Rezolucija o Srebrenici: Ko je i gde napisao

Knežević kaže da su tenzije velike, nakon što su delovi parlamentarne većine sa poslanicima DPS-a doneli rezoluciju kojom se, kako je rekao, "Srbija, srpski narod i Srpska pravoslavna crkva proglašavaju za genocidne", čime se, upozorava, stvara nova antisrpska atmosfera.
 

"Neophodno je bilo da se pošalje poruka vaskolikom srpskom narodu, ne samo u regionu, nego i u svetu da otpočinje jedna kampanja samopriznavanja i bilo je neophodno da se oni kojih ima 30 odsto, a to su Srbi u Crnoj Gori, predstave takođe genocidnim, a da eto, Crna Gora, izrasta na neke demokratske standarde i nivoe da je spremna da priznaje ono što se nije priznalo ni u samoj BiH i oko čega postoje i dan-danas različita tumačenja", rekao je Knežević za RTS.

 

On je izrazio bojazan da je u pitanju "lansirna rampa" za obračun sa državnim rukovodstvom Srbije u aprilu 2022. godine, kada se očekuju predsednički izbori i izbori za gradonačelnika Beograda i da očekuje talas donošenja sličnih rezolucija u regionu sa namerom da se ukine Republika Srpska.

Dodao je da Zdravko Krivokapić, po svom profilu, po doživljaju politike i po svemu što je dosad uradio, odnosno nije uradio, više ne zaslužuje da bude premijer Crne Gore.

Naglasio je da donošenje rezolucije i smena ministra Leposavića nije mogla da se spreči i da su upozoravali Krivokapića da se time ulazi u duboku institucionalnu krizu.

"U ovom trenutku, osim krize u vladi, koja je evidentna i očigledna već mesecima, sada imamo i krizu u parlamentu jer je Demokratski front nakon tog izglasavanja napustio Skupštinu Crne Gore i potpuno je pitanje zbog čega je ovako krhka parlamentarna većina otpočela antisrpsku politiku i to na način da se sukobljava sa onima koji su pobedili na izborima 30. avgusta", kazao je Knežević.