Politika ili zdravlje?

U trenutku kada se ovaj broj „Ekspresa“ bude našao na kioscima, ruski Istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“ održaće onlajn brifing o prvoj u svetu vakcini protiv koronavirusa, nazvanoj „sputnjik 5“.

Brifing koji organizuje Ruska fondacija za direktne investicije, u saradnji sa Istraživačkim institutom za epidemiologiju i mikrobiologiju „Gamaleja“, trebalo bi da pruži nova saznanja o ovoj vakcini.

O tehnologiji i principima rada prve svetske vakcine protiv novog koronavirusa, njenoj sigurnosti i izgledima za njenu proizvodnju govoriće izvršni direktor Fondacije Kiril Dmitrijev i akademik i direktor „Gamaleje“ Aleksander Gintsburg.

Vest koju je krajem jula saopštio ruski predsednik, da je Moskva prva u svetu proizvela vakcinu protiv virusa koji izaziva bolest Covid-19, samo je dodatno rasplamsala polemike koje su počele daleko pre nego što je proizvodnja bilo kakvog cepiva bila na vidiku.

Povezane vesti - Prva ruska vakcina protiv koronavirusa nazvana “Sputnjik V”

Srbija, naravno, nije u tome bila izuzetak. Setimo se samo kako je, na primer, još proletos izgledalo prebacivanje loptice između najboljeg tenisera sveta Novak Đokovića i epidemiologa Predraga Kona.

Kada je, naime, Đoković krajnje iskreno priznao da nije siguran da bi pristao da ga pelcuju vakcinom koja nije dovoljno ispitana, Kon mu je, onako „burazerski“ preko medija odgovorio u smislu, drži se ti tvog reketa, vakcinu prepusti nama.

Svemu su, naravno, dobrim delom kumovali i mediji, koji nisu baš najpreciznije preneli izjavu teniskog asa, te se moglo zaključiti da je i on deo tzv. antivakserskog lobija.

Shutterstock

A ta grupa ljudi je već posebna priča. S obzirom na to da je reč uglavnom o ljudima koji, osim što ne veruju u vakcine, imaju gotovo neograničeno poverenje u sve što dolazi iz Rusije, odmah po Putinovoj objavi počelo se i sa šalama na njihov račun. Da li ostati veran protivnik vakcine i na taj način „izneveriti“ Ruse ili se odreći antivakserskih uverenja zbog bezgranične ljubavi prema Putinu?

Bilo je, naravno, i onih koji su celu priču odmah prebacili na polje odnosa istok – zapad, odnosno da li su zapravo Rusi ukrali ideju i tehnologiju za vakcinu protiv koronavirusa od Britanaca.

A u pozadini svega kao da je bila trka u tome ko će svetu prvi ponuditi vakcinu protiv pošasti koja je od decembra usmrtila skoro 800.000 ljudi širom sveta. Sve je, naravno, začinjeno i dozom politike, pa se možda s pravom moglo postaviti pitanje šta je važnije – politika ili zdravlje?

Povezane vesti - FAUČI: Ozbiljno sumnjam u to da je ruska vakcina sigurna

Uz ogradu koju uvek ističe, da ona u politiku ne ulazi, dr Ana Gligić, virusolog u penziji, koja se još davne 1972. godine borila sa epidemijom velikih boginja, kaže da politika ne sme da bude iznad zdravlja.

„Politika mora da stoji iza zdravlja. A ovde se desilo obrnuto. Politika hoće da bude prva“, kaže dr Ana Gligić za „Ekspres“.

Uz sve to, ističe, nje joj jasna poenta te trke, jer je očigledno da će tu biti posla za sve.

„Ne znam čemu ovo. Imate sedam milijardi ljudi na svetu. Ako su svakome potrebne po dve doze, to znači da je neophodno 14 milijardi doza. Pa, to nijedan proizvođač ne može da napravi. Čemu ta trka? Ima mesta za sve“, kaže dr Ana Gligić.

Svet je tako posle trke u otkrivanju novih teritorija i osvajanju kolonija, posle trke u naoružanju, trke u svemiru i trke u ko zna čemu još, doživeo i trku u proizvodnji vakcine. Može se, naravno, na to gledati i kao na stvar prestiža. Pitanje je, međutim, da li je prestiž važniji od kvaliteta?

Tu je dilemu postavila i dr Nada Kuljić Kapulica, gostujući na Televiziji N1.

„Čini se da na polju vakcine protiv novog koronavirusa traje boj ko će brže, a ne ko će bolje“, izjavila je profesorka dr Nada Kuljić Kapulica, koja je istraživala koronaviruse još osamdesetih godina.

Ona je podsetila i da vakcina mora da ispuni dva kriterijuma da bi bila primenjena na stanovništvu - da bude efikasna i da bude bezbedna - a za šta je, kako je rekla, potrebno vreme da bi se utvrdilo.

„Postoje neželjeni efekti koji se javljaju. Tehnologija pravljenja vakcine za novi koronavirus je apsolutno nova, neki primenjuju i starije, ali mi ne znamo šta će se sve dešavati kao neželjeni efekat, i te reakcije moraju da se dobiju u dužem periodu, a ne samo u fazi 3 (kliničkog istraživanja) koju treba odraditi, registrovati vakcinu i prodati je“, kaže dr Nada Kuljić Kapulica.

Shutterstock

O mogućim neželjenim efektima govorio je i dr Radmilo Petrović, virusolog koji je radni vek proveo na „Torlaku“ i, takođe, jedan od članova tima koji se borio sa epidemijom variole vere 1972. godine.

On je ocenio kako je moguće da „sputnjik 5“ ima više manjkavosti, kako su sigurno preskočene mnoge faze u ispitivanju, te da je testirana na malom broju ljudi, da nije namenjena mlađima od 18 godina...

„Ne zna se još ni koja nusdejstva može da ispolji, ali sigurno je da će davati manje neželjenih efekata nego infekcija divljim virusom korona, što znači da će dobrobit od nje biti veća od rizika. Potpuno bezbedne i maksimalno efikasne vakcine protiv SARS-KoV2 nema i ubeđen sam da se u takvim okolnostima treba ponašati u skladu sa onom narodnom ’Bolje išta nego ništa’“, izjavio je dr Petrović.

On je dodao i da vakcine od 100 do 1.000 puta ređe daju komplikacije nego prirodna bolest, što se pokazalo kod svih vakcina koje su napravljene u poslednja dva veka.

Među onima koji, mada pozdravljaju pojavu vakcine, upozoravaju i na moguće negativne posledice je i iskusni epidemiolog Zoran Radovanović, koji ističe da bi naročito loše bilo ako bi Rusi omanuli i ako se pokaže da vakcina nosi neočekivane rizike.

„To bi bio udarac za sve ostale, jer bi se u populaciji stvorio otpor i mnogo veća opreznost i zakonodavci bi bili oprezniji“, ocenio je nedavno Radovanović.

EPA-EFE/Djordje Savic

Ocenjujući potez Rusa kao hrabar, s obzirom na to da je vakcina testirana na svega 38 ljudi, a ne na nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada, kako zahtevaju standardi, Radovanović ističe da se nada da ipak neće biti većih rizika.

„Oni veruju da neće biti iznenađenja. Ali prekršen je normalan sled događaja. Dešavalo se sa sličnim vakcinama, čak i sa nekim koronavakcinama koje se koriste u veterinarskoj medicini, ako dobro ne odaberete antigen i vakcinišete populaciju, onda može da se desi da prirodno zaražavanje ili naredna doza vakcine dovede do mnogo burnije reakcije nego što bi se očekivalo. Međutim, ovde je dobro odabran antigen i nadam se da do toga neće doći, ali iznenađenja su uvek moguća i zato je striktno predviđen postupak koji mora da se sledi“, naveo je on.

Praksa je, inače, pokazivala da je od početka prvih istraživanja do masovne vakcinacije ranije prolazilo i više od 10 godina, ali se situacija promenila sa napretkom tehnologije, a uz to slične vakcine su već ispitivane za bliskoistočni respiratorni sindrom.

Povezane vesti - RUSKI MINISTAR ZDRAVLJA: Naša vakcina protiv korone štiti dve godine

Ono što se za sada zna, a o čemu je nedavno govorila i dr Ana Gligić, jeste da je ova ruska vakcina napravljena na, kako je rekla, „jednom bezazlenom adenovirusu, koji kod ljudi izaziva običnu prehladu“.

„Oni su iskoristili oslabljeni virus, u koji su ugradili deo sadašnjeg koronavirusa koji će obezbediti stvaranje antitela, a neće naškoditi organizmu. Prema tome, ova vakcina je, u stvari, genetski modifikovana“, objasnila je Gligićeva.

Prema njenim rečima, glavna uloga ove vakcine je da zaustavi infekciju, da se izvrši imunizacija stanovništva i da se koronavirus svede na najmanju meru, te da se više ne pojavi u epidemijskoj i pandemijskoj formi.

„Nećemo je iskoreniti, ali bi trebalo da dostignemo imunitet do 60 odsto na globalnom nivou, a to ćemo dostići. Ova vakcina se daje u dve doze, znači 14 milijardi doza se daje na planeti. Ima mesta za sve proizvođače“, rekla je Gligićeva.

Veoma važno je, istakla je, što je vakcinacija dobrovoljna, jer ako bi se išlo na obaveznu vakcinaciju, a kod nekih grupa se pojave komplikacije koje nemaju veze sa vakcinom, mogli bi njoj da se pripišu.

Odmah posle Rusa sa patentiranom vakcinom pojavili su se i Kinezi. Zanimljivo je, inače, da su i kineski i ruski stručnjaci koji su boravili u Srbiji kako bi pomogli ovdašnjim lekarima, istovremeno došli i da uzmu soj virusa koji im je potreban za vakcinu.

Inače, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz jula, više od 140 vakcina se još uvek istražuje i trenutno su u pretkliničkim studijama. U taj broj nije bila uključena ruska vakcina.

Shutterstock

U prvoj fazi nalazilo se 18, u drugoj 12 vakcina. U treću, finalnu fazu prema podacima SZO ušle su četiri vakcine: Univerzitet Oksford sa „Astra Zanekom“, državna kineska kompanija „Sinofarm“ koja je u julu započela testiranje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, privatna kineska kompanija „Sinovac“ koja je u junu uspešno završila drugu fazu testiranja na 743 dobrovoljca i započela treću fazu u Brazilu, kao i australijski istraživački institut „Murdok“ u kojem je početkom prošlog veka otkrivena BSŽ vakcina.

I mada je u prvom trenutku, nakon objave da je Rusija proizvela vakcinu protiv virusa SARS-KoV2, Svetska zdravstvena organizacija saopštila da nema dovoljno podataka o njoj kako bi mogla da je proceni, te da svaki proizvođač mora da poštuje procedure koje garantuju bezbednu upotrebu vakcine, samo dan kasnije usledilo je donekle drugačije saopštenje.

„SZO je upoznata sa tim da je vakcina protiv Covid-19 registrovana u Državnom registru lekova Ruske Federacije, kako je objavljeno 11. avgusta. Organizacija pozdravlja sva dostignuća u oblasti istraživanja i razvoja vakcine protiv virusa korona i poziva na brz, pravičan i ravnopravan pristup vakcinama poput te širom sveta“, istakla je Svetska zdravstvena organizacija.

Kad Mile „oposli“ vakcinu

Možda najkomičniji deo priče o ruskoj vakcini dolazi, naravno, sa ovdašnjih prostora – iz Bosne i Hercegovine. Naime, samo dan nakon što je Putin objavio da su ruski stručnjaci napravili vakcinu, predstavnici bosanskih Srba najavili su da će tražiti da Bosna i Hercegovina što pre nabavi ovo cepivo. Istovremeno, u bošnjačko-hrvatskoj Federaciji ističu da će slediti odluke koje o toj vakcini donese Evropska unija.

Problem je u tome što iako visoko decentralizovani sistem BiH entitetima daje velika ovlašćenja, uvoz i distribucija medicinskih proizvoda i lekova jedno je od retkih područja koje je regulisano na državnom nivou.

Agencija za lekove BiH ima isključive ingerencije da odobrava šta može da se uvozi, a takva saglasnost se daje posle temeljnih provera koje sprovode ovlašćene medicinske ustanove.

Ali i u odlukama tog tela postoje politički uticaji, jer se sedam članova komesarijata za lekove bira po ključu, odnosno iz dva entiteta i distrikta Brčko. A oni zagovaraju odluke koje se tamo donose.

Direktor te agencije Aleksandar Zolak tako je u martu u velikoj meri uticao da se na tržištu BiH dopusti plasman nekih od ruskih „kopija“ lekova iako su se tome oštro protivili članovi Komesarijata za lekove iz Federacije BiH, upozoravajući kako oni nisu dovoljno ispitani pa stoga njihova upotreba nije dopuštena na tržištu Evropske unije.

U pitanju su ruski lekovi koji imaju sličan učinak kao originalni biološki lekovi, ali nemaju identičnu hemijsku strukturu. A njihova najveća prednost je to što su oko 30 odsto jeftiniji od originalnih medikamenata.

Povrh svega, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je kako će već na jesen otići u Rusiju „da završi posao“ nabavke vakcina protiv koronavirusa.

Dodao je da će vakcinacija biti dobrovoljna i da niko neće biti nateran na to.

„Onaj ko veruje i hoće da to uradi, biće u prilici da to uradi i to verovatno neće biti jedina vakcina. Pošto se sve ispolitizovalo u svetu, pa i vakcine, verovatno će biti ruske, britanske, američke, pa neka izvoli ko šta hoće. Ako neće, ne mora ništa“, rekao je Dodik.