Vesti
15.08.2025. 23:05
Vesti
12.09.2025. 16:00
M. Paunović
Od obećanja do zaborava
Vašingtonski sporazum: Pet godina mrtvog slova na papiru
Četvrtog septembra navršilo se pet godina od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma. Od njega je, međutim, ostalo tek sećanje na prizor iz Ovalnog kabineta: sa leve i desne strane za stolovima sede Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti dok potpisuju dokumente, a u sredini, Donald Tramp – posmatrajući čin koji je trebalo da otvori novo poglavlje u odnosima Beograda i Prištine.
Peta godišnjica bila je još jedna prilika da se postavi pitanje zašto je sporazum ostao mrtvo slovo na papiru, ali i da se razmotri mogućnost njegovog oživljavanja – naročito sada, kada se njegov inicijator ponovo nalazi na čelu Sjedinjenih Američkih Država.
Sećanje na Vašingtonski sporazum u domaćoj javnosti koristi se i kao povod da se otvori pitanje koje se s vremena na vreme nameće otkako je Tramp ponovo preuzeo predsedničku funkciju: hoće li i kada će SAD ponovo aktivno učestvovati u rešavanju kosovskog pitanja.
Prema oceni politikologa Ognjena Gogića, odgovor je prilično jasan – nova Trampova administracija do sada nije davala nikakve naznake da bi se vraćala Vašingtonskom sporazumu pa ne postoji razlog da imamo takva očekivanja.
"Kada se u srpskoj javnosti o tome govori, ne misli se samo na sprovođenje Vašingtonskog sporazuma u užem smislu. Više se priželjkuje da se Tramp aktivnije bavi Kosovom. Radi se o tome da javnost misli, ukoliko se Vašingtonski sporazum ponovo reaktivira, da će to biti nekakva ulazna karta da se Tramp ponovo bavi Kosovom pri čemu se smatra da bi njegovo bavljenje bilo u koristi srpske strane“, kaže Gogić za "Ekspres“.
Mrtvo slovo na papiru ili podsetnik na obećanja koja nikada nisu u potpunosti realizovana – u oba slučaja, ishod je isti. Vašingtonski sporazum u kolektivnom sećanju ostao je upamćen gotovo isključivo po tome što je Izrael priznao Kosovo. A prvobitna ideja bila je mnogo kompleksnija i, prema oceni mnogih analitičara, imala je određeni potencijal – makar u tadašnjim okolnostima.
Vašingtonski sporazum je 2020. godine, makar ga je Tramp tako predstavio, bio pristup rešavanju pitanja Kosova i Metohije pre svega kroz ekonomiju.
"Kada se govori o Vašingtonskom sporazumu, on je sadržao paletu odredbi koje su bile međusobno nepovezane i nelogične, ali onaj deo koji je najznačajniji i koji je suština sporazuma ticao se ekonomske saradnje i to su bili infrastrukturni projekti. To je podrazumevalo da se oni rade uz pomoć američkih sredstava. Na to se niko nikada nije vratio“, podseća Gogić u razgovoru za naš list.
Sporazumom je bilo predviđeno da se obostrano implementira sporazum za auto-put Beograd–Priština, kao i železnički sporazum. Dve strane su se obavezale da će se posvetiti studiji izvodljivosti o mogućnostima povezivanja železničke infrastrukture Beograd–Priština sa lukom na Jadranu.
Takođe, predviđeno je da Beograd i Priština sarađuju sa Američkom korporacijom za finansiranje međunarodnog razvoja i u memorandumima o razumevanju, na operacionalizaciji "Auto-put mira“, železničke pruge Priština–Merdare i železničke pruge Niš–Priština. Trebalo je i da se Kosovo priključi "mini Šengenu“, koji su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Takođe su se obe strane saglasile da će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim entitetima američke vlade na studiji izvodljivosti, u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode.
Većina potpisanog ostala je na nivou ideje – ideje koja je, verovatno, srušena onog trenutka kada je Priština podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Podsećanja radi, Vašingtonskim sporazumom Kosovo je pristalo da poštuje jednogodišnji moratorijum na kampanju za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija da će obustaviti lobiranje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Moratorijum je produžavan i nakon roka iz sporazuma sve do trenutka kada ga je Priština prekršila pomenutim potezom.
Kada se danas govori o mogućem oživljavanju sporazuma potpisanog u Vašingtonu, kao glavni razlog za odlaganje te ideje najčešće se navodi aktuelna geopolitička situacija – rat u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku i napori Trampove administracije da te krize privede kraju.
Kada se sagleda današnja spoljna politika Donalda Trampa i njegovi napori da se u međunarodnoj javnosti predstavi kao mirotvorac – političar sposoban da rešava goruća svetska žarišta – teško je izbeći utisak da je Vašingtonski sporazum 2020. godine bio pre svega način komunikacije sa njegovim biračkim telom. Pokušaj da se obezbedi još jedan "sporazum“ na međunarodnoj sceni. Poruka biračima bila je važnija od same primene o kojoj, verovatno, niko, pa ni sam Tramp, nije ozbiljno razmišljao.
Ako bismo pošli od pretpostavke da je za Trampa Vašingtonski sporazum bio prvenstveno politički alat, postavlja se pitanje da li bi upravo trenutna geopolitička situacija – i njen krajnji ishod – mogla da utiče na to da li će se ponovo okrenuti ovom regionu, uključujući i kosovsko pitanje, ukoliko mu zatreba diplomatska pobeda kojom bi mogao da mahne pred američkim biračima?
Sagovornik "Ekspresa“ ističe da je Trampova administracija pre svega nepredvidiva i da bi u budućnosti moglo da se pojavi neko novo pitanje koje bi ga zainteresovalo za Kosovo i naš region.
"U ovom trenutku mi to ne možemo da znamo. Ali, on konkretno, Kosovo već proglašava pobedom. Proglašava ga uspešno završenim pitanjem. Već neko vreme govori kako je rešio taj problem. Pominje ga kao jednu od svojih referenci koja pokazuje da je dil mejker, kako rešava globalne sukobe. On koristi primere poput Ruande i Konga, Tajlanda i Kambodže, Azerbejdžana i Jermenije, pa tako i Srbije i Kosova kako bi pokazao da zna da rešava stvari i da će isto tako rešiti i Izrael i Palestinu, odnosno Rusiju i Ukrajinu.
E sada, da li će on odjednom promeniti ploču i od uspešne priče o Kosovu preći na neuspešnu priču o njemu, to možemo samo da spekulišemo, ali mi to tako ne deluje“, smatra Gogić.
Vesti
08.09.2025. 12:53
Lokalni izbori na Kosovu: Severna Mitrovica i Priština imaju najviše kandidata
Kada kao glavni razlog za nezainteresovanost Trampove administracije za kosovsko pitanje navodimo njenu zaokupljenost drugim kriznim žarištima, često zaboravljamo jednu važnu činjenicu: odnosi Beograda i Prištine danas su mnogo komplikovaniji i narušeniji nego što su bili pre pet godina. U takvim okolnostima teško je i zamisliti ozbiljnu priču o ekonomskoj saradnji.
Treba podsetiti i da je u trenutku potpisivanja Vašingtonskog sporazuma na čelu kosovske vlade bio Avdulah Hoti, političar na koga je Amerika imala znatno veći uticaj nego što je to danas slučaj sa Aljbinom Kurtijem.
Zato smo Ognjena Gogića pitali da li bi za eventualno novo pokretanje dijaloga između Beograda i Prištine Sjedinjene Države bile zadovoljnije da u Prištini imaju sagovornika pragmatičnijeg od Aljbina Kurtija.
Sagovornik "Ekspresa“ ističe da, kada bi Amerikanci imali nameru da pokreću dijalog, oni bi se već aktivirali i tražili bi kosovskog partnera.
"To što oni, da tako kažemo, ne ruše Kurtija i ne bave se njim pokazuje da njih uopšte ne zanima pokretanje dijaloga. Ni Beograd ni Priština baš kao ni Sarajevo još nemaju američkog ambasadora. Prošlo je skoro deset meseci od kako je prethodnom istekao mandat. To pokazuje nivo zainteresovanosti za bavljenje ovom temom. Kada bi se Amerikanci vratili, onda bi Kurti bio problem i verovatno bi tražili način da se on skloni, ali oni se ne vraćaju, zato ga i ne diraju.
Za bilo koji dalji dijalog, da li pod okriljem Amerikanaca ili Brisela, Kurti jeste prepreka, međutim, ne znači da bi se, ukoliko bi se desila promena u Prištini, stvari brzo vratile na kolosek. Ogromna je šteta naneta. Odnosi između Beograda i Prištine, Srba i Albanaca toliko su narušeni u poslednjih četiri, pet godina da jedna personalna promena ne bi mogla da vrati stvari na staro“, kaže Gogić, a potom se dotiče odnosa Amerike i Kosova za koji mnogi smatraju da je narušen zbog Kurtijeve politike.
"Amerikanci imaju strateške odnose sa Kosovom, koji se neće dovesti u pitanje bez obzira na to ko je tamo na vlasti. Oni imaju ambiciju da Kosovo učine, kako to oni vide, nezavisnom državom koja ima sve atribute državnosti i članicom NATO-a, na kraju. Oni od toga ne odustaju. E sada, personalne razlike postoje, njima nije do kraja bio po volji Kurti, čak ni Bajdenovoj administraciji, pa su ga tolerisali. Tačno je da su ti odnosi lošiji nego što su bili za vreme nekih drugih, ali svakako mogu da budu i bolji.
Hovenijer, bivši ambasador, govorio je da Amerikanci gube entuzijazam da promovišu Kosovo. Amerikancima Kurtijevo ponašanje sigurno nije milo, ali to ne znači da će ono dovesti do prekida saradnje i da će strateški da odustanu od Kosova i povuku priznanje. Možda je tu sada kalkulacija šta im se više isplati. Da li da ga ʼrušeʼ i iz pepela dižu druge ili da sa njim postignu neki dogovor. Možda se pak pokazao kao operativniji u interesima koji su se njih prvenstveno ticali. Oni nisu odobravali akcije u srpskim sredinama, ali vojna saradnja i naoružavanje Kosova sve vreme se odvijala bez problema. Možda je Kurti pronašao način da izbalansira njihova očekivanja.“
Iako se pet godina nakon potpisivanja Vašingtonski sporazum uglavnom pominje kao propuštena prilika, njegovo eventualno oživljavanje danas se čini skoro nedostižnim.
Neizvesna Trampova spoljnopolitička agenda, složeniji odnosi Beograda i Prištine i promenjen politički kontekst u Prištini ostavljaju prostor tek za spekulacije, a ne za konkretna očekivanja. Za sada, Vašington ostaje više simbol jedne političke epizode nego realna osnova za novi dijalog.
Vesti
02.09.2025. 12:45
Kosovska policija oduzela srpsku zastavu, pocepala je i bacila
Vesti
07.09.2025. 13:00
Samoopredeljenje predložilo Kurtija za premijera Kosova
Vesti
12.05.2025. 22:15
Kurtijev neuspeli blef
Komentari
