Povratak iz pepela

Povratak iz pepela

Foto: Shutterstock


Sve oko nas u izvesnom smislu je neistraženo, pa i sama činjenica da čovečanstvo ubrzano nadoknadi brojčane gubitke u ljudstvu posle svake velike nesreće. I ne samo da ih nadoknadi, nego nove generacije posle velikih stradanja u skoro svakoj državnoj zajednici postanu izuzetno kreativne i preduzimljive. Da li će se tako nešto ponoviti posle planetarne pandemije koronavirusa?

U istraživanju ovog fenomena „Ekspres“ je razgovarao sa uglednim srpskim demografom dr Vladimirom Nikitovićem, istoričarem dr Čedomirom Antićem i psihologom dr Žarkom Trebješaninom.

Ugledni srpski istoričar profesor Čedomir Antić, koji se naučno bavi i demografijom, ekskluzivno za „Ekspres“ kaže da je pitanje nadoknađivanja populacije srazmerno istraženo.

-Činjenica je da postoje određeni zaštitni mehanizmi svakog biosistema, pa na ugroženost on reaguje na razne načine, a između ostalog i povećanjem populacije. Moj poznanik iz vremena studija u Britaniji, Palestinac Atef iz Gaze, danas verovatno ima nepunih četrdeset godina, četrnaesto je i najmlađe dete u porodici. Najstariji brat mu ima 71 godinu. Pitao sam ga kako se njegov otac odlučio na tako veliku porodicu u razdoblju od Nakbe (palestinske katastrofe iz 1948) do izraelskog napada na Liban (u godini u kojoj se rodio Atef). Rekao mi je: „Generaciji moga oca je sve oduzeto, ostalo im je samo da imaju decu“.

Uostalom i vrste se tome prilagođavaju, pa pojedine preživljavaju tako što se predatorima ili lošim uslovima života suprotstavljaju geometrijskom progresijom priraštaja – kaže profesor Antić.

Povezane vestiStarenje je virus 21. veka

I raznorodna kreativna energija se javlja izvan svake sumnje. Ali kakva, to je već pitanje uslova, objašnjava profesor Antić. Ta energija se rađa iz nezadovoljstva kod mladih.

-Obično posle velikih ratova na vlasti dugo ostaju oni koji su ih vodili, tako da za mladu generaciju dugo nema mesta. To je jedan od razloga velikih frustracija u evropskoj istoriji posle 1918. i 1945. godine. Posle Prvog svetskog rata svet je dočekao niz kriza – do 1941. stanovništvo Kraljevine Jugoslavije bilo je za trećinu brojnije nego 1921. godine (kada se zvala Kraljevina SHS) – blizu polovine stanovnika rođeno je posle 1918. godine. U tome treba tražiti razloge i nezadovoljstvu i naklonosti dela društva totalitarnim ideologijama.

Podsećamo profesora Antića na studentski bunt koji je počeo početkom 60-ih prošlog veka, a recidivi te pobune još su živi? On tvrdi da u Zapadnoj Evropi nije bilo vidljivih razloga za studentski bunt.

-Napredak – ekonomski i tehnološki – bio je nesumnjiv, demokratija se razvijala, šanse svakog građanina su bile veće nego ranije. Ipak, u studentske domove došla je nova velika generacija. Tada Evropljana (ako ne računamo imigraciju) ima oko 20 miliona više nego što bi ih bilo da je nastavljen rast stanovništva iz 1939, a da nije bilo rata i posleratnog bebi-buma. Mladi studenti tada dolaze u tesne aule i amfiteatre, nedovoljne menze i spavaonice čije su kapacitete nadbrojali. Zato su razlozi za pobunu uzvišeni, neuhvatljivi – rat u Vijetnamu, a u Nemačkoj griža savesti zbog nacističkih zločina. Množe se zahtevi za brza i radikalna rešenja. Ta generacija se divi Mao Cedungu. Kasnije će većina prihvatiti stvarnost i ući u ustanove. Do ove decenije bili su na vlasti, a njihov odlazak u penziju i prodaja akcija koje su kupovali kao vid štednje (koja počinje od 2010. kada u penziju odlaze najstariji među njima) silno su brinuli analitičare berzanskog poslovanja.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Demografija, pored istorije, Vaša je nova preokupacija?

-Dr Nenad Zlatarić i ja već dugo radimo na studiji o mogućnosti demografske obnove Srbije. Pokušali smo da iz raznih uglova sagledamo ovo pitanje koje je po mnogo čemu regulator razvoja ljudskog društva. Činjenica je da kada jedna država ili čak civilizacija uđe u razdoblje opadanja, nju često unište sopstvena dekadencija i posledična depopulacija. Još su u Rimskom carstvu učeni ljudi, ali i političari primećivali ovaj proces i pokušavali da ga zaustave.

Ugrožene zajednice

Srbija se do 60-ih nije suočavala sa demografskom krizom. Danas je ona akutna i mi spadamo u populacionom pogledu među osamnaest najugroženijih zajednica na svetu. Nije mnogo bolja situacija ni u susedstvu, ali mi u proces ulazimo kao država koju veći deo Zapada prepoznaje kao neprijatelja ili makar pariju, kao neintegrisana nacija identitetski opterećena jugoslovenstvom, sa političkim uspomenama na realsocijalizam.

Srpski narod je mnogo stradao, ali to nije dovelo do kobnog smanjenja njegovog broja. Ona teza da je broj Engleza i Srba u prošlosti bio isti a do danas je do ove razlike došlo zbog ratova – nije tačna. Ipak, ratovi odnesu najbolje i najproduktivnije stanovništvo, donesu diskontinuitet i brojne velike probleme. Srbi ulaze u fazu nezaustavljivog opadanja opterećeni velikim i slavnim uspomenama, ali i činjenicom da nacionalni, državni i socijalni projekat u koji su uložili vekove nije uspeo. To je ogromno opterećenje i jedan od razloga bolne podeljenosti u našem društvu. Ovo posebno zbog činjenice da su ti projekti bili evropsko iskustvo i da su nam ih branile upravo one sile koje ne samo da su takve slične projekte same ostvarile, već su i na Balkanu mnogima pomogli da ih silom sprovedu.

Šta možemo da naučimo iz ove globalne pandemije korone?

-Ovo je prva istinski globalna zaraza u istoriji. Ona je otkrila da razlike među državama – posebno u SAD i Evropi nisu baš tako velike kao što smo mislili. Pandemija je ukazala i na fatalne slabosti savremenog globalizovanog društva, na njegovu ekonomiju prenaduvanog balona, sve veće socijalne razlike (raslojavanje razvijenih društava traje od šezdesetih godina i u ovom trenutku ugroženi su sama demokratija i njene ustanove). Konačno, ova pandemija pokazala je slabosti modernog čoveka od nedostatka solidarnosti do bezglavog straha od smrti. Očekujem krizu, nove ratove (na sve to smo tokom proteklih decenija i navikli), ali i postepenu redefiniciju raznih koncepata – od UN, preko EU, do demokratije i ljudskih prava.

Povezane vestiNAUČNICI PREDVIĐAJU: Od 2064. broj stanovnika na Zemlji će se smanjivati

Hrišćanski svet globalno se suočio sa drastičnim padom nataliteta. Nemačka, Holandija Danska, Švedska danas imaju više od 40 procenata singl porodica?

-To je istorijska neminovnost. Ili će ova društva radikalno promeniti kulturni obrazac ili će postepeno nestati. To se nama možda čini kao katastrofa, ali to je jedan poznat istorijski proces. Samo na takmičenju i smeni društava i civilizacija može da opstane i razvija se čovečanstvo kakvo postoji od početka istorije do naših dana – zaključuje profesor Čedomir Antić.

Fenomen oporavka naroda kroz istoriju bio je najočitiji kroz ratove i velike kataklizme u vremenima kuge i sličnih stradanja. Ti oblici su najviše izučavani u raznim naučnim studijama, od socioloških, psiholoških i demografskim, priča za „Ekspres“ dr Vladimir Nikitović iz Instituta društvenih nauka u Centru za demografiju u Beogradu.

-To je u neku ruku pravilo za koje su vezane različite teorije, a svaka ga potvrđuje na svoj način. Dok traju teški trenuci, reprodukcija nije na prvom mestu. Ljudi gledaju da sačuvaju glavu, a onda ko preživi pokušava da nadoknadi, mi to zovemo kompenzacioni specijalitet. Same reči sve objašnjavaju, a praksa potvrđuje. U vremenima Prvog i Drugog svetskog rata, poznato je, bili su veliki padovi u stopama rađanja. Međutim, u tom kompenzacionom periodu koji nastupa skoro trenutno posle tih faktora koji ih uzrokuju, natalitet skoči dva-tri puta više nego što je bio pre pomenutih ratova.

Social Network Post 2000x20004

Kada pratite te trendove, pošto se te stope rađanja sporo menjaju, koliko god to sada delovalo čudno i na prvi pogled da nije tako, u suštini ih mnogo faktora određuje. Recimo, to vreme pred Prvi svetski rat, tako je bilo bar u mojim krajevima, mi to zovemo predratni period, u smislu da je stopa mortaliteta već počela da pada. To se događalo iz raznoraznih razloga koji su poznati medicini, recimo u kakvom-takvom napretku higijene, koja je pre svega pomogla da se smanji značajno smrtnost novorođenčadi i male dece. To je kod nas a i u drugim društvima bio ključni faktor u to vreme. Bilo je važno da stanovništvo shvati koliko je to važno, da u suštini morate da pravite decu maltene non-stop da biste računali da će neko od njih da preživi. Ali kada vidite da je preživljavanje visoko i u najboljem slučaju značajno veće nego što je bilo pre, onda shvatite da nije neophodno ni da rađate toliko dece, i onda nastupa period zakašnjenja te inercije, ta logika je zahvatila svet pre Prvog svetskog rata. Ti se faktori sporo menjaju. Za vreme Prvog rata, em što je bio veliki pomor bukvalno, posebno od muške populacije kod nas, normalno da je bilo odlaganje rađanja i to iz direktnih i indirektnih razloga. I onda su te stope naglo skočile, i kad prođe taj konpenzacioni period, u principu se vratite na trend koji je bio pre rata. To je poenta priče, a sve u zavisnosti od toga koliko ste bili pogođeni tom situacijom. Mi jesmo napravili ogroman oporavak tada, koliko god to zvučalo čudno.

Povezane vestiSvila, čipka i planeta

Dr Vladimir Nikitović podseća da je važno imati na umu teritoriju Srbije i njenu površinu.

-Imali smo velike gubitke u oslobodilačkim balkanskim ratovima, pa je došao Prvi svetski rat. Skoro celokupno muško stanovništvo bilo je mobilisano, pretrpeli smo ogromne gubitke. Posle su usledile prve emigracije, planske, posle Prvog svetskog rata koje je kralj sprovodio, i na taj način je vitalnost popravljena, pored tih stopa rađanja. Pa smo imali Drugi svetski rat, usledio je opet taj silazni trend  uz pogibelj i niski natalitet, pogibelj je bila manja u poređenju sa prvim Velikim ratom, ali u suštini značajno se u izvesnom smislu sve ponovilo. Razlika je samo u tome što je kompenzacioni period u Srbiji trajao možda najkraće od svih evropskih zemalja, što nije u potpunosti objašnjeno – objašnjava dr Nikitović.

Popunjavanje stanovništva

Zapadne zemlje su imale drugu logiku, kompenzacioni period je trajao još desetak godina, one su beležile rast nataliteta, dodatno su „profitirale“ kroz novi vid popune stanovništva. Počele su ekonomske migracije iz balkanskih zemalja, ali i iz Turske i zemalja Bliskog istoka. To je, uz neke druge važne činjenica, razlog što te zemlje donedavno nisu imale značajno smanjenje stanovništva.

-Nemamo precizne podatke o kretanju trendova u ovim korona vremenima. Ali i danas važi ono staro pravilo, sad je važno preživeti, a posle će valjda doći povoljnija vremena gde će natalitet skočiti. Država i naučni instituti u Srbiji još nisu radili ni grube procene. Nažalost, podatke koji stižu na tom vremenskom nivou ne daju nam mogućnost preciznijih procena rođenih i umrlih, oni se dnevno menjaju, tako da će sve morati da sačeka. Znam da su Amerikanci nešto radili koliki će biti gubici, raspon jeste veliki, ali su značajna smanjenja broja rođenih, a slično procenjuju i za naredne godine, što je logično. Sve zavisi koliko će dugo trajati pandemija, naravno da će stopa biti veća.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Sa druge strane, dolazimo opet do situacije kada stanovništvo prepozna da to nije nešto što je kratkoročno nego da je faktor koji je vrlo ozbiljan, ne mislim samo na sam virus, nego na čitavu promenu i odnosa snaga… Ono što jeste činjenica, ako to potraje pa su mlađi ljudi u godinama za reprodukciju sprečeni da ostvare svoje prirodne namere, moguće je da dođe do neke vrste kompenzacije posle pandemije. Međutim, i to je sada u domenu spekulacije, jer čovečanstvo nije imalo skoro ovako veliki izazov. Pominje se španski grip, ali on je bio vrlo specifičan. Pojavio se u vreme Prvog svetskog rata i teško je razdvojiti uticaj rata i samog gripa koji je bio teritorijalno ograničen.

Ali ovo može da potraje i duže jer čovečanstvo se maltene udvostručilo u zadnjih 30-50 godina. To je neverovatno, i ma koliko delovalo da to nije strašno, u stvari ljudi žive na malim površinama, zgusnuti. Teorijski, ima tih tumačenja da u suštini nema realnih granica, bogatstvo, novčano i nekom prirodno, raspodelilo bi se ravnomerno. Bila bi to idealna situacija kao odgovor na te činjenice, ali to je teško izvodljiva. Tako da u ovom odnosu snaga većina je u teškim okolnostima, što je proizvelo ogroman i višestruk pritisak. Zbog toga je došlo do globalnih kretanja naroda, turizam je eksplodirao u poslednjih deset godina. To su neverovatno brojke koje sa sobom vuku viruse i globalne promene ponašanja… Tako da će verovatno sve to uticati na neka nova demografska pitanja na koja trenutno nemamo odgovor – zaključuje dr Vladimir Nikitović.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar