Sabor na zemlji

Šta god da su u ponedeljak u Crvenom salonu Patrijaršijskog dvora jedni drugima na temu Kosova i Metohije rekli episkopi Srpske pravoslavne crkve, okupljeni u Svetom arhijerejskom saboru sa jedne strane i predsednik Srbije sa druge strane, sigurno je da ni njima, ni njemu nije sve bilo potaman.

Njemu nije bilo prijatno da odgovara na pitanja koja su mu pojedini članovi crkvene skupštine sigurno uputili, a odnose se na temu razgovora o budućnosti Kosmeta. Njima, pak, sigurno nije bilo po volji sve što je on imao da im kaže o tome kako taj proces teče, ni koje se opcije pred Beogradom sada nalaze.

Epilog je, bar za sada, onakav kakav se i mogao očekivati. Njegova svetost patrijarh Irinej i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dali su prilično pomiriteljske izjave, ističući da među njima postoji puno razumevanje, te da jedni druge treba da slušaju, čak i ako imaju različite stavove o određenim temama.

Tačan i kompletan sadržaj ovog dijaloga ostaće, pretpostavljamo, poznat samo njegovim učesnicima. A oni su se, u obraćanju medijima, ponašali kao vrlo iskusni pi-arovi, koji se u javnim nastupima vode devizom da "treba biti ekonomičan sa istinom".

Sve to za posledicu po građane ima da se, kada je kosovska tema u pitanju, osećaju kao u epizodi popularne serije "Dosije X", čiji je podnaslov - "Istina je tamo negde". Vrh SPC, inače, do sada je uvek bio jednodušan u odbijanju svakog vida priznanja nezavisnosti ili podele Kosova i Metohije. Sa druge strane, među njima postoji i snažna svest da se mora težiti nekoj vrsti kompromisa sa Albancima.

Patrijarh Irinej javno se zalaže za dijalog, ali ne o međunarodno pravnom položaju srpske pokrajine, već o stvaranju uslova za miran suživot Srba i Albanaca, o osnovnim pravima Srba, poštovanju zakona i zaštiti manastira i crkava. SPC smatra da se mora raditi na pomirenju između naroda, a da je cilj da se omogući nesmetan povratak prognanih Srba i ostalih nealbanaca.

Pa opet, ako se izjave učesnika sastanka, kojem su, pored Vučića i arhijereja SPC, prisustvovali i Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, kao i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, poređaju i ukrste, može se naslutiti nekakva slagalica koja ukazuje na to da je do izvesnih pomaka došlo. Ne toliko u približavanju stavova, jer su oni kao nebo i zemlja, koliko u shvatanju realnosti.

Primera radi, bila je ovo prva prilika u kojoj Njegova svetost nijednom rečju nije spomenuo da je crkva isključiva u stavu da Kosovo mora da ostane celovito i u sastavu Srbije.

Da u SPC shvataju koliko je situacija teška i komplikovana, posvedočio je svojom izjavom sam patrijarh. On je, posle ocene da se „Vučić junački bori za Srbiju, Kosovo i Metohiju i sve što je vezano za srpsko ime", dodao kako je konstatovano da je stanje na Kosmetu vrlo teško i da je veoma neizvesno kako će se pronaći rešenje ovog problema.

"Naša ljubav prema Kosovu i Metohiji je velika, ali je situacija nalik na poslovicu koja kaže: "Želim ti, ćerko, da te carev sin uzme, ali drugi igraju oko kuće...", istakao je patrijarh.

Sa druge strane, Vučić je rekao kako je "izneo sve svoje brige", ali i da misli da ga je patrijarh razumeo.
"Jedan vladika mi je rekao da ću biti kriv šta god da uradim, ali moje je da se borim. Sabor sam obavestio o svim pregovorima i pitanjima, a oni mene o svojim brigama. Posebno zahvaljujem Dodiku koji je razumeo sve naše probleme, izneo svoje mišljenje, a nije skupljao političke poene na Saboru," rekao je Vučić.

Možda je baš Dodikov nastup pred novinarima bio najzanimljiviji, zbog njegove izjave da je tokom razgovora čuo stav koji do sada nije, te da treba biti "racionalan i realan".

"Ovo je bio dobar razgovor o svemu, a video sam iskrenost tokom diskusije sa svih strana. Zaključci koje smo doneli nisu ostavili dilemu. Mislim da je ovo bilo veoma dobro i korisno ne bi li se utvrdio zajednički stav. Bez Srba u celini ne može da se reši značajno državno pitanje. Ovog puta se razgovaralo o svim opcijama za Kosovo. Veoma je bitno delovanje Srpske pravoslavne crkve, jer ona deluje u četiri države, a mi smo se sada usaglasili da treba da se vodi dijalog. Ne putem javnosti, jer se tada unosi zabuna, već na ovakav način. Ovakav sastanak je bio poučan, čuo sam stav koji do sada nisam. Treba biti racionalan i realan i to se ovde prvi put čulo povodom najvažnijih tema", rekao je Dodik.

Da li je to i najveći domet ovog sastanka? Da li su iskrenost i realnost po pitanju Kosova preovladale u odnosima između državnog i crkvenog vrha? Da li je Vučić koji, kako kaže, razume muke patrijarha, isto kao što patrijarh razume njegove muke, ipak dobio makar neku vrstu obećanja da mu SPC neće stajati na putu kada bude morao da donese „neke ne baš lake ovozemaljske odluke"?

https://www.instagram.com/p/BxaI56_p-CY/?utm_source=ig_web_copy_link

Sastajao se Vučić, kao i mnogi predsednici pre njega, sa patrijarhom i vladikama SPC i ranije. Prvi put se, kao državni funkcioner sa Irinejom sreo još 2013. godine, kao prvi potpredsednik Vlade, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma sa predstavnicima kosovskih institucija. Utisak je, ipak, da ti sastanci dobijaju na težini kako se približavamo trenutku u kojem kosovski čvor treba da bude razvezan ili presečen.

Da su susreti predsednika države i vrha SPC korisni, kada unutar društva postoje ovako ozbiljni državno-nacionalni problemi kao što je pitanje Kosova i Metohije, veruje i univerzitetski profesor Darko Tanasković. On je za Sputnjik ocenio da izvestan vid konsultovanja između države i SPC postoji stalno, mada nije uvek vidljiv, a da je ovaj sastanak došao u prvi plan zbog ukupne situacije u vezi sa Kosovom i Metohijom.

"Jedan od glavnih problema u našoj kulturi unutrašnjeg političkog dijaloga jeste to što se vrlo lako prelazi na poziciju potpune konfrontacije. Praktično, onemogućava se bilo kakav konstruktivan razgovor onih koji ne dele ista mišljenja, ili misle da nisu na istim pozicijama, a čak ponekad i ne poznaju dovoljno pozicije druge strane. Zato su ovakvi susreti korisni," rekao je Tanasković.

Da koristi ima, možemo da zaključimo i ako uporedimo kakvi su odnosi između SPC i Aleksandra Vučića bili pre samo godinu dana. Tokom prošlogodišnjeg prolećnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, naime, SPC je apelovala na srpske zvaničnike da nikada ne daju saglasnost na otuđenje ili podelu Kosova i Metohije.

Vučić je tada poručio da je stav SPC nerealan, da se Crkva zalaže za zamrznuti konflikt, odnosno da ne nudi nikakvo rešenje, a da je potrebno postići kompromis.

https://www.instagram.com/p/BxaY83Dpxzi/?utm_source=ig_web_copy_link

"Mi smo sekularna država, veoma ih poštujem... Ne mislim da ključne političke odluke treba da donosi Crkva, ali da ima pravo da iskaže svoj stav - naravno da ima. Sve poštujem, ali nisam video šta je rešenje. Da smo protiv svega i da čekamo bolja vremena, kad nas bude pet ili tri miliona ili kad nam drugi pobegnu još pedeset godina?" upitao je tada Vučić.

Arhijereji SPC već godinama nisu zasedali na jesenjem saboru, što je dugo bila praksa. Izuzetak je bila prošla godina, kada su se u novembru sastali kako bi razgovarali o verskoj nastavi i, naravno, Kosmetu. Kako se 2019. već duže naziva presudnom za rešavanje kosovskog pitanja, nije nemoguće da se crkvena skupština ponovo sastane na jesen. Biće zanimljivo čuti šta će tada imati da kažu.