Presuda za generala

Deset godina od kako je, posle deset godina skrivanja, uhapšen u selu Lazarevu kod Zrenjanina, da bi posle pet dana bio prebačen u Hag, Ratko Mladić suočiće se sa izricanjem konačne presude pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u Hagu.

Nema sumnje da će ovom prilikom biti samo potvrđena kazna doživotnog zatvora koja mu je prvostepeno izrečena novembra 2017. godine. Mladić je tada osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, progone Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje građana Sarajeva tokom opsade grada i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Odbrana je uložila žalbu na presudu tražeći oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, ponovno suđenje ili manju kaznu za Mladića.

Žalilo se i Haško tužilaštvo tražeći da Mladić bude proglašen krivim za genocid počinjen u još pet opština 1992. godine – Prijedoru, Sanskom Mostu, Foči, Kotor Varoši i Vlasenici.

Nakon što je uhapšen u Beogradu su organizovane demonstracije. Na protest su pozvali srpski radikali čiji se lider Vojislav Šešelj u to vreme već devet godina nalazio u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu.

Ovog puta demonstracija neće biti, a sam Šešelj za „Ekspres“ kaže da uopšte nije optimista u pogledu konačne presude ratnom komandantu bosanskih Srba „znajući kakvi zlikovci sude u Haškom tribunalu“. „Presuda Mladiću zamišljena je tako da se odnosi na ceo srpski narod, baš kao i u slučaju Radovana Karadžića“, kaže Šešelj.

Državni organi bi, tvrdi Šešelj, morali oštro da reaguju na presudu Mladiću. A na pitanje kako bi ta reakcija trebalo da izgleda, odgovara: „Aleksandar Vučić bi trebalo da ode na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i tamo da opšti sud o radu Haškog tribunala, da traži njegovo ukidanje, da se svi osuđeni puste na slobodu i da saopšti kako je Haški tribunal primer kako međunarodno pravosuđe ne sme da izgleda.“

Dodatno pitanje veruje li da će se tako nešto dogoditi, ostalo je bez odgovora.

Osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, međutim, ističe kako je Šešeljev, kao i stav ostalih koji misle da su haške presude, zapravo, presude srpskom narodu, najobičnija politička manipulacija političara koji time žele da zaštite sebe od odgovornosti.

„Ni u jednoj presudi bilo kom visokom političkom ili vojnom predstavniku bosanskih Srba, niti predstavnicima vlasti Srbije i SRJ, ne spominje se odgovornost naroda. Svima je suđeno po individualnoj krivičnoj odgovornosti kao predstavnicima institucija, vojske, policije, koji su te institucije zloupotrebili“, kaže Nataša Kandić za „Ekspres“.

Ona navodi da će presuda Mladiću, kao i presuda Karadžiću, ostati zauvek kao dokaz najstrašnijih zločina, uključujući i genocid u Srebrenici. Veruje da će njoj više pažnje biti posvećeno u svim drugim nekadašnjim jugoslovenskim republikama nego u Srbiji, čije će vlasti „otćutati“, delom i zbog toga što presuda neće dovoditi u pitanje i odgovornost Beograda za nesprečavanje genocida u Srebrenici, niti pitanje pomoći koju su bosanski Srbi dobijali u municiji, naoružanju i dobrovoljcima.

„Biće jasno da su žrtve bile hiljade ljudi koji nisu učestvovali u sukobima, koji su se zatekli na teritoriji koju je neko na mapi označio kao deo zemlje na kojem nema mesta za njih“, zaključuje Kandić.