Vesti
03.05.2022. 07:10
Vesti
27.06.2022. 17:15
Intervju Igor Novaković
"Uskoro će biti postavljeno pitanje opstajanja EU"
Rat u Ukrajini mnoge stvari kao da je gurnuo u stranu pa tu sudbinu dele i dalje evrointegracije, odnosno proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan. A to širenje bilo bi logičan sled događaja nakon prethodnih proširenja Unije.
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fonda, ocenio je nedavno da širom Zapadnog Balkana države čekaju da dođe do proširenja iz geopolitičkih razloga, bez obzira na to koliko zemlje ispunjavaju standarde. Činjenica je, naravno, da je takvih „geopolitičkih proširenja“ bilo i ranije. Eklatantni su primeri Bugarske i Rumunije, na primer. Činjenica je, međutim, kako to u razgovoru za "Ekspres" kaže Igor Novaković, i da se uslovi koje je trebalo države da ispune pre 20, 30 godina i sada – prilično razlikuju.
Sada je to masa stvari koja treba da se ispuni, a pritom ranije smo imali vrlo jasne datume kada se očekivalo da će te zemlje ući, što sa nama nije slučaj. Nema ni tog unutrašnjeg podsticaja da se neke stvari zatvore. Većina prethodnih proširenja, to ste pravilno primetili, bila je geopolitička. Tu bismo čak mogli da priključimo i proširenje NATO-a, odnosno samu činjenicu da je Portugal od početka u NATO-u, iako nije baš ispunjavao demokratske standarde u vreme Hladnog rata“, kaže Igor Novaković za "Ekspres".
A kada je reč o proširenju EU?
"Tu mislim na proširenje na Španiju, na Grčku... Španija je bila pod Frankom, a deset godina kasnije praktično ulazi u Evropsku ekonomsku zajednicu. Ali opseg svega toga u to vreme nije bio toliko veliki. To je bila jedna nadnacionalna zajednica koja je imala nadnacionalne kompetencije isključivo u oblasti ekonomije. Ostali elementi su kasnije razvijeni, ugovorom u Mastrihtu. To su oni čuveni stubovi Evropske unije, zajednička spoljna politika, pravda i unutrašnji poslovi...
Onda imamo dva proširenja ’90-ih. Prvo je u stvari ono koje je nevidljivo – proširenje na Istočnu Nemačku, koja je ujedinjenjem sa Zapadnom Nemačkom automatski postala i članica EU i deo NATO-a, bez obzira što nije ispunjavala nijedan standard. To je bila veoma jasna geopolitička stvar. Potom su u EU 1995. godine ušle Austrija, Finska i Švedska. Ne bih rekao do kraja da je to geopolitički jer se to očekivalo. Austrija je i pre toga htela da uđe u EU, ali je tek 1989. godine podnela zahtev jer se tome ranije protivio SSSR. Kada Sovjetski Savez više nije mogao da interveniše, oni su ušli. U taj paket upale su Švedska i Finska koje su nesumnjivo bile zapadna demokratska društva sa razvijenim standardima. Tako da bismo tu mogli da isključimo taj geopolitički aspekt.
Ali 2004. godine imamo ogromno proširenje na deset država, pa 2007. Bugarska i Rumunija, i ona su imala vrlo jasno geopolitičku komponentu. Recimo Slovačka koja je kasnila zbog Mečijerovih politika u tom procesu je bez problema uhvatila voz i ušla i u EU i u NATO. Kipar koji je iz različitih razloga bio problematičan, najviše zbog toga što ne kontroliše svoju ustavom definisanu teritoriju, ušao je u EU zbog toga što je Grčka direktno lobirala za njih i praktično ucenila da neće glasati za ulazak drugih država ako Kipar ne uđe. Čini mi se da u slučaju Zapadnog Balkana nema tog geopolitičkog elementa koji je bio prisutan i da se očekuje da se sve to razreši kroz jedan vrlo tehnokratski proces koji očigledno da ne daje rezultate. Osnovni razlog zbog čega taj proces ne daje do kraja rezultate jeste taj što prosto postoje jasni politički elementi koji otežavaju i usporavaju proces pregovora i proširenja."
Da li to znači da pre svega ne postoji želja za proširenjem?
"Ne bih to tako definisao. Ulazak Bugarske i Rumunije bilo je geopolitičko proširenje iz vrlo jasnih razloga. Čini mi se da ni sve članice nisu baš bile za to. Bukvalno je bilo nametnuto kao imperativ. Poenta je da sada postoji percepcija da ti geopolitički razlozi ne postoje i da sve ove države mogu da se oslone na birokratski, tehnokratski način pristupanja, i da će ući u EU kada se stvore ti uslovi. Tu ima nekoliko problema. Prvo, postoje politički problemi u praktično svim državama Zapadnog Balkana. Činilo se da je Severna Makedonija te probleme neutralisala Prespanskim sporazumom, a onda se pojavila Bugarska.
Srbija ima pitanje Kosova, koje je i dalje otvoreno. Ima bilateralne probleme sa drugim državama članicama. U ovom momentu znamo da su ta bilateralna pitanja sklonjena sa dnevnog reda samo u slučaju Mađarske i čini mi se sa Bugarskom. Pitanje je šta će biti sa Hrvatskom, Rumunijom... Što se tiče Bosne i Hercegovine, njihova interna struktura i dijalog između elita ometa bilo kakav značajan progres. Crna Gora je navodno predvodnica u tim programima, ali ima vrlo jasno problem sa vladavinom prava, kao i Albanija. Kosovo je vrlo specifičan slučaj. Oni jesu dobili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali su im, za razliku od drugih, taj sporazum potpisale evropske institucije, a ne države članice."
Vesti
16.06.2022. 09:56
"Ako Srbija želi u EU mora da uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo"
Koliko sada u geopolitičkom smislu menja stvari rat u Ukrajini? Evropska komisija preporučuje da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata, iako je diskutabilno da su dovoljno ispunili standarde. Kako će na to da gledaju druge zemlje sa Balkana koje još čekaju isti status?
"Verujem vrlo loše, zato što su one zakočene upravo tim geopolitičkim procesima. Albanija je zakočena zato što ide u paketu sa Severnom Makedonijom. A Severnu Makedoniju koči Bugarska, a pre toga je bio onaj slučaj sa Francuskom, pa pre toga sa Grčkom skoro deset godina. Međutim, u svemu tome treba uneti jedan drugi element u razmatranje. A to je da taj proces, pristupni pregovori i eventualne reforme procesa pristupanja u nekom geopolitičkom kontekstu moraju da idu paralelno. To je, čini mi se, u ovom momentu jasno sa procesom reforme unutar same EU.
Imamo vrlo dobar predlog koji se tiče faznog pristupanja država Zapadnog Balkana. Da se napravi model koji bi u stvari omogućio jaču političku koordinaciju sa EU, da Srbija i ostali kandidati ne budu ’ispred sobe’, već da budu ’za stolom’, verovatno bez prava glasa. Ali i sama činjenica da vi sedite tamo za nekim stolom mnogo znači zato što ste na neki način integrisani. A opet, kako se pregovori okončavaju u određenim oblastima, da se Srbija i druge države fazno integrišu. I da se dobije pristup ili delimični pristup strukturnim fondovima. To je, čini mi se, ključan aspekt jer vidimo da naši susedi koji su u EU i koji imaju pristup fondovima, da dobijaju mnogo, mnogo više novca iz budžeta EU nego što to dobija Srbija.
Samo ilustrativno, između Srbije i Hrvatske deset puta je razlika u tom dobijenom novcu. Time bi sigurno bila i podstaknuta želja i volja kod domaćih elita da se sprovode reforme, jačao bi domaći zahtev za evropske integracije... Kada bismo tako fazno pristupali, dobili bismo ove benefite i time bi EU verovatno mogla da pokaže da razmišlja geopolitički. Znam da su neke od kolega koji se bave evropskim integracijama protiv ovoga, smatrajući da se time u stvari i Srbija i ostale države Zapadnog Balkana degradiraju u odnosu na ostale."
Vesti
17.06.2022. 09:09
Šta nam donosi sezona non-pejpera u Srbiji
One su već degradirane u odnosu na ostale.
"Lično ne vidim da to može da ide drugim putem. Ono što je takođe bitno i što ne treba da gubimo iz vida, što u ovom trenutku još nije jasno, ali mislim da će uskoro biti postavljeno pitanje opstajanja EU kao takve u ovom momentu sada. Nemam na umu neki apokaliptični scenario da se EU raspada, ali će neke temeljne stvari uskoro biti dovedene u pitanje.“
Zašto tako mislite?
"Počela je inflacija, a Evropska centralna banka još nije odgovorila povećanjem kamatnih stopa, iako su one najavljene. Zbog čega je ovo bitno? Gomila država u Evropskoj uniji, koje su i članice Evrozone, koje su 2008–2009. godine zvali PIGS – Portugal, Italija, Grčka i Španija – imaju drastično veću zaduženost i procenu rizika u odnosu na severne države. Neka pitanja koja su bila vrlo aktuelna 2011. i 2012. godine, a to je pitanje spoljnog duga ovih država, odnosno njegovog servisiranja, opet će doći na red. To može da ugrozi vrlo jasnu koheziju Evropske unije. U sledećih šest meseci će to pitanje biti stavljeno vrlo jasno na sto i tu će se postaviti pitanje reforme Evropske unije. Meni se čini ne samo u kontekstu ekonomskog dela, već će to potegnuti i pitanja u vezi sa donošenjem odluka. To je ključno i za dalje integracije.
Pitanje je da li je EU kao entitet zaista funkcionalna, ukoliko imate 33, 34, 35 država članica koje imaju jednako pravo glasa, odnosno jednako mogu da blokiraju donošenje određenih odluka u sektorima koji su međuvladini. Jedno je priča za ono što radi komisija, ali druga priča vam je ono za šta se isključilo traži saglasnost. Kroz Lisabonski sporazum postoje oni članovi koji predviđaju postojanje kvalifikovane većine, ali...“
Da li to znači praktično raslojavanje unutar same EU na manje važne i neke više važne članice?
"Ne, nije u tome stvar. Ovo je par ekselans pitanje proširenja. Sada jedna Bugarska može da vam blokira ulazak Severne Makedonije, odnosno otvaranje pregovora Severne Makedonije sa EU. Da li to treba da bude slučaj? Nisam siguran da će pitanje otvaranja pregovora biti reformisano. Ali kada je reč spoljnopolitičkim odlukama u okviru zajedničke spoljnopolitičke i bezbednosne politike, pitanje je da li će njih moći donositi većina. Vrlo lako možete doći u situaciju da oni iz manjih država preglasaju jednu Nemačku ili Francusku. Nije to stvar da li će manje države biti obespravljenije, nego bukvalno da države pojedinačno ne mogu da blokiraju donošenje određenih odluka. To je ta reforma za koju mnogi smatraju da se mora odigrati. Takva vrsta reformi zapravo olakšava pitanja u vezi sa integracijom Zapadnog Balkana u EU.“
Zato što jedna država možda neće imati mogućnost da blokira drugu.
"I ne samo to. Imate vrlo jasnu percepciju u ovom momentu, zbog svega što se dešava, u određenim državama članicama EU, poput nekih skandinavskih ili istočnoevropskih zemalja, da Srbija može da bude trojanski konj Rusije. Da Srbija u nekom momentu zbog svojih specifičnih interesa može da blokira, ukoliko uđe u EU, određene odluke na nivou EU, braneći interese Rusije. Ta percepcija postoji. Sa ovakvim načinom glasanja ta percepcija može da bude neutralisana. U prevodu to znači da bi Srbija da je sada članica mogla da se ponaša vrlo slično kao Mađarska oko nekih stvari.“
Koliko uopšte ta priča o Srbiji kao ruskom trojanskom konju "pije vodu“?
"Meni lično je to vrlo diskutabilno. Mislim da ne odgovara istini. Ali stvar je percepcije. Vama proces proširenja Evropske unije zavisi od percepcije određenih država članica.“
Fokus EU sada je na Rusiji. Kada je reč o Srbiji, to je pitanje uvođenja sankcija Rusiji i odnosa između Beograda i Moskve. Koliko u toj situaciji postoji mogućnost da se nešto učini po kosovskom pitanju, da završimo tu priču, da ga „skinemo sa dnevnog reda“, da više ne bude uslov za pregovore sa EU?
"Koje je to rešenje koje bi u stvari zatvorilo ovu priču? Jedno je kako to vidi Berlin, na primer. To smo čuli nedavno. Drugo je kako to možda vide neke druge članice EU i treće je kako to vidimo mi. Ili kako to vidi Priština. Šta je tu rešenje? To su različite stvari. Meni se čini da je sa idejom oko razgraničenja pokušano da se to pitanje zaista skine sa dnevnog reda i da se krene napred. Međutim, tu postoji jasan strah da bi neka promena granica otvorila čitav niz novih pitanja u vezi sa granicama na Zapadnom Balkanu. Da li tu postoji ta vrsta trgovine oko kosovskog pitanja, mislim da ne. Mi sami moramo da procenimo kako ćemo da rešavamo.
Ali čini mi se da su sa vladajućom većinom u Prištini stvari prilično lake za Srbiju u kontekstu Kosova, bez obzira šta vladajuća elita govori oko pritisaka u vezi sa Kosovom. Ja ne vidim da se oni dešavaju iz prostog razloga što je, čini mi se, svima ovde mnogo bitnije od hitnog zatvaranja određenih pitanja održavanje stabilnosti. Mislim da je to i poruka koju šalje vladajuća većina prema inostranstvu – mir, stabilnost. Mi smo garanti stabilnosti. Mi nećemo izazivati nevolje. Mi ćemo biti ti koji će u stvari da osiguraju da ovde ne bude eskalacije. I to je cela poena. Ne vidim da do neke trgovine može da dođe. A u principu moglo bi da dođe ukoliko bi zaista za EU pitanje pridruživanja Srbije sankcijama bilo toliko bitno. Dakle, da ono nešto suštinski menja. Menja samo u idejnom smislu.“
Čemu onda toliko insistiranja?
"Zato što smo mi država kandidat. Zato što treba da postoji ujedinjeni front prema Rusiji, bez obzira što vrlo verovatno dobar deo tih sankcija baš i ne deluje. I oni su verovatno toga svesni. Ako ste vi država kandidat, oni u stvari od vas očekuju da podržavate u velikoj meri politiku EU. I to vrlo verovatno ne znači da bi Srbija trebala i morala da se pridruži svim sankcijama koje EU primenjuje prema Rusiji. Verovatno bi Srbija poslala dobar signal ukoliko bi probrala šta joj odgovara od tih svih paketa sankcija i unilateralno uvela neke stvari. Ali ja u ovom momentu ne vidim da će se to desiti. Međutim, nisam siguran da je ovakva pozicija održiva. To što ’Er Srbija’ leti do Moskve ili što mi nemamo uvedene sankcije prema Rusiji, to je u sveukupnom miljeu, u stvari, od veoma malog značaja. Mnogo je bitnije to što Turska nije uvela sankcije ili Kina, ili Indija, nego što to nije uradila Srbija.“
Ali oni nemaju mehanizme da pritisnu Tursku ili Indiju.
"Apsolutno nemaju. Ali ovde smo mi u pitanju. Mi smo iskazali želju da uđemo u EU. Mi smo ti koji smo ovo gurali. Ako smo takvi, onda treba ozbiljno i da razmislimo oko nekih stvari. Mi ni u jednom momentu nismo imali neko proaktivno ponašanje kada je reč o ukrajinskoj krizi. Naša osuda agresije bila je isključivo u multilateralnoj formi. Mi smo aktivno reagovali na pitanje izbeglica tek posle mesec, mesec i po dana. A mogli smo odmah da pošaljemo, ako ništa drugo, humanitarnu poruku kao država koja ima iskustva sa izbeglicama i migrantima. Kao što smo poslali 2015. godine da mi razumemo te ljude i da hoćemo da pomognemo. Pa makar simbolično. To bi poslalo određenu vrstu poruke.“
Mislite da Srbija ne bi mogla bilo šta da traži zauzvrat, kao, uslovno rečeno, nagradu za pridruživanje sankcijama Rusiji?
"Ono što bi moglo da se desi jeste da se pokaže signal solidarnosti, da se otvori taj novi model pristupanja. Ali to je trgovina koja ide na nivou celog Zapadnog Balkana i koja pruža tu perspektivu, zasad. Čini mi se da ta varijanta ’tante za kukuriku’ uopšte ne važi. Kosovo je vrlo specifičan problem koji će morati da bude rešavan van ovog konteksta. Ono što je interesantno da sada u Prištini imamo takvu vladu koja je nepopustljiva oko pregovora. Pitanje implementacije ključnog dela Briselskog sporazuma iz 2013. godine je pod velikim znakom pitanja i najverovatnije se nikada neće ni desiti. To daje Srbiji jednu lagodnu poziciju da može da upire prstom na drugu stranu i da kaže mi jesmo sve implementirali, a oni nisu.“
Da li je i to pozicija iz koje bi moglo da se traži razgraničenje ili nešto slično?
"Nisam siguran da li ćemo moći da tražimo, ali takva vrsta nepopustljivosti Prištine vrlo gura napred mogućnosti koje su u vezi sa razgraničenjem. Troši se izuzetno vreme, a meni se čini da je to u stvari jedan privid procesa pregovora. I za to zaista ne optužujem srpsku stranu nego pristup Evropske unije. Oni su imenovali specijalnog izaslanika još 2020. godine. Čime se on bavi? Sećamo se da je najavljivao sporazum u roku od šest meseci. Gde smo sada? Jesmo li se pomerili uopšte?
Očigledno je da su potrebni drugačije strukturirani pregovori, ako zaista neko želi ovu stvar da okonča, i jasne garancije oko implementacije. Sveukupno tako čvrst stav Prištine čini mi se da otvara potencijalno, iako se to verovatno niko ne usuđuje da kaže, pitanja u vezi sa razgraničenjem. I za ono što bi verovatno većina građana Srbije bila, uz određena objašnjenja, voljna da prihvati, apropo Kosova. Ali to je druga opasnost, zato što to otvara pitanja ujedinjenja s druge strane.“
Mislite na Kosovo i Albaniju?
"Da. U nekom momentu se to pitanje može staviti na sto. I ne kažem da je to neki grandiozni plan, da neko hoće to da uradi. Dovoljno je da imate jednog novog Kurtija ili nekog aktivistu iz civilnog društva koji će da pokrene kampanju i koji će da traži da se takva stvar stavi na referendum. I neko organizuje referendum, i bez obzira što možda političke elite, na primer u Albaniji, to ne zagovaraju, ali ako nešto prođe na referendumu – proces se otvara. I ne znači da će se odmah krenuti u to, ali se postavlja pitanje kao legitimno, u datom momentu.“
Isto važi i za Republiku Srpsku?
"Toliko daleko ne bih išao, zato što je RS, čini mi se, u sasvim drugačijoj poziciji nego Kosovo. I čini mi se da se, što se tiče RS odnosno uopšte Bosne i Hercegovine, misli na neka druga rešenja. A čak nisam ni siguran, sem tog populističkog elementa, koliko je samoj Republici Srpskoj u suštini u interesu da se takve stvari sprovedu.“
Komentari
