Vesti
23.10.2023. 21:32
Beta

Brnabić pred SB UN

"Na Kosovu traje kampanja tihog etničkog čišćenja Srba"

1
Izvor: beta/VLADA SRBIJE / Pedja Vuckovic

Premijerka Srbije Ana Brnabić je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) u Njujorku rekla da vlasti u Prištini sistematski rade na stvaranju nepodnošljivih životnih uslova Srba na Kosovu kako bi ih primorale na iseljavanje.

Na sednici SB UN, na kojoj se raspravlja o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK), Brnabić je rekla da je na Kosovu "sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima".

"Da budemo potpuno jasni: ono čemu svedočimo je kampanja tihog etničkog čišćenja", kazala je Brnabić.
 

Navela je da se "kampanja sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i svesnog stvaranja nepodnošljivih uslova za njihov život "sastoji od postepenog, ali trajnog uskraćivanja osnovnih prava, napada pripadnika oružanih formacija, fizičkih napada na Srbe i njihovu imovinu i lažnih optužnica".

Brnabić je kazala i da se "na osnovu brojnih primera u proteklih 12 do 18 meseci vidi da zvaničnici u Prištini imaju tri ključne poruke" za Srbe i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i za međunarodnu zajednicu.

"Prva poruka je da oni Srbi koji su otišli posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja 2004. godine, ne treba da se vraćaju. Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da Kosovo i Metohija ostaje, prema izveštajima UN, teritorija s najmanje povratnika od svih postkonfliktnih područja u celom ovom našem ludom svetu", kazala je Brnabić.
 

Navela je da se na Kosovo vratilo manje od dva odsto raseljenih i dodala da to "nije slučajno".

"Ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu. Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru", kazala je premijerka Srbije.
 

Brnabić je rekla da je to "jasna poruka" zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima "da se ne vraćaju" i da "nisu dobrodošli".

Po njenim rečima, "druga poruka" Srbima na Kosovu je da oni koji su ostali, treba da odu.

"Priština je uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih ne-Albanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti, potpunim odsustvom vladavine prava i samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme", kazala je.
 

Navela je da je samo od početka ove godine pucano na šest Srba i da niko za to nije krivično odgovarao.

"U protekle dve i po godine bila su 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je 50 odsto više u odnosu na period pre administracije (premijera Kosova Aljbina) Kurtija, a još ne znamo da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica protiv bilo koga od počinilaca", dodala je.

Brnabić je rekla da je 11 odsto Srba napustilo sever Kosova od dolaska Kurtija na vlast, "zbog kampanje sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i namernog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih".

Ujedinjene nacije
Izvor: Shutterstock

Ona je kazala da je "treća poruka" zvaničnika iz Prištine Srbima i međunarodnoj zajednici da postignuti sporazumi neće biti sprovedeni i ponovila da je "krajnje vreme" za uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) "prošlo još pre pet, šest godina".

Navela je da je formiranje ZSO "nezaobilazan element" na kojem počiva primena svakog narednog sporazuma, i to Zajednice u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine, "a ne bilo koje organizacije sa tim nazivom".

"Priština je u poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom (iz 2013. godine). Kurti je 3. novembra prošle godine smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na Kosovu i Metohiji, što je direktno u suprotnosti sa Članom Devet Briselskog sporazuma", rekla je Brnabić.

Brnabić je navela i da Priština od 14. juna "direktno krši" Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) zabranom kretanja robe srpskog porekla i dodala da je "direktna posledica toga da Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji sve teže dolaze do hrane i lekova".

"Pred nama je humanitarna kriza. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemioterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje", rekla je Brnabić.
 

Ona je kazala i da su "ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bili lažni lokalni izbori u aprilu" u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.

"Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo 0,03 odsto Srba koji čine više od 95 odsto populacije na severu Kosova i Metohije", navela je premijerka.

Dodala je da je potom došlo do "još jednog direktnog kršenja Briselskog sporazuma", kada su novoizabrani gradonačelnici opština na severu Kosova "nasilno ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružanih dugim cevima".

Brnabić je rekla i da je kriza na Kosovu "tragično, ali predvidivo eskalirala" 24. septembra, kada je došlo do sukoba grupe naoružanih Srba i kosovske policije u selu Banjska na severu Kosova.

"Istrage su u toku kako bi se rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući način na koji su dvojica od trojice poginulih Srba izgubila živote. To je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje, pošto su se oni predali. Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni", kazala je.
 

Dodala je da su događaji u Banjskoj "logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju".

Brnabić je rekla da bi misija KFOR, predvođena NATO-om, trebalo da privremeno preuzme "punu odgovornost za bezbednost" na severu Kosova, u skladu sa mandatom prema Rezoluciji 1244 SB UN, i dodala da bi UNMIK mogao da ima "značajnu ulogu" u tom procesu.

"Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije. Pozivamo da novi lokalni izbori na severu Kosova i Metohije budu održani što pre, kao deo napora za deeskalaciju", navela je Ana Brnabić.
 

U Njujorku je u toku sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se se raspravljati o šestomesečnom izveštaju Misije privremene administracije UN na KiM (UNMIK).

Srbiju na sednici predstavlja premijerka Ana Brnabić, dok će u ime Prištine govoriti predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani.

Pre početka sednice Brnabić se sastala sa Seržo Frankom Daneseom, ambasadorom Brazila u UN, čija zemlja predsedava Savetu bezbednosti UN.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Jedini cilj EU i SAD je da Srbija prizna nezavisno Kosovo"
1

Aleksandar Vučić

22.10.2023. 12:45

"Jedini cilj EU i SAD je da Srbija prizna nezavisno Kosovo"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle sastanka sa evropskim i američkim predstavnicima u Beogradu da je razgovor bio "težak", da su "najmoćnije zemlje EU i SAD priznale nezavisnost Kosova", kao i da je u "strateškom smislu njihov jedini cilj da Srbija prizna nezavisno Kosova".
Close
Vremenska prognoza
light intensity shower rain
16°C
22.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve