Svila, čipka i planeta

Svila, čipka i planeta

Foto: Shutterstock


Osamdesete godine prošlog veka, posle ubistva Indire Gandi, obeležila je Margaret Tačer kao jedina dama u muškom svetu globalne politike. Početak 21. veka svakako je prošao u znaku Angele Merkel, prve žene na mestu kancelara Nemačke, koja već 15 godina uspešno vodi najjaču evropsku ekonomiju.

Treća decenija 21. veka, međutim, donosi mnogo drugačiju sliku kada je reč o ženama na vodećim pozicijama. Dame će se nalaziti, a neke se već i nalaze, na nekim od najuticajnijih pozicija svetske politike i ekonomije.

Prvi put potpredsednik SAD biće žena, prvi put žene se nalaze na čelu Evropske komisije i Evropske centralne banke, žene su i na čelu država koje se najuspešnije u svetu bore sa epidemijom koronavirusa, cela jedna vlada sastavljena je isključivo od žena…

Da li su žene konačno zavladale svetom? U jednoj kratkoj anketi s početka ove godine, Dubravka Negre, šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, rekla je da će, ako posmatramo bukvalno, žene zavladati svetom kada jedna od njih dođe na čelo SAD. Ako se uzme u obzir to da je Džo Bajden (78) najstariji izabrani američki predsednik, te da je njegova potpredsednica Kamala Haris, moglo bi da se desi da je taj dan možda i bliži nego što mislimo.

AP Photo/John Locher, File

Kamala Haris; Foto: AP / John Locher, File

Kamala Haris

Najavljujući kandidaturu Kamale Haris za potpredsednika SAD, Bajden je rekao: „Imam veliku čast da objavim da sam za kandidata za potpredsedničko mesto izabrao Kamalu Haris, neustrašivog borca za malog čoveka i jednu od najboljih javnih službenika u zemlji. Zajedno ćemo pobediti Trampa“.

Odmah nakon ove objave postalo je jasno da je Bajden doneo riskantnu, ali u isti mah i vrlo hrabru i istorijsku odluku. Na mestu potpredsednika SAD nikada do sada nije bila žena, a naročito ne žena koja ne pripada „beloj većini“. Ko god je iole bio upoznat sa biografijom Kamale Haris, mogao je da nasluti da bi baš ona mogla da bude ta koja će ponovo ispisati američku istoriju. Jer pedesetšestogodišnja Harisova je tokom karijere često probijala led. Gotovo uz sve funkcije koje je obavljala stajao je prefiks „prva“.

Bila je okružni tužilac u San Francisku, a potom i državni tužilac Kalifornije. Na obe pozicije, u američkoj istoriji, do tada nije bilo mesta za žene. Kada ju je Bajden izabrao za kandidata za potpredsednika SAD, mešovito poreklo prvi put u životu postalo je njena prednost. Iskočila je u prvi plan tokom kampanje 2020. godine dok je Ameriku tresao talas rasizma. Ona verovatno po mnogo čemu neće biti klasičan potpredsednik. Najpre, Bajden će u trenutku inauguracije imati 78 godina i time postati najstariji predsednik Amerike. Jasno je da su male šanse da se Džo kandiduje za drugi mandat kroz četiri godine. Logika upućuje na to da će se povući i raskrčiti put ka toj funkciji svojoj štićenici. Pre nje Hilari Klinton pokušala je da dođe do pozicije predsednika. Mnogi kažu da je ona utabala put Kamali, a mnogi veruju da, zapravo, Klintonovi imaju veliki uticaj na Kamalu. Na to bi mogla da ukaže i namera Harisove da za šefa svog kabineta uzme Tinu Flornoj, sadašnju šeficu kabineta bivšeg predsednika Bila Klintona.

Foto: EPA-EFE/JULIAN SMITH AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT

Džasinda Ardern; Foto: EPA-EFE/JULIAN SMITH AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT

Džasinda Ardern

Džasinda Ardern, premijerka Novog Zelanda, sa 40 godina možda spada u red mlađih političara na svetskoj političkoj sceni. Tri godine na čelu države u kritičnim momentima svakako je, međutim, svrstavaju u grupu iskusnijih i onih od kojih i stariji političari imaju šta da nauče. U parlament je ušla 2008. godine, da bi 2017. godine postala najmlađi lider u istoriji laburista, a svega dva meseca kasnije i najmlađa premijerka Novog Zelanda.

Njen politički uspon je za mnoge možda bio neočekivan, kao verovatno i efikasnost prilikom rešavanja problema sa kojima se Novi Zeland poslednjih godina suočavao – od terorističkog napada u Krajstčerču, preko erupcije vulkana koja je odnela 22 života, do koronavirusa.

I, zaista, kada se podvuče crta i pogleda na prethodnih 12 meseci od kada je koronavirus postao naša svakodnevica, doći ćemo do toga da je ova ostrvska država prošla bolje od većine drugih nacija. Ova zemlja od pet miliona stanovnika imala je svega 25 smrtnih ishoda među kovid pacijentima i ukupno 2.100 zaraženih, a od sredine decembra vlasti i zvanično tvrde da su jedina zemlja koja je potpuno eliminisala koronu.

Povezane vestiKorak ispred svog vremena

Ipak, 2021. godina će i za Novi Zeland kao i za ostatak sveta najverovatnije biti godina oporavka. Vlada u Velingtonu će se suočiti sa novim izazovima, pre svega ekonomskim, kao i sa optužbama da Ardernova nije ispunila predizborna obećanja da će smanjiti siromaštvo među decom, što je i dalje jedno od ključnih pitanja u ovoj državi. Višenedeljna zatvaranja odrazila su se, međutim, na ekonomiju koja je u drugom kvartalu pretrpela pad od 12,2 odsto, što je najviše još od Velike depresije.

I mada je jedno od najoštrijih zaključavanja u svetu ostavilo posledice na ekonomiju Novog Zelanda, moglo bi se ispostaviti da je zapravo reč o pravovremenoj reakciji od koje bi privreda mogla da ima benefite u budućnosti.

Istraživanje „Blumberga“ iz oktobra je rangiralo Novi Zeland kao državu koja je najbolje podnela pandemiju i čije će tržište biti najsigurnije za ulaganje.

Foto: EPA-EFE/FRANCISCO SECO / POOL

Sana Marin; Foto: EPA-EFE/FRANCISCO SECO / POOL

Sana Marin

Da godine ne moraju da budu preduslov za uspeh i liderstvo, ukoliko postoje iskrene ambicije i jasna vizija, dokazala je tridesetpetogodišnja premijerka Finske Sana Marin. Ona je na ovu poziciju stupila sa svega 34 godine, čime je postala najmlađa predsednica vlade na svetu. Kuriozitet je i da je koaliciona vlada kojoj je na čelu od 2019. godine sastavljena isključivo od žena! To je nesvakidašnji podatak za većinu drugih zemalja sveta, ali ne i Finsku koja je pravo glasa ženama dala davne 1906. godine i na čijem čelu su do sada bile tri premijerke.

Funkciju je preuzela u prilično nepovoljnom trenutku za svakog lidera jer se svet suočio sa pandemijom koronavirusa. Ipak, odlučnost kojom je vodila državu u vreme korona krize dovela je do toga da se Finska danas smatra jednom od najuspešnijih zemalja u borbi protiv Covid-19. U državi sa oko 5,5 miliona stanovnika od početka pandemije do danas zaraženo je oko 32.000 osoba, dok je od posledica virusa umrlo manje od 500 ljudi.

Da Sana Marin ima moderan pristup politici, koji je u korak sa vremenom i svim pošastima koji planetu Zemlju pogađaju, bez osvrta na prošlost, potvrđuje i to da su klimatske promene jedan od centralnih stubova njene politike.

Obavezala se da će Finsku do 2035. godine učiniti neutralnom na ugljenik, što je svakako jedan od najambicioznijih planova ove vlade. Reč je, naime, o tome da se neizbežna emisija ugljenika neutrališe istovremenim pošumljavanjem, izgradnjom vetroparkova i hidroelektrana. U planu je i da se ugalj kao izvor energije zabrani do 2029. godine, da se emisija štetnih gasova u saobraćaju do 2030. godine smanje za 50 odsto.

Kada je reč o inovacijama, treba napomenuti da se još i pre stupanja na trenutnu funkciju koju obavlja zalagala za četvorodnevnu radnu nedelju, kako bi se roditeljima omogućilo  da više vremena provode sa porodicom.

„Četvorodnevna radna sedmica, šestosatni radni dan. Zašto to ne bi mogao biti sledeći korak? Da li je osmosatno radno vreme zauvek definisano? Verujem da ljudi zaslužuju da provedu više vremena sa svojom porodicom i voljenima, baveći se svojim hobijima i drugim aspektima svog života, poput kulture. To bi mogla biti sledeća stepenica za nas u radnom svetu”, izjavila je jednom prilikom.

Pored efikasne borbe protiv koronavirusa, preduzimanja ozbiljnih koraka u vezi sa klimatskim promenama, Sana Marin je poznata i po programu ravnopravnosti za koji se zalaže vlada na čijem je čelu, za politiku podsticaja roditelja da ravnopravno dele odgovornosti prilikom odgajanja deteta, borbu protiv porodičnog nasilja, smanjenje jaza među platama između muškaraca i žena i za poboljšanje uslova za obrazovanje dece siromašnijeg porekla i iz imigrantskih porodica. Tu će, sigurno, biti dosta posla sa kojima će se njena vlada suočiti u narednom periodu. Izveštaj Saveta Evrope iz 2019. godine kaže da je 63 odsto ljudi afričkog porekla redovno iskusilo rasističko maltretiranje u Finskoj – što je najviša stopa u čitavoj Evropi.

Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Katrin Jakobsdotir; Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Katrin Jakobsdotir

Iako ima svega 350.000 stanovnika, Island definitivno može da se pohvali činjenicom da je među državama koje su se prilično uspešno izborile sa koronavirusom. Od početka pandemije u ovoj državi je registrovano 5.570 obolelih od Covid-19, dok je od posledica virusa preminulo 53 ljudi. Simptomatično je to da se, kao i na Novom Zelandu i u Finskoj, državama koje su takođe prilično uspešno reagovale na Covid-19, i na čelu Islanda nalazi žena – Katrin Jakobsdotir.

Četrdesetčetvorogodišnja Katrin studirala je književnost, a pre nego što je postala druga premijerka Islanda bila je ministarka prosvete, nauke i kulture.

Veliki je borac za prava žena, naročito kada je reč o razlikama u platama između muškaraca i žena za isti posao. S tim u vezi, Island je 2018. godine postao prva država koja je usvojila zakon o jednakim platama za muškarce i žene.

Pred vlastima u Rejkjaviku je dug put ka realizaciji ambicioznog plana da postane „ugljenično neutralna“ država do 2040. godine. Isto tako njena vlada je pre godinu dana pokrenula plan u 34 tačke za smanjenje emisije štetnih gasova za 40 odsto do 2030. godine.

Katrin je takođe stava da Island ne mora po svaku cenu da bude član Evropske unije, a protivi se i ulasku ove države u NATO.

Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Kristin Lagard; Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Kristin Lagard

Za Kristin Lagard mnogi bi, uglavnom oni koji osporavaju njen politički talenat, rekli da je „samo bila u pravom trenutku na pravom mestu“. Pitaju se šta bi bilo da Kristin tokom priprema za studije nije prihvatila posao asistenta u kancelariji kongresmena Vilijema Koena (budućeg ministra odbrane SAD u administraciji Bila Klintona) i da po završenim studijama, na Koenovu preporuku, nije dobila posao u Čikagu u velikoj međunarodnoj advokatskoj kompaniji „Bejker & Mekenzi“.

Pitaju se i da li bi došla na čelo MMF-a da Dominik Štros-Kan, tada prvi čovek ove organizacije, nije uhvaćen nakon nepriličnog zbližavanja s portorikanskom sobaricom, pa je bilo baš pogodno da ga na tom mestu zameni upravo žena. U dilemi su i oni koji se pitaju da li bi postala i predsednik Evropske centralne banke da se izbori za vrh ECB nisu podudarali sa izborima za vrh Evropske unije…

Povezane vestiFORBS OBJAVIO LISTU NAJMOĆNIJIH ŽENA: Evo ko je na prvom mestu i gde se nalazi Ana Brnabić

Činjenica je da je Kristin Lagard iskoristila svaku šansu koja joj se ukazala, pa u svoju biografiju, osim velikih poslovnih uspeha, može da upiše i da je bila prva žena na čelu MMF-a i ECB-a!

U strukture vlasti 2005. godine, kada je postala francuska ministarka trgovine. Dve godine kasnije preuzela je resor finansija, postavši tako ne samo prva žena kojoj je u Francuskoj pripalo ovo mesto, već i među zemljama G8.

Dolazak Kristin Lagard na vrh Evropske centralne banke, Lorens Samers, bivši predsednik Harvarda, poslednji Klintonov ministar finansija i ekonomski savetnik Baraka Obame, označio je kao „verovatno najvažniju promenu vođstva u nekoj od međunarodnih finansijskih institucija u poslednjih nekoliko decenija“.

Foto: EPA-EFE/JOHN THYS / POOL

Ursula fon der Lejen; Foto: EPA-EFE/JOHN THYS / POOL

Ursula fon der Lejen

Ime Ursule fon der Lejen verovatno se nije pojavljivalo na početku razgovora evropskih lidera o najboljem kandidatu koji bi zamenio predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Možda je to upravo i bio jedan od ključnih razloga da upravo bivša nemačka ministarka odbrane postane prva žena na čelu Evropske komisije.

Ona se, naime, posle dugih pregovora, tokom kojih evropski lideri nisu uspeli da se dogovore ko bi mogao da bude na čelu EK, pojavila kao osoba koju svi mogu da podnesu.

Isto tako je i njeno imenovanje za nemačku ministarku odbrane 2013. bilo neočekivano i usledilo je posle tri meseca koalicionih razgovora između CDU i SDP.

Od tada njena popularnost u nemačkoj javnosti je brzo rasla, postala je veoma bliska saradnica Angele Merkel i kao šlag na toru usledio je dolazak na čelo evropske vlade.

Ona će u narednom periodu biti odgovorna za predlaganje novih zakona EU, sprovođenje postojećih zakona i upravljanje trgovinskim sporazumima. Zalaže se za integraciju i podržava blisku vojnu saradnju unutar EU, a početkom ove godine je izjavila da je „potencijal Evrope da ujedini i promoviše mir“. Konzervativnim krugovima je bila trn u oku i zbog svoje podrške izbegličkoj politici Angele Merkel. Sama porodica Fon der Lejen je kod kuće primila jednog izbeglicu iz Sirije.

Rođena je u Briselu, a sa porodicom se preselila u Nemačku kada je imala 13 godina. Studirala je ekonomiju na LSE, kao i medicinu u Hanoveru. Ima 60 godina i majka je sedmoro dece.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar