Vesti
26.04.2021. 15:15
Marko R. Petrović i Đoko Kesić

Famozni "non-pejper"

Velika deoba

Bosna, Zapadni balkan, non paper
Izvor: EPA/ANJA NIEDRINGHAUS

Iako svi poriču postojanje „Janšinog non-pejpera“, te se svi odriču i autorskih prava nad njim, izvesno je da ovaj dokument postoji, da je vrlo opipljiv i da ukazuje na postojanje nezadovoljstva situacijom na Zapadnom Balkanu, ali i svesti da je možda potreban drugačiji pristup postizanju održivog rešenja za region.

Decenijama se izraz „Mirna Bosna“ koristio kao potvrda nekakve povoljne situacije ili ishoda u rešavanju problema kojim su svi podjednako (ne)zadovoljni. Shvatili su to svojevremeno i međunarodni kreatori balkanskih sudbina – da mira na Balkanu neće biti dok ne bude mira u Bosni i Hercegovini.

Drugo je pitanje kako su zamislili da taj mir treba da izgleda i šta će on na kraju doneti. Prvi pik, sportskim jezikom rečeno, to je bilo kreiranje jedinstvene, multietničke Bosne, sa dva entiteta. Vremenom, to rešenje, iako je obezbedilo mir, pokazalo je i mnogo manjkavosti, pre svega u smislu funkcionisanja Bosne kao države.

Da li je to bio samo jedan od povoda da u Evropi, očigledno, razmišljaju o nekakvoj novoj šemi za Balkan, čiji bi se obrisi mogli naslutiti iz famoznog „non-pejpera“ koji je iz kabineta slovenačkog premijera Janeza Janše stigao na sto predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela? Jer u tom „nepapiru“, koji je prvi objavio slovenački portal „Necenzurirano.si“, eksplicitno stoji da BiH ovakva kakva je sada nikada u EU ući neće.

Drugo pitanje koje se nameće je i da li, zapravo, Evropa na ovaj način pravi rezervni plan koji bi trebalo na duže da pacifikuje i učini region stabilnijim, a bez obećavanog prijema ostalih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, s obzirom i na konstataciju da je „teško zamisliti evropsku perspektivu Srbije i Kosova“.

Slučajno ili ne, tek Janšin „non-pejper“ pojavio se u javnosti nekoliko dana nakon što je Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, potvrdio je da je predsednik Slovenije Borut Pahor prilikom posete Sarajevu 5. marta rekao trojici članova Predsedništva BiH da je u EU sve više glasova koji pozivaju na dovršetak raspada Jugoslavije. Pahor je navodno pitao da li je moguća „mirna disolucija“ BiH.

Te je zato i predlog u Janšinom „nepapiru“, da se ona, lepo, podeli – Republika Srpska da se pripoji Srbiji, zapadna Hercegovina Hrvatskoj, dok bi ono što bi ostalo bila jedinstvena Bosna. A u istom paketu došlo bi do ujedinjenja Kosova i Albanije, uz davanja specijalnog statusa po ugledu na Južni Tirol srpskim delovima Kosova. Ukratko, dakle, „Velika Srbija“, „Velika Albanija“ i mirna Bosna!

To bi, dakle, prema tvorcima ovog nepapira, a čije postojanje zasad svi poriču, baš kao što se svi odriču i autorskih prava, trebalo konačno da reši srpsko, albansko i hrvatsko nacionalno pitanje, kao glavno pitanje Zapadnog Balkana.
Time bi se, praktično, dalo za pravo onima koji odavno tvrde da mira u Bosni neće biti dok se ona ne podeli po etničkim granicama ili koji pak još otvorenije tvrde da su Milošević i Tuđman bili u pravu kada su dogovarali podelu Bosne.

Osim što pledira na rešavanje nacionalnih pitanja Srba, Hrvata i Albanaca, pomenuti nepapir ukazuje i na još jedno pitanje koje, očigledno, žulja Brisel. To je uticaj Turske na Balkanu, koja je, kako se navodi u dokumentu, iskoristila situaciju u za jačanje pozicija u BiH, ali i u Severnoj Makedoniji, naročito u delovima nastanjenim albanskim življem.

Ko god da je taj nepapir kreirao mogao je da računa na burne reakcije sa svih strana. Ali to je, reklo bi se, bio i cilj, da se opipa puls regiona, a i šire. Prve reakcije, naravno, ne moraju da budu i potpuno iskrene.

„Kada god se pojavi nekakav ’non-pejper’, to predstavlja ispipavanje terena u smislu da li bi nešto moglo da se menja na Balkanu. Mislim, međutim, da je od samog ’non-pejpera’ značajniji uzrok koji je doveo do toga da se pojavi“, kaže za „Ekspres“ Slobodan Zečević, naučni saradnik Instituta za evropske studije.

A uzrok, prema njegovim mišljenju, leži u nezadovoljstvu stanjem u ovom delu Evrope, koje je „logična posledica raspada jedne zemlje na čak osam nezavisnih država i državnih entiteta“.

„Čak je bilo u planu da se formira još jedan entitet, a to bi bila Vojvodina“, dodaje Zečević.

Početne korake u ovom smeru sagovornik „Ekspresa“ vidi još u nekim člancima iz uglednog diplomatskog časopisa „Forin ofis“ od pre dve-tri godine, a koji govore upravo o tome da je situacija na Balkanu vrlo problematična i da sa više aspekata predstavlja jednu vrstu slepe ulice.

I ser Ajvor Roberts, poznati engleski diplomata, baš u intervjuu za „Ekspres“ pre nešto više od godinu dana izjavio je da je Dejtonski sporazum pogrešno pretpostavio mogućnost opstanka multietničkih državnih tvorevina na Balkanu jer su se one pokazale apsolutno nefunkcionalnim.

„Oni koji su kreirali to stanje možda su shvatili da su preterali i otišli u krajnost koja ne samo da nije primenjena nigde u Evropi, nego su i EU i SAD bile energično protiv ponavljanja slične priče u, recimo, slučaju Španije i moguće nezavisnosti Katalonije ili mogućeg otcepljenja Škotske od Velike Britanije“, kaže Zečević.

Vidite još

Ono što je iz pomenutog dokumenta takođe očigledno jeste da se o novom „mešanju karata“ na Balkanu već duže vreme razgovara sa, kako se navodi, „donosiocima odluka u regionu“, kao i da je u toku prećutna provera podrške za plan kod donosilaca odluka u međunarodnoj zajednici.

To je, prema Zečevićevim rečima, tema o kojoj se već duže razmišlja i u stručnim krugovima američke spoljne politike.

„Verovatno je taj non-pejper neka vrsta podsticaja za razmišljanje kako izaći iz situacije u kojoj smo se našli sa toliko država i državica. Čak je Srbija i najkomfornija u toj priči jer je koliko-toliko funkcionalna i mogla bi da se razvija. Ali sve oko nas su bolesnici, i privredni i politički, kulturni, jezički...“, kaže Zečević.

Amerika je, zaista, prva i počela sa stavovima o tome da bi Dejtonski sporazum trebalo menjati 25 godina posle potpisivanja.

Predsednik Džo Bajden naveo je 14. decembra prošle godine kako je godišnjica Dejtona prilika za sve strane da „razmišljaju o mogućnosti svetlije budućnosti i da se ponovo posvete teškim, ali neophodnim koracima za izgradnju potpuno funkcionalne BiH za svoje građane“.

„Amerikanci gledaju šta je funkcionalno rešenje i razmatraju to sa više aspekata. Jedan je unitarna BiH. Ako naprave unitarnu BiH, mislim da bi trebalo da zaborave na njen hrišćanski element, a imaće sve jači islamski element, kao što se dogodilo i na Kosovu. Svi Srbi će da se presele u Srbiju, baš kao što se svi Hrvati sele u Hrvatsku i na zapad u ovom delu Federacije“, kaže Zečević.

Zvanična Turska se još krajem godine, povodom priča o primeni Dejtona, preko šefa diplomatije Mevluta Čavušoglua neutralno izjasnila kako su „dostignuća Dejtona izuzetna“, ali i da su se mnoge stvari promenile tokom poslednjih četvrt veka.

„Zato se moramo prilagoditi novim realnostima. Mora postojati sistem koji bolje funkcioniše i koji će unaprediti dobrobit svih građana BiH“, rekao je Čavušoglu 12. decembra u Sarajevu.

Danijel Server, američki stručnjak za Balkan i profesor na vašingtonskom Džon Hopkins univerzitetu, kaže da bi o stavu Turske prema „Janšinom nepapiru“ svakako trebalo pitati zvaničnu Ankaru, ali dodaje i da bi, prema njegovom mišljenju, Turska na to mogla da gleda kao na užasnu ideju koja bi stvorila presedan za stvaranje „Velikog Kurdistana“.

Janez Janša
Izvor: EPA/OLIVIER HOSLETJanez Janša

On priznaje da je Vašington sasvim sigurno bio upućen u to da se radi na nekakvom „non-pejperu“, ali isto tako kategorički za „Ekspres“ tvrdi da se SAD sa onim što u njemu piše neće složiti.

„Ako bi se to ostvarilo, posledice bi bile samo smrt, razaranja i raseljavanja. Milošević i Tuđman bi sasvim sigurno slavili ovakav predlog i to je upravo jedan od mnogih razloga zbog kojih on ne sme da bude realizovan. Očekujem da SAD jasno stave do znanja svima da ovakve granice neće priznati“, kaže Server za „Ekspres“.

Na pitanje da li možda ovaj dokument pokazuje izvesnu dozu nesaglasja između Brisela i Vašingtona, Server odgovara da je samo znak neslaganja između „Vašingtona i nekoga ko je podmetnuo nepotpisani dokument Briselu kako bi ga se štampa dočepala“.

„Bosni su potrebne reforme, a ne čerečenje“, isključiv je Server.

Svaka priča o granicama i njihovim promenama, naravno, predstavlja politički rizik. Naročito kad oni koji su pravili te granice sada nekome treba da saopšte da one moraju da se menjaju.

Doktor Darko Tanasković, diplomata, islamolog, univerzitetski profesor i akademik, na naše pitanje kako tumači ideju o novom menjaju državnih granica na Balkanu kaže da je nezahvalno donositi direktne sudove na tu temu jer sve je dosta maglovito. Nije jasno, kako kaže, da li je Janša istupio sam i bez konsultacija sa važnim ljudima iz Evropske komisije, „što je malo verovatno“.

„Ali to treba da se razjasni. U svakom slučaju valja se držati one narodne da ’gde ima dima ima i vatre’. Ja sam nedavno na RTS-u izjavio da su promene granica neminovne, založio sam se za te promene, pa sam u delu javnosti dočekan ’na nož’. Inače verujem da će u skoro vreme pitanje promene granica na Balkanu biti stavljeno na dnevni red nekog većeg i adekvatnog međunarodnog skupa“, kaže profesor Tanasković za „Ekspres“.

Na naše podsećanje da o tome šta je ser Ajvor Roberts na tu temu govorio za „Ekspres“ pre dve godine, profesor Tanasković kaže da je „ser Ajvor Roberts ozbiljan diplomata, a valja imati na umu da svako tumačenje uglednika sa Ostrva valja shvatiti krajnje ozbiljno“.

Inače, u već pomenutom intervjuu za RTS, odgovarajući na pitanje možemo li očekivati promene granica na Balkanu, Tanasković je rekao da je to teško i vrlo nezahvalno reći.

„Meni se čini da do trajnog rešenja na Balkanu, u nekoj prilično maglovitoj budućnosti, ne može doći ukoliko se granice uspostavljene posle Drugog svetskog rata, a posle toga menjane na jedan prilično proizvoljan način i uvek na štetu jednog naroda, pre svega srpskog, a neki misle i na njihov račun, ne budu promenile na način koji će obezbediti trajniju stabilnost. Ja u daljoj perspektivi očekujem promenu granica na Balkanu“, poručuje Tanasković.

U takvim situacijama normalno je postaviti i pitanje – ako se ponovo počne sa menjanjem granica, gde tome može da bude kraj? Zečević ističe da, kada je u pitanju slučaj prostora bivše Jugoslavije, tu nijedno pravilo ne važi, te da je ovdašnji primer „toliko poseban i izuzetan slučaj koji je neprimenjiv na bilo koji deo Evrope“.

„Mi smo jedino područje u Evropi gde istorijski kontekst nije važio. Danas pričati o granicama između, na primer, Nemačke i Francuske, a ne uzeti u obzir XIX i XX vek i sve što se dogodilo između dve zemlje, jeste nemoguće. Ali kad je reč o srpskim granicama, ne uzimaju se u obzir ni balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat. Kreće se iz početka kao da je reč o nekom kolonijalnom posedu u Africi. Uzima se samo period posle Drugog svetskog rata i to administrativna podela KPJ i komisije koja je to delila. A kad su ih pitali zašto tako dele, rekli su da ta podela nije ni bitna“, kaže Zečević.

Badinterova komisija je, međutim, početkom ’90-ih odlučila da od administrativnih linija napravi državne granice, ali je, podseća Zečević, uz konstataciju da se Jugoslavija raspala po republičkim granicama, dozvolila mogućnost udruživanja republika koje to žele.

„Oni su ostavili taj prostor pošto su i sami videli da će da nastane neviđena papazjanija. Mi smo se tada udružili sa Crnom Gorom. Bilo je razgovora o udruživanju sa Makedonijom, ali je onda izvršen atentat na Kiru Gligorova i sve je palo u vodu“, kaže Zečević.

Sigurno je, dodaje on, da je promena granica moguća, ali samo referendumom, mirno i na demokratski način.

„Srbiji ne odgovara nijedna promena koja bi dovela do nekog vojnog sukoba i konflikata. Srbija je potpuno iscrpljena i umorna od toga. Znači kad bi se menjalo, mora na miran i demokratski način“, kaže Zečević.

U poplavama priča o mogućim prekrajanjima granica na Balkanu malo ko, bar za sada, pominje Rusiju i pitanje da li će ona kako potpisnik Dejtonskog sporazuma podržati njegovu reviziju.

Prema mišljenju istoričara Čedomira Antića, Rusija će biti prijemčiva za rešenje uz uslov da „svi budu zadovoljni“.

„E to ’svi zadovoljni’ pre svega se odnosi na Srbiju, koja je u sličnom položaju, bar je tako prepoznato, kao i Rusija. Suština non-pejpera je u tome da velike sile podseti na to da su prilikom rešavanja problema koji postoje između naroda i država prioritetniji njihovi interesi, a ne interesi velikih sila“, kaže Antić za „Ekspres“, ali izražava i bojazan da će ovaj dokument biti iskorišćen da ponovo budu napadnuta prava Srba u BiH.

On podseća i na nedoslednost velikih sila kada kažu da neće da odstupe od principa nepromenljivosti granica.

„Oni zaboravljaju da kažu da taj princip glasi: ako dve države, dva naroda, dve države i građani tih država hoće da promene granice, to onda ne može neko da sprečava na osnovu principa nepromenljivosti granica. Evo, da ne spominjemo Srbe, ali ako su već dali pravo Albancima na Kosovu na nezavisnost, odakle im pravo da brane Albaniji i Kosovu da se ujedine? A onda, kako mogu to da zabrane Srbima? Zašto bi oni to branili. Odakle im pravo to da brane. Isto je tako i sa drugim susedima“, kaže Antić.

Šta bi donela promena granica po maglovitim idejama koje je Janez Janša uputio Briselu? Na ovo pitanje profesor Antić odgovara da bi pre svega nastale funkcionalne države: Bosna od Bihaća do Goražda, Republika Srpska sa koridorom, kao i funkcionalna Srbija i Kosovo koji bi promenili granice.

„Naravno da bi region bio stabilniji. Ako bi Rusija možda i insistirala na tome da i dalje ucenjuje Ujedinjenim nacijama druge velike sile i traži od njih neki ustupak za popuštanje oko Kosova i Metohije, treba reći da Rusija i sama ima mnogo više problema izvan svojih granica nego u svojim granicama, da ona konsoliduje tu svoju federalnu strukturu“, kaže Antić.

On, međutim, dodaje i da, prema njegovom mišljenju, Janšin „nepapir“ ima veliku manu što, pored toga što ne pominje Severnu Makedoniju, ne spominje ni Crnu Goru, „a to bi se otvorilo vrlo brzo posle toga, hteli mi to ili ne“.

„Taj papir ima i tu manu što, kada je reč o Hrvatima u Bosni, on otvara mogućnost da se pripoje matici. A Hrvata u BiH ima otprilike isti procenat kao Srba na Kosovu i njima su najvažnije njihove zemlje upravo u toj Bosni. Pritom, ako Srbima nije dato pravo da se otcepe, nije pominjana ni autonomija za one koji ostanu u enklavama i, naravno ono što je za nas ključno, a to su naše svetinje, naši manastiri i mesto Kosovske bitke koji moraju da budu pod kontrolom Srbije. To je ključna, a nikako simbolična stvar. Nećemo dozvoliti da urade kao što su uradili na Novom Brdu da uz pomoć Nemca naprave od pravoslavnog manastira katoličku katedralu“, zaključuje Antić.

 

REKLI SU O NON-PEJPERU

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Ne trebaju nam teritorije

„Srbija je najstabilnija u regionu u svakom smislu, a to želim i BiH. Vi stvarno mislite da Janši može da se kaže šta će da radi. Ja nisam video non-pejper, da li sam ga pročitao – jesam, i on ne odgovara istini. Nama nisu potrebne teritorije, nama su potrebni ljudi da sa njima bolje i lepše živimo.“

Zoran Milanović, predsednik Hrvatske

Veliko sranje

„Kad je u pitanju mirni razlaz u BiH, to je toliko neozbiljna i opasna tema da je ne treba stavljati čak ni na non-pejper pa ko god to napravio. Bilo kakvo miroljubivo razilaženje, Hrvatska do Drine, Beograd do Une – to ne dolazi u obzir. I u tom smislu taj papir je big shit (veliko sranje).“

Janez Janša, premijer Slovenije

Nema ga

Slovenački premijer odlučio je da se oglasi preko saopštenja bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića: „Telefonski razgovor je usledio na poziv premijera Slovenije Janeza Janše, koji je obavestio člana Predsedništva Džaferovića da ne postoji ’non-pejper’ koji bi se mogao dovesti u vezu sa vladom Slovenije, a koji bi uključivao prekrajanje granica ili povredu teritorijalnog integriteta BiH.“

Edi Rama, premijer Albanije

Ima ga

„Razgovarali smo pre izvesnog vremena (Janša i Rama, prim. nov.). Takođe sam video ovaj dokument koji je izašao. Nemam komentar.“

Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije

„Ideja ’Velike Albanije’ kao forma za rešenje kosovskog problema, kao i izjava slovenačkog premijera Janeza Janše da raspad Jugoslavije još nije završen jesu neprihvatljive, veoma štetne, provokativne. Razgovori o ’Velikoj Albaniji’ nisu se pojavili danas. Mi uvek partnere iz EU i NATO pozivamo da preseku takve planove i da ne dozvole forsiranje takve retorike.“

Peter Stano, portparol EK

Definitivno nismo dobili niti videli, niti smo upoznati oko tog papira, stoga nećemo komentarisati pretpostavljenu temu sadržaja ovog dokumenta.“

Stejt department

Za prosperitetnu BiH

„SAD duboko cene svoje dugotrajno partnerstvo sa BiH i ostaju privržene zajedničkom cilju demokratske, inkluzivne i prosperitetne BiH na putu ka punoj evroatlantskoj integraciji. SAD snažno podržavaju put svih zainteresovanih država na Zapadnom Balkanu ka EU. Proces proširenja promoviše dugoročan mir, stabilnost i prosperitet širom regiona.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Oni će meni nema Bosne
Naslovna strana Ekspresa

Novi broj Ekspresa

22.04.2021. 17:42

Oni će meni nema Bosne

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 23.4.2021. na kioscima, pročitajte:
Close
Vremenska prognoza
clear sky
4°C
04.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve