Simultana partija

Simultana partija

EPA-EFE/MARTIN DIVISEK


Kada je na svom Tviter nalogu specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel objavio da će se u Beloj kući 2. septembra ove godine nastaviti pregovori predstavnika Srbije i Kosova, bio je to očigledan signal da ulazimo polako ali sigurno u vruću političku jesen. Ništa naravno u onome što je Grenel napisao na omiljenoj društvenoj mreži svih političara nije bilo slučajno. Čak ni upotreba termina pregovori, koja je nekima koji pažljivo čitaju odmah upala u oči. Da li je Grenel slučajno ili namerno izbegao reč dijalog a upotrebio dosta tvrđi termin, valjda samo oni politički naivni mogu poverovati da se radi o omaški.

Brisel je takođe reagovao promptno. Najavljen je nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Miroslava Lajčaka i zasad se čini da stvari stoje sasvim u redu. Nijedna od zainteresovanih velesila – SAD, EU (pre svega Nemačka i Francuska), ne želi da izgubi korak u odmotavanju balkanskog klupka i onoga što mnogi zapadni analitičari smatraju finalnim činom višedecenijske političke drame koja mori jugozapadni Balkan. Naravno, uz podignutu pozornost njihovih takmaca sa Istoka, Rusije i Kine koje se zasad drže po strani i nisu direktno uključene, ali svakako u pomenutoj stvari nisu bez interesa i pretenzija.

Poziv za dijalog prihvatili su, razume se, i predstavnici Srbije i Kosova, a srpski predsednik je u nekoliko kratkih sentenci vrlo prosto objasnio poziciju Srbije i razumevanje okolnosti u kojima se nalazimo. Aleksandar Vučić izjavio je da će Beograd učestvovati u razgovorima u Beloj kući, koje je za 2. septembar najavio specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel i istakao da Srbija nije u poziciji da odbija razgovore, prenela je agencija Tanjug. On je rekao da je razgovarao sa Grenelom i da će teme sastanka biti ekonomske, što su, kaže, važne teme za Srbiju. “Srbija nije u poziciji, a i ne bi bilo dobro da je u poziciji da odbija razgovore”, rekao je Vučić i osvrnuo se i na upotrebu termina u Grenelovom Tvitu konstatujući da je odabir termina pitanje za američkog diplomatu. “Oni su i pre neki dan rekli da podržavaju pregovore pod okriljem EU. Ali da ne ulazim u njihove odnose. Suviše smo mali da bismo to mogli sebi da dopustimo”, rekao je Vučić. No, ono što je ključno srpski predsednik je izrekao vrlo precizno stavljajući do znanja kakva je polazna pozicija Srbije. „SAD, kao i veći deo EU i briselske administracije, dijalog će uvek posmatrati kao dijalog dve nezavisne zemlje“, konstatovao je srpski predsednik.

sajam naoruzanja foto oksana skendzic (42)

Sastanak koji će se održati početkom septembra u Vašingtonu prvobitno je planiran za 27. jun, ali do njega tada nije došlo usled „čudnog spleta okolnosti“ koji je naveo prvo Hašima Tačija da odustane od puta u Vašington a zatim i Avdulaha Hotija da učini isto. Čudan splet okolnosti je zapravo bila optužnica za ratne zločine protiv bivšeg komandanta OVK Tačija i nekolicine njegovih saradnika, a koja se nekako baš u tom delikatnom trenutku pojavila u Hagu. Bilo je raznih teorija i verzija kako je došlo do takvog spleta okolnosti i na koji je način on indukovan, no svejedno Tači je odlučio da ne otputuje u Vašington, a Hoti je sutradan obavestio Grenela da usled razvoja situacije na Kosovu i političke nestabilnosti i krize nije u situaciji da putuje na sastanak. Do sledećeg sastanka predstavnika Beograda i Prištine došlo je u prvoj polovini jula u Briselu uz posredovanje EU i Miroslava Lajčaka. Ali osim puke konstatacije da je do nastavka dijaloga došlo i da je to dobra vest, predstavnici EU ne mogu da se pohvale da je ostvaren neki napredak. Predstavnici Prištine su insistirali na pitanju ratnih odšteta, što je potpuni apsurd, pa se tako Lajčak našao na muci kako da uvede razgovore do nekih tema na kojima bi obe strane mogle naći neke dodirne tačke. Nažalost, bez uspeha. Ipak, činilo se da u tom momentu EU preuzima primat u kosovskim razgovorima.

Danas je čini se situacija drugačija. Nakon postizanja istorijskog sporazuma Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela uz posredovanje američkog predsednika Donalda Trampa, čini se i da kosovsko pitanje dolazi na agendu Vašingtona.

Povezane vestiINTERVJU MILAN IGRUTINOVIĆ: Kosovo je pitanje emocije i demokratije

Kako bi mogao da izgleda predstojeći sastanak u Vašingtonu, o čemu bi moglo da se raspravlja iza zatvorenih vrata i koje će teme biti na dnevnom redu u intervjuu za Kosovo online govorila je Ksenija Pavlović Mekatir, akreditovana novinarka u Beloj kući.

Prema njenim rečima, Trampova administracija je veoma zainteresovana za spoljnopolitički uspeh pred izbore u novembru. S tim u vezi Pavlović Mekatir podseća na nedavno postignuti istorijski dogovor između Izraela i UAE i naglašava da ukoliko bi Amerika uspela u nameri da se dogovor Beograda i Prištine postigne na način na koji je za Srbiju prihvatljiv, to bi bila direktna zasluga Trampove administracije.

„Čak i ako bi se EU bavila sprovođenjem tog dogovora, realno bi bio iniciran i formulisan na američkom tlu kao istorijsko dostignuće američke administracije. Ono što može da se očekuje 2. septembra zavisi isključivo od Srba i Albanaca, Amerika ne želi da nameće rešenja jer se Tramp brendira, politički, kao mirotvorac. Predsednik Tramp je zainteresovan za postizanje istorijskog mirovnog sporazuma i ako bi Srbi i Albanci uspeli da nađu prihvatljivu formulu za trajni mir, Amerika bi to podržala, a onda bi i EU morala to da podrži. Svim međunarodnim akterima je cilj da se problem trajno reši, ali se dosta razlikuju u pristupu“, kaže Ksenija Pavlović.

 EPA-EFE/KEVIN DIETSCH / POOL

EPA-EFE/KEVIN DIETSCH / POOL

Pavlovićeva takođe navodi da iako, po njenom mišljenju, Tramp ne posvećuje veliku pažnju Balkanu u odnosu na druga spoljnopolitička pitanja, za Srbiju bi bilo najbolje da pronađe rešenje kosovskog problema do predstojećih izbora u SAD, jer bi stvari mogle da se promene u slučaju da Bajden pobedi.

„Ono što razlikuje Trampovu administraciju od svake druge kada je Kosovo i Metohija u pitanju je to da nije zainteresovan da slepo prati politiku koju su postavile demokrate u prethodnim decenijama. U tom smislu, za Srbiju bi najbolje bilo da pokuša da dobije najbolji mogući ishod do novembra. Ako Bajden pobedi, pozicija Srbije u rešavanju kosovskog problema biće nepovoljnija jer će Bajden ići na priznanje u sadašnjim okvirima. Međutim, samim tim i albanska strana neće imati mnogo uspeha jer bez saglasnosti Srbije neće moći nigde da stigne, a vreme zavrtanja ruke za priznanje Kosova je prošlo, svi znaju da takav politički pristup ne donosi rezultate niti trajna rešenja. Ako Bajden pobedi, problem Kosova će se samo prolongirati, a status kvo nije ni u čijem interesu“, kaže Pavlovićeva.

Social Network Post 1920x10802 (15)

Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, izjavio je da će sastanak delegacija Srbije i Kosova 2. septembra u Vašingtonu aktuelnom američkom predsedniku biti veoma dobra prilika za kampanju. „Nadam se da će ovo pomoći u pregovorima Kosova i Srbije“, rekao je on za prištinsku „Gazetu ekspres“. Bolton je kazao da je Sjedinjenim Američkim Državama u interesu da reše „sve preostale probleme“ na Balkanu, kojih, kako kaže, i dalje ima u velikom broju.

„Mislim da nestabilnost izazvana nesposobnošću normalizacije odnosa između Kosova i Srbije daje Rusiji samo prostor da poveća tu nestabilnost“, istakao je Bolton. Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, koji je u julu rekao da su predstavnici Srbije i Kosova razgovarali o mogućnosti razmene teritorija, odgovarajući na pitanje „Gazete ekspres“, naveo je da je u interesu Vašingtona da radi javno ili čak i iza zavese kako bi sagledao mogućnost da Kosovo i Srbija krenu ka postizanju sporazuma. Kako kaže, ako to radi Trampova administracija, onda on to pozdravlja.

 (AP Photo/Jessica Hill)

(AP Photo/Jessica Hill)

„Pre nekoliko godina mislim da su ljudi bili optimistični po pitanju toga da su lideri Kosova i Srbije nešto rešili, barem generalno. Mislim da je ovaj optimizam malo opao, ali da je u interesu SAD da javno ili iza scene rade na sagledavanju da li možemo pomoći ove dve zemlje ka postizanju sporazuma. Mislim da je to i te kako u interesu SAD i ako to radi američka administracija, onda im ja aplaudiram“, zaključio je Bolton.

Ovom izjavom je ovaj nekada visokopozicionirani funkcioner u Trampovom timu, koji je i danas nesumnjivo odlično obavešten, otvorio nekoliko tabu tema koje vešto izbegavaju svi učesnici razgovora Beograda i Prištine, a naročito oni iz Brisela. Te tabu teme su pregovori iza zavese i koncept razmene teritorije. Pojednostavljeno govoreći, možemo reći da bi eventualno postojale izvesne simpatije određenih uticajnih krugova u Vašingtonu oko koncepta razmene teritorije, ukoliko bi takva ideja bila neka vrsta konsenzusa obe strane. A kako konsenzus nastaje, to je opet umeće politike i onih pregovora iza zavese.

Povezane vestiFiktivna normalnost

S druge strane, EU, a naročito Nemačka ne prihvataju ovakav koncept niti ostavljaju mogućnost za bilo kakav razgovor na ovu temu. Nemački zastupnik i izvestilac za Kosovo u Veću Evrope Peter Bejer ponovio je stav te zemlje da nije moguća razmena teritorija kao rešenje za sporazum Kosova i Srbije.

„Želim da ponovim svoj i stav Nemačke – ne pristajemo na bilo kakvu teritorijalnu razmenu bilo koje vrste“, rekao je Bejer jednom prilikom sumirajući stavove kancelarke Angele Merkel.

Jasno je svakome ko god posmatra ovaj proces da postoji određena disfunkcionalnost i neusklađenost napora Vašingtona i Brisela po pitanju pregovora Beograda i Prištine, ali je svakako neumesno i neutemeljeno da možemo govoriti da je neki centar moći naklonjeniji jednoj ili drugoj strani. Razložno je pretpostaviti, s obzirom na istorijske i realpolitičke okolnosti, da Priština ima blagu naklonost za oba pregovaračka stola, i u Vašingtonu i Briselu.

Slično mišljenje imaju i analitičari u Prištini, koji se slažu da je predstojeći sastanak u Vašingtonu u funkciji predstojećih izbora u SAD, ali veruju da će Amerika ostati suštinski na strani interesa Prištine. Mada, ne isključuju mogućnost ponovnog pojavljivanja teme razmene teritorije. Prištinski mediji naglašavaju da ako je verovati informacijama koje su se prethodnih dana pojavljivale u javnosti, glavna tema na kojoj će Grenel u Beloj kući insistirati biće ekonomija. Međutim, ne treba izgubiti iz vida i da se predsednički izbori u Americi približavaju i da bi eventualno rešavanje ili značajan korak ka rešavanju kosovskog čvora predstavljalo plus za Trampovu administraciju uoči izbora. Koliko je realno očekivati da će se iza zatvorenih vrata ipak raspravljati i o konačnom rešenju, razgovarali smo sa Beljujem Bećajem, bivšim savetnikom Hašima Tačija.

„Ne isključujem tu mogućnost, ali nakon najave podizanja optužnice protiv Tačija, mislim da bi taj scenario bio suprotan prvobitno zamišljenom cilju koji je podrazumevao da će krajnji ishod uključiti i teritorijalni element.
Drugo, gospodin Palmer je javno izjavio da će administracija podržati evropska nastojanja koja podrazumevaju da će se eventualni konačni sporazum tražiti u okviru postojećih granica. Dakle stiče se utisak da su oni odustali od vodeće uloge, odnosno od konačnog rešenja koje podrazumeva i teritorijalni elemenat. Situacija može da se promeni jedino ukoliko se Evropljani priključuju rešenju koje podrazumeva i teritorijalni elemenat, što ne isključujem jer je i među Evropljanima (Makron, Kurc, Mogerini) bilo podržavalaca te ideje“, ističe Bećaj za „Ekspres“.

Svoje viđenje toga kako bi mogao da izgleda sastanak u Vašingtonu, za „Ekspres“ je izneo i Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine. On pre svega ističe da je jako bitno što se Amerika ponovo uključila u celokupni dijalog, ali napominje da je skeptičan po pitanju finalnog dogovora ukoliko u obzir uzimaju izjave koje dolaze iz Beograda i Prištine, a koje su prema njegovom mišljenju dijametralno suprotne.

„Drugog septembra treba očekivati da će se raspravljati o ekonomskim temama. Zbog toga ne očekujem da će doći do političkih razgovora. Takođe mislim da su Evropa i Amerika podelile zadatke i da se Evropa bavi političkim segmentom, a Amerika insistira na ekonomskom preporodu. Ali sve u svemu zaista ne očekujem da bismo ove godine mogli da dođemo do bilo kakvog finalnog dogovora“, ističe Šeholi za naš list.

Šeholi se dotakao i budućih izbora u Americi, odnosno koliko bi eventualna promena predsednika mogla da utiče na poziciju Kosova.

„Bez obzira na to da li će pobediti Tramp ili će Bajden biti novi predsednik SAD, nema tu mnogo razlike. Albanci nemaju problem sa tim ko je predsednik Amerike. Oni jednostavno veruju Americi, bez obzira na to ko je njen predsednik“, podvlači Šeholi.

O tome govori i predsednik Vlade u Prištini kritikujući stavove Aljbina Kurtija, lidera pokreta Samoopredeljenje. „Pronađite mi jednog građanina na celom Kosovu koji misli da se u Beloj kući može postići dogovor koji bi mogao biti štetan za Kosovo. Kurti je potpuno pogrešio. Kroz istoriju je grešio o takvim događajima. Grešio je o Rambujeu, Beču, proglašenju nezavisnosti i u svim važnim procesima kroz koje je Kosovo prošlo. Čak i sada je Kurti na pogrešnoj strani istorije“, rekao je Hoti.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Ipak i pored inicijative Vašingtona i možda kao odgovor na istu može se sagledavati najavljeni napori Brisela ka građenju institucionalnih mehanizama koji bi nadgledali sprovođenje kako sveobuhvatnog političkog sporazuma tako i svih dosad postignutih sporazuma u Briselu koji su ostali mrtvo slovo na papiru. Pored postizanja konačnog i pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova, EU ima za cilj da obezbedi rešenja za sporazume koji nisu sprovedeni u prethodnom tehničkom i političkom dijalogu, piše „Koha“. Nerešena pitanja biće rešena paralelno sa pregovorima za sveobuhvatni sporazum, rekla je portparolka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Nabila Masrali.

Namera je stvaranje mehanizama koji će nadgledati sprovođenje ranije potpisanih sporazuma i onih koji će biti postignuti, a zvaničnici iz Brisela kažu da će biti rešena sva nerešena pitanja.

„EU će, kao moderator dijaloga, sarađivati sa stranama na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, rešavajući sva nerešena pitanja. Sva pitanja o kojima će se razgovarati u dijalogu su ključna za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. Evropska unija i njene države članice očekuju da će strane implementirati sve ranije sporazume. Nerešena pitanja prošlih sporazuma biće rešavana paralelno sa pregovorima o sveobuhvatnom sporazumu”, rekla je portparolka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Nabila Masrali.

„Koha“ navodi da je o uspostavljanju mehanizama za nadzor nad sprovođenjem eventualnog sporazuma bilo reči i na sastancima koje je kosovski predsednik Hašim Tači održao sa zvaničnicima iz Brisela. Pitanje mehanizama za nadgledanje implementacije pominje se i u dokumentu koji je Tači u januaru 2019. sastavio za državnu delegaciju, a što je Ustavni sud odbacio. „Očigledno je da će Evropska unija ostati garant implementacije ovog sporazuma i biće uspostavljeni posebni zajednički mehanizmi za nadgledanje primene“, navedeno je u dokumentu. Kancelarija premijera Avdulaha Hotija nije navela da li podržava formiranje tela koja bi nadgledala sprovođenje sporazuma. Nedostatak nadzornog mehanizma otežavalo je merenje nivoa primene, a kao rezultat toga, mnogi sporazumi nisu izvršeni, iako se o njima više puta pregovaralo. Oni koji su upoznati sa situacijom kažu da je dosadašnji pristup koji je primenjivala EU stvorio situaciju da strane tumače sporazume kako žele i krive jedna drugu za njihovo neprovođenje. Od 33 postignuta dogovora, dva su ključna koje Srbija i Kosovo nisu primenili, a Brisel uporno traži njihovu realizaciju. Srbija je sprečila otvaranje mosta preko reke Ibar u Mitrovici, dok Kosovo nije ispunilo obaveze preuzete za osnivanje Zajednice srpskih opština.

Povezane vestiSrpsko prokletstvo: Imati pa nemati

Po svemu ovome navedenom čini se da Brisel vidi finalizaciju pregovora Beograda i Prištine kao gotovu stvar koja je i na neki način po njihovom viđenju vremenski oročena, mada se o tome javno ne izjašnjavaju.

Što se Srbije tiče, da se vratimo na početak, ono što možemo da očekujemo je da će predstojeći razgovori u Vašingtonu i Briselu biti teški, možda najteži dosad. Za jednim stolom neće se voditi previše računa o interesima Srbije i insistiraće se na političkom sporazumu iz koga kasnije treba da proisteknu svi ostali sporazumi neophodni za normalizaciju odnosa.

Za drugim stolom igra je nešto drugačija. Insistiraće se na ekonomskoj normalizaciji i nekoj vrsti integracije iz koje će kasnije proizaći i politički okvir buduće normalizacije odnosa. U svakom slučaju, Beograd će sedeti za oba stola i razgovarati, a izvesno je samo jedno, pritisci svih vrsta neće izostati.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar