Amerika
Čovek koji ume da sasluša
Pariski mirovni forum, održan prethodne nedelje u glavnom gradu Francuske, bio je prilika da se srpski predsednik Aleksandar Vučić sastane i sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Džejmsom O’Brajenom.
“Koristan razgovor sa izaslanikom @statedept Džejmsom O’Brajenom o svim bitnim bilateralnim pitanjima, regionalnim odnosima i globalnim dešavanjima. Bilo je reči i o nastavku dijaloga u Briselu, a Srbija je još jednom naglasila da se bori za očuvanje života Srba na KiM, da se zalaže za očuvanje mira i stabilnosti, bez narušavanja nacionalnih interesa“, napisao je predsednik Srbije na instagram profilu @buducnostsrbijeav.
O’Brajen je na poziciju, praktično, prvog čoveka američke administracije za Evropu došao 5. oktobra, nakon što je njegovo imenovanje potvrdio Senat. U pitanju je sigurno slučajnost, ali O’Brajen je bio prvi američki diplomata kome su ovdašnje vlasti dozvolile da se pojavi u Beogradu posle petooktobarskih promena 2000. godine.
Tom prilikom je, pored ostalog, na petom spratu beogradskog hotela “Hajat“, gde se nalazila “nezvanična ambasada SAD“, s obzirom na to da su diplomatski odnosi između SR Jugoslavije i Amerike bili prekinuti gotovo godinu i po ranije zbog NATO bombardovanja, organizovan i O’Brajenov brifing za novinare. Tada je predstavio neko novo lice američke diplomatije, koje se poprilično razlikovalo od onog koje su do tada na ovim prostorima simbolizovali, nazovimo ih robusni, zvaničnici poput Ričarda Holbruka i Vilijama Montgomerija. Za razliku od njih, O’Brajen je delovao nimalo arogantno, simpatično i kao čovek koji je spreman da sasluša, a ne samo da “zapoveda“.
Ostaće upamćen i po izjavi “Mi nismo ovo radili da bi Kosovo dobilo nezavisnost“.
U svakom slučaju, nije to bio njegov debi na ovim prostorima, s obzirom na to da je aktivnu ulogu imao i u pripremanju Dejtonskog sporazuma, pisanju Ustava postdejtonske Bosne i Hercegovine, bio je jedan od učesnika pregovora u Rambujeu, gde je, kako je svojevremeno svedočio Vladan Kutlešić, bio glas razuma i suštinski je pokušao da dođe do određene vrste dogovora koja je podrazumevala široku autonomiju.
Zanimljivo je, takođe, da O’Brajen na novu dužnost dolazi sa mesta šefa Kancelarije Stejt departmenta za koordinaciju sankcija. To znači da je, praktično, bio jedan od ljudi koji se dosta pitao u pogledu toga ko će, pored ostalog i sa ovih prostora, biti izložen merama koje administracija SAD uvodi onima koji, na primer, trguju narkoticima, oružjem ili na neki drugi način rade suprotno interesima SAD.