A, što će vam?

U pravu je Zdravko Krivokapić kada kaže da je Rezolucija o genocidu u Srebrenici, usvojena u crnogorskom parlamentu, „zaista bila nepotrebna, jer produbljuje dalje podele i sukobe u društvu“.

Ispada, međutim, da su Crnogorci „veći katolici od pape“ jer, podseća Krivokapić i na to, čak ni Bosna i Hercegovina nije usvojila rezoluciju nalik ovoj crnogorskoj. U Sarajevu, naravno, to obrazlažu snažnim protivljenjem političara iz Republike Srpske, ali to je već druga priča.

Svi su, naravno, odmah pokrenuli pitanje – a kada će se drugi izviniti za zločine počinjene nad, recimo Srbima, i to još pre 80-ak godina, tokom Drugog svetskog rata? To, pitanje, nažalost, sada spada u grupu retoričkih pitanja jer niko gotovo ni ne očekuje da će da dobije odgovor.

Ali to, opet, nema veze sa podgoričkim vlastima i zato se vratimo Crnoj Gori i, prema rečima crnogorskog premijera, nepotrebnoj rezoluciji. Ako je nepotrebna, zbog čega je izglasana? I to zahvaljujući glasovima poslanika doskora vladajuće, a sada opozicione Demokratske partije socijalista, koji su se samo za ovu priliku vratili u parlament. Izglasavanje nepoverenja ministru pravde Vladimiru Leposaviću bio je samo bonus.

Za rezoluciju o Srebrenici su, dakle, glasali poslanici stranke koja je bila na vlasti kada je već jednom u istom parlamentu u Podgorici odlučivano o rezoluciji sličnog sadržaja.

Rezolucija o Srebrenici: Ko je i gde napisao

Milan Knežević

Milan Knežević

Svet 19.06.2021. 11:00

Rezolucija o Srebrenici: Ko je i gde napisao

Šta predviđa usvojena rezolucija o Srebrenici

Crna Gora

Crna Gora

Svet 18.06.2021. 10:06

Šta predviđa usvojena rezolucija o Srebrenici

Crna Gora je, naime, prva u regionu prihvatila rezoluciju o Srebrenici koju je januara 2009. godine usvojio Evropski parlament. Sedam meseci bilo je dovoljno da se usaglasi, a potom i izglasa deklaracija kojom se prihvata dokument Evropskog parlamenta kojim je osuđen masovni zločin iz jula 1995. godine u ovom mestu u istočnoj Bosni.

I tada su, kao i danas, poslanici Nove srpske demokratije, koja je danas okosnica Demokratskog fronta, bili protiv rezolucije, ocenjujući da je i tada osuđivan samo jedan zločin nad pripadnicima samo jednog naroda, a ne i nad pripadnicima ostalih naroda na prostoru bivše Jugoslavije od kraja Drugog svetskog rata do danas.

Ako se sve to već zna, logično je, dakle, postaviti pitanje – kome je ova nova rezolucija bila potrebna i zbog čega? Insistiranje na njenom donošenju, zaista, izgleda kao upiranje prstom u nekog drugog.

Isto tako je maltene izgledalo i izvinjenje Mila Đukanovića iz juna 2000. godine Hrvatskoj za dešavanja oko Dubrovnika 1991. godine, koje bi u slobodnoj interpretaciji moglo da glasi – izvinite, ali nismo to bili mi, nego Srbija.

Crna Gora je, naime, kako je tada rekao Đukanović, vreme sukoba oko Dubrovnika „platila velikim žrtvama“, najpre ljudskim, ali i progonom iz međunarodne zajednice, gubitkom Hrvatske kao dobrog suseda i „novim manipulacijama beogradskog režima i beogradskog diktatora“.

„Crnogorski narod je 1991. godine, kao i puno puta pre toga, bio izmanipulisan pod plaštom jugoslovenstva, ali takva inferiorna Crna Gora više ne postoji“, rekao je tada Đukanović.

Slično danas govori i potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, navodeći kako svima treba da bude jasno, „a naročito zvaničnicima iz Beograda koji se u poslednje vreme poprilično bave Crnom Gorom, da je ovo nezavisna država koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini i ne pristaje na poniženja“.

To niko ne spori, i upravo zato bi možda Crna Gora trebalo da počne da se bavi sobom i svojim problemima, na primer kako će da saseče pipke DPS hobotnice koji se, očigledno, još nalaze duboko u državnom aparatu.

A Srebrenicom neka se bave oni koji su za to stvarno odgovorni.