Vesti
01.01.2021. 16:30
Marko R. Petrović
Pokušaj normalnog življenja
Da nije bilo pandemije koronavirusa, 2020. godina bila bi, na globalnom nivou, da tako kažemo, sasvim obična prestupna godina. U njoj bi februar imao 29 dana, bile bi održane letnje Olimpijske igre u Tokiju, odigralo bi se još jedno Evropsko prvenstvo u fudbalu, na kojem bi Srbija i posle dve decenije ostala neporažena (jer ne bi ni učestvovala), a Amerika bi dobila novog predsednika.
Ovako, zahvaljujući sićušnom virusu koji je krajem 2019. godine iz kineskog grada Vuhana počeo da se širi po celom svetu, preživeli smo godinu koja je iza sebe ostavila više od 80 miliona zaraženih i do trenutka zaključenja ovog broja, skoro dva miliona umrlih od posledica zaražavanja koronavirusom.
Uz smrtnost kakva nije viđena još od Drugog svetskog rata, ništa manje značajne nisu ni ekonomske posledice koje će, prema svim analizama, biti izuzetno dugotrajne. Recesiju neće izbeći nijedna zemlja, bez obzira na to za koju se strategiju ublažavanja ekonomskih posledica opredele. A sve to poziva na neophodan koordinisani globalni odgovor na pandemiju.
Imala je korona, doduše, i nekih, uslovno rečeno, pozitivnih efekata. IT industrija dobila je novi, nenadani podstrek, jer su mnoga preduzeća svoja poslovanja prebacila na onlajn. To je dovelo do smanjene potrošnje goriva, jer ljudi nisu odlazili u kancelariju da bi radili, a što je opet donekle blagotvorno delovalo na smanjenje zagađenja.
Oživljena je donekle i ideja solidarnosti, u ljudima se probudila i empatija, mada se u prvim danima pandemije kod pojedinaca pojavila i pohlepa, pa su, na primer, zaštitne maske prodavali i po cenama koje su deset do dvadeset puta veće od regularnih.
Povezane vesti - Usijanje na Lamanšu
Sve u svemu, godinu za nama mogli bismo da podelimo na korona godinu i na godinu u kojoj smo pokušavali da koliko-toliko vodimo normalan život.
Korona godina, bar što se tiče Evrope, počela je 24. januara, kada su registrovana prva dva slučaja zaraze u Francuskoj, u Bordou. U pitanju su bile osobe koje su neposredno pre toga doputovale iz Kine.
Prvi smrtni slučajevi od koronavirusa van Kine, međutim, zabeleženi su devet dana kasnije, 2. februara, i to na Filipinima. Nedelju dana kasnije, 9. februara, proglašena je epidemija koronavirusa, koju je Svetska zdravstvena organizacija nepunih mesec dana kasnije, 11. marta, deklarisala kao pandemiju.
U međuvremenu, prvi slučajevi koronavirusa zvanično su 6. marta registrovani i u Srbiji. U pitanju je bio 43-godišnji Igor Đantar iz Bačke Topole, koji se najverovatnije zarazio u Mađarskoj dok je bio u poseti sestri koja je imala simptome respiratorne infekcije. Šest meseci nakon što se zarazio, govorio je kako ga i dalje bole pluća, kako se lakše zamara...
Već 15. marta u Srbiji je uvedeno vanredno stanje koje je trajalo skoro dva meseca. Ukinuto je 6. maja, što zbog bolje epidemiološke situacije, a što zbog potrebe da se održe lokalni i parlamentarni izbori.
Od trenutka kada je izbila pandemija, počele su spekulacije i o tome kako je nastao virus, da li je to plod „igrarija“ ludih naučnika u kineskim laboratorijama, ili se pak, kako je to tvrdio jedan francuski naučnik i nobelovac, radilo o pokušaju da se dobije lek protiv HIV virusa koji je pošao naopako.
Povezane vesti - “Krajem proleća početak povratka normalnom životu”
Svi su, međutim, mnogo više spekulisali o tome kada će biti pronađena vakcina protiv virusa SARS-CoV-2. Nema sumnje da su istraživanja počela istog trenutka kada je i virus pokazao svoje pravo zlobno lice. No, na prvo registrovano cepivo čekalo se do 11. avgusta, kada je ruski predsednik Vladimir Putin obelodanio da su u Ruskoj Federaciji registrovali prvu vakcinu protiv koronavirusa u svetu, a koju je razvio Nacionalni istraživački institut „Gamaleja“. Vakcina je dobila ime „sputnjik V“. Potom su usledile vakcine koje su razvili Kinezi, pa britanska na kojoj su radili Oksford i „Astra Zeneka“, pa američke „Fajzer-Biontek“ i „Moderna“...
Krajem godine počele su i masovnije vakcinacije – u Velikoj Britaniji, SAD, pa i u zemljama Evropske unije. Prve doze „Fajzerove“ vakcine stigle su i u Srbiju, gde je vakcinacija počela 25. decembra, dva dana pre nego u zemljama Evropske unije.
Sve to, naravno, ne znači da će koronavirus nestati kao rukom odnesen. Vakcina će nesumnjivo uticati na to da se prekine ili makar uspori prenošenje virusa, ali bez dodatnih mera, u vidu nošenja zaštitnih maski, držanja fizičke distance i pojačane higijene ruku, sve će to ići mnogo teže. No, o tome već treba da „brine“ dolazeća 2021. godina.
„Normalna godina“
A kako je izgledala ona „normalna“, „nekovid“ godina? Pa, počela je prilično eksplozivno – ubistvom generala Kasema Sulejmanija, komandanta Iranske revolucionarne garde, jednog od glavnih stratega borbe protiv ISIS-a. On je, na njegovu žalost, istovremeno bio i trn u oku Sjedinjenih Država, pre svega zbog podrške koju je pružao terorističkoj organizaciji Hezbolah, čija su meta često bili američki građani i interesi.
To je bio jedan od glavnih razloga zbog kojeg su Sjedinjene Američke Države izvele napad dronovima na međunarodni aerodrom u Bagdadu, kasno uveče u četvrtak, 2. januara, pri čemu im je meta bio upravo general Sulejmani. U napadu je poginuo i jedan od čelnika proiranskog PMF-a Abu Mahdi el Muhandis, čije su pristalice krajem 2019. godine pod opsadom držale američku ambasadu u Bagdadu.
Nekoliko raketa ispaljenih na bagdadski aerodrom iz dronova, po naređenju američkog predsednika Donalda Trampa, pogodilo je kolonu automobila na teretnom terminalu, u trenutku kada su se u njima nalazili zvaničnici iranske Revolucionarne garde i proiranskog PMF-a.
Tri nedelje kasnije svet je šokirala još jedna smrt. Kobi Brajant, jedan od najboljih NBA košarkaša svih vremena, koji je čitavu profesionalnu karijeru dugu 20 godina proveo u LA Lejkersima, poginuo je 26. januara u helikopterskoj nesreći u Kalabasasu, 50 kilometara od Los Anđelesa. Zajedno sa Brajantom poginula je njegova 13-godišnja ćerka Đijana.
Ostaće zabeleženo da su 2020. godine preminuli i Hosni Mubarak, Kirk Daglas, Maks fon Sidou, Tibor Benedek, Dijego Maradona, Džon le Kare...
Medijski je, međutim, najpropraćenije bilo ubistvo Džordža Flojda, Afroamerikanca iz Mineapolisa, koji je umro nakon što mu je policajac Derek Čovin, prilikom hapšenja, osam minuta i 46 sekundi klečao na vratu, tokom kojih je Flojd skoro ti minuta bio u nesvesti. Narednih dana usledili su masovni protesti u više od 200 gradova širom Sjedinjenih Američkih Država, u kojima su građani protestovali protiv policijske brutalnosti, ali i rasne netrpeljivosti.
Ostali smo i bez...
Srbija je, pak, ostala bez glumaca - Nede Arnerić, Tihomira Arsića, Ivana Bekjareva, umro je Bora Stanković, tvorac jugoslovenske škole košarke, umrli su fudbalski treneri Radomir Antić, Ilija Petković i Vladica Popović, dirigent Darinka Matić Marović...
Za manje od mesec dana u oktobru i novembru umrle su tri značajne figure koje su ostavile trag u srpskom društvu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Najpre je 30. oktobra umro mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, 20. novembra preminuo je patrijarh Irinej, a samo dan kasnije i raščinjeni vladika raško-prizrenski Artemije. Sva trojica umrli su od posledica koronavirusa.
Ironija sudbine je da je mitropolit Amfilohije umro u godini u kojoj je upravo on bio centralna figura pobede crnogorske opozicije na izborima na kojima je posle tri decenije sa vlasti u Podgorici skinuta Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića. Sudbina je htela da se i pokojni patrijarh Irinej zarazi koronavirusom upravo na Amfilohijevoj sahrani.
Bregzit za početak i kraj
Ova 2020. godina na neki način i počinje i završava se Bregzitom. Najpre je 31. januara, gotovo tri i po godine posle održanog referenduma, Velika Britanija i formalno napustila Evropsku uniju, posle 47 godina članstva. Izlaskom Britanije iz najvećeg svetskog trgovačkog bloka, EU je izgubila 15 odsto svoje ekonomije, najvećeg vojnog potrošača i jedan od svetskih vodećih finansijskih centara - London.
„Ovo nije kraj, nego početak“, poručio je britanski premijer Boris Džonson u obraćanju naciji sat vremena pre izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.
Bregzit će, rekao je Džonson, dovesti do prave nacionalne obnove i promene, a nakon njega Velika Britanija će postati velika evropska sila i globalni igrač.
Ipak, promene nisu nastupile odmah, jer tek sledio prelazni period koji će trajati do kraja decembra ove godine kako bi se stanovnici i kompanije prilagodili ovoj promeni.
Tokom tranzicije, Britanija je nastavila da primenjuje zakone Evropske unije, ali nije bila zastupljena u EU institucijama.
Konačno, 26. decembra EU i Velika Britanija objavile su dugački sporazum na više od 1.200 strana koji će najverovatnije uređivati trgovinsku i druge vidove njihove saradnje od 1. januara 2021. godine, sada na mnogo nižem nivou.
Najvažnija stvar je da će Velika Britanija i dalje moći da trguje robom sa EU bez carina i kvota kada prelazni aranžman istekne u ponoć 31. decembra. Međutim, nekih nameta će svakako biti, pošto će London izgubiti mnoge pogodnosti članstva. Tu spadaju pristup vodama za ribolov i tržišta energenata, kao i veze važne za građane kao što su putovanja i studentske razmene.
Sporazum će 1. januara samo privremeno stupiti na snagu jer mora da dobije potvrdu i Evropskog parlamenta. Ostalo je i mnogo nerazjašnjenih pitanja, među kojima je i bezbednosna saradnja, pošto će London izgubiti pristup informacijama i evropskim policijskim bazama podataka, kao i pristup evropskom tržištu finansijskih usluga.
Izbori
Krajem juna u Srbiji su održani i izbori – lokalni i parlamentarni. Očekivano i bez iznenađenja, najbolji rezultat na svim nivoima postigla je koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. Naprednjaci su osvojili čak i opštine i gradove koje do tada nisu bile njihove, Stari grad u Beogradu, Šabac, Paraćin... Neprijatno iznenađenje doživeli su oni opozicionari koji su pomislili da će moći da osvoje neki poslanički mandat, jer se pokazalo da nisu u pravu. U parlament su, osim naprednjaka i njihovih koalicionih partnera, ne računajući stranke manjina, ušli još socijalisti i SPAS Aleksandra Šapića.
Dobar deo opozicionih stranaka odlučio je da izbore bojkotuje, jer su bili nezadovoljni izbornim uslovima. Ako se pogleda kako su na biralištima prošli oni koji su na izborima učestvovali, moglo bi se reći da su bojkotaši bili u pravu. Ni jedni ni drugi, međutim, izgleda da nisu naučili lekciju, jer i šest meseci posle izbora nisu uspeli da se usaglase šta je to što zaista žele, niti kako da do toga dođu. U međuvremenu su se par puta sastavljali i isto toliko puta rastavljali, što svakako ne doprinosi njihovom kredibilitetu među biračima.
I mada su izbori održani u junu, Srbija je vladu dobila tek krajem oktobra. Na njenom čelu se i dalje nalazi Ana Brnabić, neki ljudi više nisu u njoj, neki su zamenili mesta (Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović), ali je činjenica da je i ovo vlada sa najviše žena dosad u istoriji Srbije. Još jedan kuriozitet je da praktično prvi put u poslednjih 20 godina Rasim Ljajić ne obavlja nijednu ministarsku funkciju.
Aja Sofija
Osamdeset šest godina nakon što je pretvorena u muzej, Aja Sofija je 24. jula ponovo dočekala vernike koji su došli da u njoj klanjaju Alahu. Ova građevina stara 1.500 godina, koja je deo svetske baštine Uneska, postala je muzej 1934. godine.
Ali početkom jula, turski sud poništio je muzejski status Aja Sofije, navodeći da njegovo korišćenje kao išta drugo osim džamije „nije pravno moguće“. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tada je najavio da će ovo svetski poznato mesto biti korišćeno kao džamija za molitve petkom od 24. jula. Ova odluka naišla je na osude širom hrišćanskog sveta. Protestovao je vaseljenski patrijarh, srpski patrijarh… Svetski savet crkava, međunarodna ekumenska organizacija koja broji 350 članica, pozvao je da se odluka poništi, rekavši da će izazvati podele.
Iz Uneska je saopšteno da duboko žale zbog ove odluke, koja je dodatno podstakla tenzije sa susednom Grčkom.
Ali predsednik Erdogan je branio odluku ističući da zemlja ima pravo na nju.
„Nakon 86 godina, Aja Sofija će ponovo služiti kao džamija, na način na koji je Fatih, osvajač Istanbula, naznačio u svom delu“, rekao je.
Građevina se nalazi u istanbulskom okrugu Fatih, na zapadnoj obali Bosfora, s pogledom na luku Zlatni rog.
Složena istorija Aja Sofije počela je pre skoro 1.500 godina, kada je vizantijski car Justinijan 537. godine sagradio ogromnu crkvu.
Tokom 1453. godine, u razarajućem napadu za Vizantiju, osmanski sultan Mehmed II Osvajač pokorio je Istanbul (ranije poznat kao Carigrad), a Aja Sofija - pravoslavna hrišćanska katedrala - pretvorena je u džamiju za molitve petkom.
Spolja su dodata četiri minareta, a ukrašene hrišćanske ikone i zlatni mozaici prekriveni su pločama sa arapskom verskom kaligrafijom.
Vašingtonski sporazum
U prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa, predsednik Srbije i premijer Kosova Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti potpisali su 4. septembra sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine.
Sporazumom u 16 tačaka predviđeno je da će obe strane primenjivati prethodno potpisane sporazume (o autoputu Beograd-Priština i o pruzi Beograd-Priština), te da će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru.
Predviđen je i dolazak američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj, koja je nedugo zatim otvorila svoju kancelariju u Beogradu. Beograd i Priština obavezali su se i da neće nabavljati 5G opremu od neproverenih dobavljača (čitaj Kineza). Srbija se obavezala i da će ambasadu u Izraelu premestiti u Jerusalimu, kako je to učino Vašington, dok se Priština obavezala da će priznati državu Izrael, kao što će Izrael priznati kosovsku nezavisnost.
Bajden vs. Tramp
Uprkos nadama da su predizborna istraživanja, koja su prednost davala kandidatu demokrata, netačna, Donald Tramp je na kraju morao da se pomiri sa činjenicom da će 46. predsednik SAD i novi stanovnik Bele kuće posle njega biti Džo Bajden. Konačnu „presudu“ saopštio je elektorski koledž, koji je sa 306 glasova za Bajdena i svega 232 za Trampa, na čelo SAD u naredne četiri godine postavio demokratskog kandidata. Bajden će, naravno, funkciju zvanično preuzeti tek 20. januara 2021. godine nakon što položi zakletvu pred sudijom Vrhovnog suda. Istog dana zakletvu će, neposredno pre Bajdena, položiti i Kamala Haris, prva žena na mestu potpredsednika SAD.
U govoru posle saopštenja zvaničnih rezultata, Bajden je rekao da je američka demokratija „bila pod pretnjom i na velikom ispitu, ali je dokazala da je jaka, istinska i otporna".
On je osudio pokušaje dosadašnjeg predsednika Donalda Trampa da obori rezultate izbora i naveo da je „volja naroda pobedila".
Komentari
