Vesti
19.10.2021. 07:10
Vojislav Tufegdžić

Intervju

Svetislav Basara: Demon protivljenja vlada svetom

Svetislav Basara
Izvor: Antonio Ahel/ATAImages

"Politiku redovno pratim, ali vrlo, vrlo površno. Vrlo često zapušenog nosa."

O Svetislavu Basari svaki čitalac njegovih dela, pratilac kolumni koje godinama objavljuje u štampi ili pak posrednih i neposrednih učesnika u takozvanom javnom životu Srbije, ima "čvrsto formirano mišljenje“. U rasponu i u nijansama koje je nezahvalno objašnjavati ili prepričavati. Književno umeće, s druge strane, retko ko se usuđuje da mu spori. Ne samo zbog nagrada koje je dobio.

Raznolikost u pristupu Basari jednostavno je uočiti čak i samim klikom na sveprisutnu "Vikipediju“, "enciklopediju informacija i edukacije“ mlađih generacija. U latiničnoj verziji ovog internetovog obrazovnog sistema o Basari piše ono elementarno, mesto rođenja, godina života, da je dobitnik mnogih književnih nagrada u Srbiji. Ali i to da je autor više od 20 dela, uključujući romane, zbirke pripovedaka i eseje.

Ćirilična verzija istovetnih podataka znatno je bogatija i nekako istinitija, ako tako može da se nazove. U njoj se navodi da je Basara, osim što je četiri godine bio ambasador nekadašnje SR Jugoslavije na Kipru, autor više od 40 književnih dela, da su mu knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik, a drame izvođene na mnogim scenama.

Ovogodišnja nagrada NIN-a za roman "Kontraendorfin“ druga je koju mu je dodelio žiri najprestižnije književne nagrade u zemlji. Prva mu je uručena pre 15 godina za roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti“.

Ipak, u "ćiriličnoj ʼVikipedijiʼ“ moguće je pročitati komentar koji je o njegovom ranijem delu "Fama o biciklistima“, romanu koji, kako piše, "mnogi smatraju jednim od najboljih romana devete decenije prošlog veka“, napisao Basarin kolega David Albahari:

"Pre dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu ʼFame o biciklistima’. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja sam u mojoj zbirci ʼFras u šupi’ objavio priču ʼSvetislav Basara intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program Radio Beograda’. Basarini rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove proze. Posle pojave ʼFame o biciklistima’, slobodno se tako može reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.“
 

Uprkos čuvanja Albaharijevog komplimenta svom kolegi, sveinformisana "Vikipedija“ još nije došla do informacije da je Basara pre više od pola godine dobio drugu nagradu NIN-a.

Otkazan je Sajam knjiga u Beogradu. Po očekivanju i običaju, odluku su pratile optužbe za krivca njegovog neodržavanja. Da li je virus korona smisleno i prihvatljivo obrazloženje?

"Loš je to običaj, još su lošija ta očekivanja. Siguran sam da bi, da je ʼtamo gde treba’ odlučeno da se Sajam knjiga ipak održi, sa istih adresa sa kojih stižu optužbe zbog neodržavanja, stigle optužbe zbog održavanja Sajma usred epidemije. Ko je čitao bogoslovske knjige, svakako je naišao na termin ʼdemon protivljenja’. E, 95 odsto srpske populacije je posednuto tim demonom.

Ja ne spadam među kovid paničare, sajmovi knjiga su mi u ovim poodmaklim godinama glavni provod, ali mislim da bi bio čist idiotizam održati ga u ovakvoj epidemiološkoj situaciji. Redovni posetioci sajmova knjiga znaju da se na sajmu mogu navući virusi i kada nema epidemije. Mnogo ljudi u relativno malom zatvorenom prostoru stvara virusna oboljenja čak i ako nema virusa.“

Kao poslednjem dobitniku NIN-ove nagrade za knjigu "Kontraendorfin“, koja vam je takođe virtuelno uručena, da li Vam je time naneta dodatna šteta s obzirom na to da ste uskraćeni prilike za susret s novim čitaocima, pretpostavljam i kolegama iz inostranstva i izdavačima?

"Nisam valjda poslednji, ne dao bog. Biće nadam se još dobitnika NIN-ove nagrade. Virtuelno uručenje nagrade inače mi nije nanelo nikakvu štetu, naprotiv, shvatio sam to kao blagodat. Bilo mi je zadovoljstvo primiti nagradu bez sve one gungule, govorancija, koktela, poturanja novinarskih mikrofona pod nos i sličnih kazni koje prate svaku nagradu. Nije mi nedostajala ni postnagradna turneja po Srbiji, koja je jedva malo manja muka duhu od koktela na svečanoj dodeli NIN-ove nagrade.“

Svetislav Basara
Izvor: Antonio Ahel/ATAImages

Da li zlonamernim ili donekle tačnim tumačite kuloarske opaske da je Vaša poslednja knjiga postigla veći uspeh kod čitalaca u Hrvatskoj i u BiH nego kod domaće publike?

"Umesto ʼkuloarske’, radije bih upotrebio primereniju reč – ʼkulovske’, a ako to baš ne mora da se jednači po zvučnosti i ʼdžukačke’. Pogledajte vi to lukavstvo seljačkog uma: knjiga mu čitanija u BiH i Hrvatskoj, nego u Srbiji, iz toga treba valjda izvući zaključak da je knjiga antisrpska, možda čak i izdajnička, pa je prepošteni srpski narod ne želi da čita. Lično, ne bih imao ništa protiv toga da je tako. Dva puta po tiraž dvaput veći od srbijanskog, to u finansijskom smislu ne bi bilo loše. Ali nije tako.“

Koliko je za pisce u našoj zemlji, mada u tome svakako nismo izuzetak, nužno da se bave politikom, javno ili u svojim delima tumače vreme i okolnosti u kojima postojimo?

"To piscima uopšte nije nužno. Ali to isto tako nije nužno ni pravnicima, ekonomistima, lekarima i – naročito – besposličarima i osobama bez prave profesije. A, eto, iz svake branše se nađe poneko da se bavi politikom.“

Upravo u vreme kada je otkazan Sajam knjiga, u Beogradu su se okupili predstavnici Pokreta nesvrstanih da obeleže 60 godina od svog osnivanja. Kako Vama deluje ta manifestacija?

"Kao još dobar razlog za višednevni saobraćajni kolaps.“

Nesvrstani imaju želju da pokažu kako to i dalje jesu, ma kako većini takva namera iluzorno deluje. Da li je polarizacija među državama, poput one među našim građanima, prevagnula u svakom smislu?

"Onaj napred pomenuti demon protivljenja nije zavladao samo u Srbiji, nego u celom svetu. Svugde su razdori, svugde besovi. Zapadna civilizacija po svemu sudeći ulazi u svoju terminalnu fazu, ali to ne bi trebalo da obraduje ovdašnje poklonike svetlosti sa Istoka jer smo mi – ma koliko se tome protivili – deo zapadne civilizacije. I to jedna od najslabijih karika u civilizacijskom lancu. Nesvrstanih što se tiče, nikada oni nisu bili nesvrstani, oni naprosto nigde nisu bili, pa su napravili organizaciju da nigde ne budu zajedno.“

Ima li smisla i svrhe uopšte pokušavati da se ostane neutralan, neuvučen u ono što nazivamo politički, javni, životni, medijski prostor, kako god?

"Zašto ne bi imalo smisla. Mislim, štaviše, da u ovom trenutku ima više smisla nego aktivno učestvovati u javnom, političkom i medijskom životu. Ja sam i dalje u svemu tome delom po inerciji, delom zato što mi je to posao.“

Pretpostavljam da niko nije u stanju da navede sve afere koje zauzimaju pretežan deo pisanog i elektronskog prostora u Srbiji. Njihova brojnost nužno dovodi do zaboravljanja, prećutkivanja, nerešavanja, nastajanja novih…

"U Srbiji od nastanka do danas ni jedna jedina afera nije rešena. Sve su pometene pod tepih. I dan-danas su nejasne okolnosti ubistva knjaza Mihaila, kako bi mogle biti jasnije okolnosti ubistva Zorana Đinđića. To je uglavnom zato što političke garniture govore o aferama samo kad su u opoziciji, a čim dođu na vlast momentalno zaćute. Kažem ʼuglavnom’ jer veliki deo odgovornosti za takvo stanje stvari pada na populaciju tradicionalno nezainteresovanu za bilo šta izvan ograde privatnih avlija.“

U prilici ste da posećujete zemlje, kako se to savremeno kaže, regiona. Koji su Vam upečatljivi utisci? O ljudima koje srećete i mestima koja obilazite?

"Najupečatljiviji utisak je da je u svim okolnim zemljama štampa neuporedivo uljuđenija nego u Srbiji, mada je i tamo na niskim granama.“

A kako Vam deluje ono što se danas naziva savremeni svet, savremena Evropa, budućnost kojoj težimo jer bolji izbor ne postoji?

"To je pitanje za neku misicu. One najbolje (možda i najtačnije) govore o tome.“

Da imate mogućnost, koju destinaciju biste danas birali za privremeni boravak ili pak trajni ostanak?

"Kad bih mogao da biram, izabrao bih neko selo u Istri dvadesetak kilometara od obale mora."

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Mirjana Karanović: Na scenu će sada izaći Petrija bez rezova, kadrova, montaže...
Petrijin venac

Intervju

15.10.2021. 10:14

Mirjana Karanović: Na scenu će sada izaći Petrija bez rezova, kadrova, montaže...

"Petrija spada u moje važnije uloge koje su me obogatile kao ženu, kao ljudsko biće, obogatile me nekim mislima o životu. I to je ono što smo nas dve želele da izdvojimo – njeno shvatanje života, vitalnost te žene, jednostavnost sa kojom prihvata stvari i nosi se sa njima. Ona se bori protiv nečega da bi se izborila za nešto do čega joj je stalo."
Close
Vremenska prognoza
clear sky
19°C
15.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve