Tamni vilajet većinskog izbornog sistema

Tri decenije većinski izborni sistem težnja je gotovo svake garniture srpske opozicije. Sve dok želi da postane vlast. Čim se taj san obistini, počinje nova taktika - kako održati većinsku vlast... Kada i taj projekat dođe do svog kraja - opet tamni vilajet. Ako promenimo sistem kajaćemo se, ako ne promenimo kajaćemo se.

Ta borba traje koliko je i višestranačja u Srba. Rezultat višedecenijskih polemika i borbe je paradoksalan - na snazi je proporcionalni izborni sistem, sa jednom izbornom jedinicom, cenzusom od pet odsto, D’Ontovom formulom za raspodelu mandata i za birače zatvorenim izbornim listama.

Pročitajte još: Bojkotom ću te, bojkotom ćeš me...

I to nije nikakva novina. Takav sistem je usvojen je 2000. godine, netom nakon čuvenog 5. oktobra, koji i dalje nazivamo - revolucijom. Revolucijom, koja ne samo da nije promenila državni, politički i bezbednosni sistem iz korena, nego nije mogla da se ratosilja ni jednog izbornog sistema. A svi su obećavali...

Većinski izborni sistem u Srbiji primenjivan je samo na prvim višestranačkim izborima 1990. godine. Već tokom sledećih izbora 1992. Slobodan Milošević je ipak pristao na uvođenje proporcionalnog sistema, što je u tom trenutku odgovaralo opoziciji, koja je izvršila pritisak. Milošević pristaje da u, doduše ratnim okolnostima, razgovara sa opozicijom i napravi neke ustupke.

Opozicija je tražila da Srbija bude jedna izborna jedinica jer to odgovara manjim strankama. Međutim, Milošević brzo menja pravila igre, tri dana pre raspisivanja izbora 1997. godine, SPS uvodi 29 izbornih jedinica umesto dotadašnjih devet, zbog čega opozicija bojkotuje te izbore. Što se pokazalo kao usluga, pre svega, Vojislavu Šešelju...

Povezane vesti - Sastanak vlasti i opozicije: Žustro, ali konstruktivno

Isti taj Vojislav Šešelj i njegovi radikali odigrali su formalnu, ali bitnu ulogu u krojenju sadašnjeg sistema. Naime, trenutni sistem i pravila, usvojena su 9. oktobra 2000. i to pred samo raspuštanje tadašnjeg krnjeg saziva Skupštine u kojem gotovo da nije bilo predstavnika opozicije. Bez ikakve rasprave i na formalan predlog SRS, iako je ideja u osnovi bila DOS-ova, nastao je sistem po kojem i danas biramo vlast.

Za raspravu se tada niko nije javio osim poslanika SDA koji je rekao da sistem nije dobar jer će kombinacija jedne izborne jedinice i cenzusa od pet odsto dovesti do toga da manjine uopšte nemaju poslanike u parlamentu. Kasnije je sistem doterivan, ali ključni izborni instituti primenjuju se i danas.

Izgleda da je upravo na to mislila premijerka Ana Brnabić kada je pre dva dana izjavila da joj se na sastanak sa opozicijom baš i ne ide, ako ne mora...

"Ali, koliko ja razumem razgovaralo se o tome kako promeniti demokratske tekovine koje su upravo ti ljudi ostavili, menjajući zakone da mogu da pobeđuju u svim uslovima, o tome kako da menjaju medijske uslove, koje su oni postavili, kako izmeniti poslovnik o radu Skupštine, a i njega su doneli, kao i o čitavom setu drugih zakona, a sve osim o biračkom spisku. Važno je baš o tome razgovarati kako bi im se dala lekcija kako srediti taj spisak i šta sve uraditi da bi on bio ažuran i dobar. Sve su to mogli da urade za deset godina, a nisu. Mi smo uradili za dve".

Kada se na sve to doda i najveće srpsko pitanje - Kosovo, stvar postaje dodatno komplikovana. Naime, pojedini stručnjaci političkog i izbornog sistema ističu da je postojanje jedne izborne jedinice, kao i sve u Srbiji, povezano upravo sa pitanjem Kosova. Kažu, ukoliko bi se promenio broj izbornih jedinica time bismo faktički priznali da Kosovo nije deo Srbije, te bi se ono i legalno-pravno isključilo iz svih izbornih procesa...

antrfile

Prednosti i mane...

Za reformu izbornog sistema zalaže se Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), koja još od 2015. sprovodi kampanju za promenu izbornog sistema "Biram koga biram", za šta je dobila podršku 20.000 građana. Kao rezultat dugogodišnje saradnje sa ekspertima iz izbornog prava, građana i aktivista inicijativa je te 2015. godine izdala radnu verziju analize izbornih modela, koja obuhvata i prednosti i mane važećeg izbornog modela u Srbiji. Autori prve verzije analize su prof. Milan Jovanović i docent Dušan Vučićević sa FPN. Kao prednosti aktuelnog izbornog sistema izdvojene su:

• verno preslikavanje raspoloženja biračkog tela u parlamentarne mandate (proporcionalnost izbornih rezultata)
• predstavljenost interesa nacionalnih manjina u parlamentu
• zastupljenost predstavnika manje zastupljenog pola (žena)

 Od nedostataka su istaknutih

* hiperreprezentativnot

* slaba komunikacija građana i izabranih predstavnika

* depersonalizovanost poslanika

* situacija u kojoj građani glasaju, ali ne biraju poslanike koji će ih predstavljati

* deformacija teritorijalnog (geografskog) predstavljanja