nama.

U takvoj situaciji posebno težak udarac akciji i naporima SK nanelo je istupanje Dragiše Pavlovića, predsednik Gradskog komiteta SK Beograda. Udarac je utoliko teži što je došao od člana najužeg rukovodstva SK Srbije. Njegovo izlaganje na sastanku sa glavnim i odgovornim urednicima u javnim glasilima 11. ovog meseca u Gradskom komitetu, nanelo je velike političke štete.

foto; Matija KOKOVIC

foto; Matija KOKOVIC

I pored namere druga Pavlovića da u razgovoru ‘o suštini političke zbilje koja nas okružuje’ doprinese ‘razumevanju konflikta i prepoznavanju političkih procesa’, postavlja se pitanje, na osnovu svega izgovorenog, šta je stvarno bila svrha ovog izlaganja, ako je ono izazvalo negativno raspoloženje i poljuljalo teškom mukom povraćeno poverenje u sposobnost SK da predvodi akciju u razrešavanju najkrupnijih problema društva.

Ilustracije radi, Pavlović kaže da ‘ukupno stanje na Kosovu koje se ne popravlja ni potrebnom, ni poželjnom, ni olako obećanom brzinom, stvara opasnu atmosferu i tako dalje’. Kada znamo kakvo je stanje na Kosovu, odmah se postavlja pitanje ko je ‘olako obećao brzinu’?

Pa, zar i dalje treba dokazivati da ako se svim sredstvima ne krene u sasecanje albanskog nacionalizma i separatizma – da će se njegovi nosioci mašiti i oružja samo da bi ostvarili svoje najmračnije ciljeve. Zar slučaj u Paraćinu to nedvosmisleno ne dokazuje? Zar nam u takvoj situaciji treba ovakvih udaraca i upozorenja da se ‘srpski narod pogrešno izabranim metodama borbe može gurnuti na stranputicu itd.’, kako kaže Pavlović.

Znamo ko je srpski narod gurao na stranputicu. Na najopasniju su pokušali da guraju četnici, na tu istu ga guraju srpski nacionalisti – sve do današnjih dana. Partija i narod su se onda oružjem i revolucijom odlučno obračunali sa njima. I danas se SK odlučno suprotstavlja srpskom nacionalizmu i nikada neće dozvoliti da ode na stranputicu.

social-network-post-1920x10805-2-710x399
Ali, srpski narod, kao i crnogorski na Kosovu, obespravljen je. Njegov život, njegova elementarna ljudska prava su ugrožena. Znamo od koga. Od albanskih nacionalista i separatista koji siluju, tuku, pale, prete i tako dalje. U Paraćinu se prolila i mlada krv, udareno je na ono što je najsvetije u Jugoslaviji.
Kada je svako kolebanje ravno porazu i predaji, došla je ova izjava druga Pavlovića o olako datim obećanjima za brze promene na Kosovu. To je težak udarac, zadat u najteže vreme. Reagovanje javnosti to najbolje pokazuje”.

O poplavi memoara

Nakon Sokolovićevog uvodnog referata, Dragiša Pavlović je tražio da ga svi dobiju odštampano kako bi ga pročitali i bolje se upoznali s tim šta je hteo da kaže, kao i da se sednica odloži na pola sata kako bi se to učinilo. Slobodan Milošević je prihvatio da se izlaganje odštampa i podeli prisutnima, ali je odbio pomeranje sednice za pola sata. Potom je reč dobio Petar Gračanin:

“Danas raspravljamo o vrlo značajnim pitanjima. Ovde se ne radi o ličnostima, već je to dublje i šire i po značaju i po važnostima. Zato moramo da budemo samokritični, kritični i prema sebi i prema problemima i prema drugima. Svi smo mi odgovorni, a najviše oni koji imaju i najveće funkcije, a to su predsednik Predsedništva SR Srbije drug Ivan Stambolić, predsednik CK SK Srbije Slobodan Milošević, predsednik Pokrajinskog komiteta Kosova drug Azem Vlasi, predsednik Gradskog komiteta SK Beograda…

Foto: Imre Szabo

Foto: Imre Szabo

Odgovornost za jedinstvo nije više lična stvar. Zbog sebe i naroda moramo da budemo jedinstveni. Ko to ne želi, ne može biti u rukovodstvima. Istupanje druga Pavlovića u razgovoru sa glavnim urednicima i sekretarima osnovnih organizacija SKJ, nije primereno. Na način kako je to učinjeno 11. ovog meseca. Zašto je to učinjeno, drug Pavlović treba da kaže ovde. Ko su te snage u Centralnom komitetu koje obećavaju, a ne mogu da izvrše obavezu… Drug Pavlović nije ostvario dobru drugarsku komunikaciju između rukovodstava, mislim da za to treba da povuče odgovarajuće konsenkvence.

A evo jednog možda najsitnijeg primera. Prošle godine izgradili smo fabriku u Batrovcima. Drug Vlasi molio je da se na radna mesta pored gro Srba i Crnogoraca primi i nekoliko mladih Albanaca i Albanki. I ja sam molio, ali drug Pavlović nije to prihvatio. Pa, je li to doslednost u borbi za bratstvo i jedinstvo?”

Sledilo je izlaganje Nikole Ljubičića:

“Javljam se posle Pere Gračana jer se slažem sa onim što je rekao da se ne radi o ličnostima već o problemima. I on je isto tako govorio o poremećenim međuljudskim odnosima o kojim želim da govorim i ja. Verujem da se moja diskusija neće dopasti pojedinim drugovima tu, ali smatram to svojom obavezom.

Više proćitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar