Vesti
04.08.2023. 04:05
Vesti
04.08.2025. 22:25
Marko R. Petrović
30 godina ćutanja
"Oluju" pamte, ali Petrovačku cestu ne
Nezvanično, obeležavanje tridesete godišnjice "vojno-redarstvene akcije ’Oluja’“ u Hrvatskoj počelo je mesec dana pre proslave Dana pobede i domovinske zahvalnosti, kao i Dana hrvatskih branitelja, koji padaju 5. avgusta, na dan kada je 1995. godine Hrvatska vojska ušla u Knin.
Dakle, tačno mesec dana ranije, 5. jula, na zagrebačkom hipodromu Marko Perković Tompson, sa sve ustaškom ikonografijom, i poklicima "Za dom, spremni!“ zabavljao je oko pola miliona posetilaca koji su spremno uzvraćali na svaki njegov poklič.
Koncert je, dakako, uveličao svojim prisustvom i premijer Andrej Plenković.
Nastavljeno je poslednjeg dana jula svečanim vojnim mimohodom jedinica Hrvatske vojske u Zagrebu i "mimoplovom“ brodova Hrvatske mornarice, čije je održavanje još u januaru najavio hrvatski predsednik Zoran Milanović.
Sa druge strane, komemorativni skup povodom zločinačke akcije "Oluja“ u Srbiji je održan 3. avgusta, a zajedno su ga organizovale Republika Srbija i Republika Srpska.
Bila je to prilika da se još jednom obeleži stradanje 1903 srpske žrtve (prema podacima Istraživačko-dokumentacionog centra "Veritas“) od kojih su većina bili civili i to u starijim godinama, kao i progon oko 220.000 Srba sa prostora Republike Srpske Krajine avgusta 1995. godine. Uz to, još 619 osoba vode se kao "nestali“.
I dok tako u Hrvatskoj slave "vojnu akciju čistu kao suza“, u Srbiji oplakuju njene nevine žrtve i žale što ruka pravde nije stigla one koji su za te žrtve odgovorni. U Hrvatskoj, naime, nije procesuiran nijedan zločin zabeležen tokom "Oluje“, pa čak ni eklatantan primer ratnog zločina, kakvo je granatiranje izbegličke kolone na Petrovačkoj cesti.
Umesto toga, u Posebnom odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu traje suđenje četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva (u odsustvu) optuženih za raketiranje i granatiranje izbeglica na Petrovačkoj cesti 7. i 8. avgusta 1995. U ovim napadima za sada je identifikovano 13 ubijenih osoba od kojih je četvoro dece, kao i 24 ranjene osobe. Naredno ročište zakazano je za 15. septembar.
O tom zločinu je pre tri godine za list Srpskog nacionalnog veća "Novosti“ govorila i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo. Kritikujući suđenja u odsustvu, koja se provode i u Srbiji i u Hrvatskoj, ona je ipak rekla da nema dilemu o tome šta se dogodilo na Petrovačkoj cesti.
"Ne mogu reći da podržavam suđenje u odsustvu iz perspektive vladavine prava, ali smatram da je neophodno pronaći neki mehanizam kojim će države biti primorane pravosuđe osloboditi od političkog uticaja i omogućiti tužilaštvima i sudovima saradnju. Fond za humanitarno pravo istraživao je događaj na Petrovačkoj cesti. Apsolutno nemam dilemu o tome što se dogodilo. Razni politički stavovi i tumačenja za mene su potpuno bespredmetni jer su naša istraživanja pokazala da je bombardovana kolona koja je bila u bekstvu.
U izbegličkoj koloni bilo je civilnih i vojnih vozila jer su svi bežali jedinim mogućim putem, ali u delovima kolone koji su bombardovani nije bilo vojnih vozila ni osoba koje su uzimale učešće u neprijateljstvu, niti bilo kakve oružane reakcije iz izbegličke kolone. Smatram da je dobro da je taj sudski proces pokrenut jer je to šansa da se reši ono šta je dosad bilo nerešeno, donese pravda za žrtve i presuda koja će biti pravična u odnosu na počinjene zločine i za one koji su ih stvarno počinili“, rekla je Nataša Kandić.
Na konstataciju da je tada premijer Hrvatske Andrej Plenković jasno stao u odbranu optuženih hrvatskih pilota, Kandić je odgovorila da je "nepobitno da su bombardovanje izbegličke kolone sa srpskim civilima izvršili hrvatski avioni“.
"Plenković je prilično vezao ruke hrvatskom tužilaštvu. Dao je politički zadatak da čak i ako dođe do dokaza o odgovornosti nekih hrvatskih oficira, postoji politički stav da oni treba da budu izuzeti od krivične odgovornosti“, rekla je Kandić za "Novosti“ decembra 2022. godine.
Operacija "Oluja“ trajala je od 4. do 8. avgusta 1995. Za Srbiju je to bio i ostao događaj tokom kog je u koloni dugoj nekoliko desetina kilometara izbeglo više od 200.000 Srba. Prema do sada potvrđenim podacima tokom i posle akcije "Oluja“ pored proteranih stotina hiljada krajiških Srba, ubijeno je 1903 osobe srpske nacionalnosti, a 619 ih se i dalje vodi kao nestalo. Upravo pitanje ukupnog broja žrtava i nestalih i dalje je jedan od kamena spoticanja u odnosima Srbije i Hrvatske.
Koliko god ova tema bila predmet spora, činjenica je da je u Hrvatskoj nekada živelo oko 700.000 Srba, a danas mnogo, mnogo manje. Prema popisu stanovništva iz 2021. godine u Hrvatskoj živi 3,2 odsto pripadnika srpske nacionalne manjine. Ako se uzme da je u Hrvatskoj ukupno oko 3,8 miliona stanovnika, to znači da je Srba oko 120.000, odnosno skoro šet puta manje nego pre 1991. godine!
Pa ipak, uprkos tako velikom broju prognanih i ubijenih, "Oluja“ nije kvalifikovana kao genocid, iako ima sve njegove odlike. A uz sve to, odgovorne za zločine počinjene tokom ove "vojno-redarstvene operacije“, ruka pravde ili nije stigla, ili ih je zaobišla. Kako u Hagu, tako i u lokalnim pravosudnim sistemima.
Umesto toga, Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je pre 10 godina da tokom rata u Hrvatskoj nijedna zaraćena strana nije počinila genocid, odbacivši tako i tužbu Hrvatske i kontratužbu Srbije.
Potvrđujući da su i srpske i hrvatske snage počinile zločine, najviši sud UN utvrdio je da ta zlodela, međutim, nisu bila počinjena sa "genocidnom namerom“ da se unište Hrvati ili Srbi kao etničke grupe, što je nužan uslov za dokazivanje genocida.
Hrvatsku tužbu, Sud je odbacio sa 15 glasova za, dok su se sudija Kansado sa Trinidada i Budimir Vukas, ad hok predstavnik Hrvatske tome protivili. Kontratužba Srbije odbačena je jednoglasno.
Izricanjem presude okončan je proces koji je 1999. pokrenuo Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koje su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji. Srbija je 2010. podnela kontratužbu za genocid, koji su, kako tvrdi, hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacija "Oluja“, 1995.
Kako je rekao predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka, Hrvatska nije uspela da dokaže da je genocid počinjen nad Hrvatima, zbog čega Srbija ne može biti proglašena odgovornom ni po jednom osnovu.
Svet
31.07.2025. 23:49
Vojnom paradom u Zagrebu Hrvatska obeležila 30 godina operacije Oluja
Oslanjajući se na presude Haškog tribunala, sud je utvrdio da su JNA i druge srpske snage počinile teške zločine nad Hrvatima u istočnoj i zapadnoj Slavoniji, Baniji, Kordunu, Lici i Kninskoj krajini. Počinjen je veliki broj ubistava civila kao zaštićene grupe.
Ti zločini počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata radi trajnog uklanjanja hrvatskog stanovništva sa jedne trećine teritorije Hrvatske, koja bi zatim bila uključena u ujedinjenu srpsku državu, utvrdio je Sud.
Ta zlodela, međutim, nisu bila počinjena s "genocidnom namerom“ da Hrvati budu uništeni kao etnička grupa, već da budu prisilno proterani, utvrdio je Međunarodni sud pravde.
"Hrvatska nije uspela da dokaže svoje navode da je počinjen genocid. Prema tome, iz ovog slučaja ne može proizaći pitanje odgovornosti po Konvenciji o genocidu. Niti može biti pitanja odgovornosti za neuspeh u sprečavanju i kažnjavanju genocida, ili saučesništvo u genocidu“, naveo je Sud.
Sud je takođe naveo da Hrvatska nije uspela da dokaže plan za izvršenje genocida, kao ni direktno ili indirektno podsticanje na genocid.
"Zato se hrvatska tužba u potpunosti mora odbaciti“, rekao je Tomka.
Odbacujući kontratužbu Srbije, Sud je utvrdio da nad Srbima u Kninskoj krajini, tokom operacije "Oluja“ u leto 1995, nije bio počinjen genocid.
Oslanjajući se na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala hrvatskom generalu Antu Gotovini, Sud je utvrdio da nije dokazano da su vlasti i snage Hrvatske imale "genocidnu nameru“ da krajiške Srbe unište kao etničku grupu, što je nužan uslov za genocid.
Po presudi, nije dokazano ni da je bilo nezakonitog, neselektivnog i namernog granatiranja srpskih gradova u Kninskoj krajini.
To ne proizlazi ni iz Brionskog transkripta razgovora predsednika Franje Tuđmana sa hrvatskim generalima uoči "Oluje“, niti iz izjava svedoka, kazao je sudija Tomka.
Presudom je utvrđeno da je "znatan deo“ Srba "pobegao“ iz Krajine i da je to direktna posledica hrvatskog granatiranja, kao i da Brionski transkripti pokazuju da je hrvatsko vođstvo bilo svesno da će egzodus uslediti, pa ga čak, donekle, i smatralo poželjnim.
Ali, "čak i da je dokazano da se Srbi proteraju“, to nije dovoljno da se dokaže „genocidna namera“ hrvatskog vođstva da uništi Srbe kao etničku grupu, zaključio je Međunarodni sud pravde.
Sud je apelovao na obe strane da sarađuju u rešavanju pitanja nestalih kao i drugih međusobnih problema.
Vesti
31.07.2025. 10:38
"Više je bilo spremnosti na pomirenje nekoliko godina posle Oluje nego danas"
Vesti
04.08.2021. 14:21
Život posle "Oluje": Zavičaj se nikada ne zaboravlja
Vesti
03.08.2024. 20:05
Vučić: "Nikada više neće biti ni progona ni pogroma, ni traktora"
Komentari
