Vesti
08.01.2022. 23:46
Vesti
17.01.2022. 07:05
Đoko Kesić
Čedomir Antić
Vens-Ovenov plan: Nigde nema Srpske
Istorija je sudbina, koja se, bar kad su u pitanju Srbi u Bosni i Hercegovini, ne menja. Ona se jednako surovo i neizmenjenog lica, kao preki sud vraća u određenim vremenskim intervalima.
U javnom govoru u Sarajevu, skoro 40 godina posle, nikako slučajno, opet se vratila priča o Vens-Ovenovom mirovnom planu, koji su prihvatili muslimani i Hrvati da bi se početkom 1993. godine zaustavio građanski rat u BiH, a "Srbi koji su počeli rat ni tada nisu bili za mir“. Ovaj narativ, naravno precizno osmišljen, vratio se u javnost u trenutku kad se pod pritiskom Zapada vratila ideja da se "obave nezavršeni poslovi u Bosni i na Kosovu“ (Medlin Olbrajt) sa osnovnom idejom da se Republika Srpska pretvori u ljušturu od dejtonskog entiteta, a BiH preuredi u građansku državu sa majorizacijom muslimana.
Sve je počelo zahtevom srpskih predstavnika u Predsedništvu BiH i tamošnjem Parlamentu da se vrate dejtonske nadležnosti Republici Srpskoj, koje su joj oduzete marifetlucima visokih predstavnika u minulih 25 godina, a koje joj pripadaju i po Ustavu BiH. Za SAD, Englesku i većinu u EU, Milorad Dodik odnosno Srbi su "remetilački faktor“ koji želi da uništi „demokratski suživot triju naroda u BiH da opet počne novi rat…“
Sve ovo je svakako prilika da se podsetimo šta se događalo u ratom zahvaćenoj Bosni, kada su u proleće 1993. specijalni izaslanici međunarodne zajednice Sajrus Vens i lord Oven ponudili mirovni plan koji bi označio kraj građanskog rata. Okvirno ovaj mirovni plan se razlikovao od prethodnih, i onih koji su sledili, po tome što nije delio BiH nego je zastupao ideju da ona ostane bez unutrašnjih granica.
Istoričar Čedomir Antić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji je u koautorstvu sa Nenadom Kecmanovićem napisao "Istoriju Republike Srpske“, svakako je meritoran sagovornik na ovu temu. Na početku podseća na nepojmljivu logiku da je rat u BiH suštinski označio kraj svake Jugoslavije, a Srbija i Crna Gora su se opredelile da se njihova zajednička država zove Jugoslavija, što će sa mnogo čim u toj maloumnoj politici Srbiju i Crnu Goru gurati na marginu u tako važnim istorijskim trenucima.
"Muslimani u oktobru 1991. godine pokreću proces osamostaljenja. Oni time krše Ustav SR Bosne i Hercegovine zato što su tamo postojale određene institucije ne tako jake kao danas, koje su štitile ravnopravnost sva tri naroda. Niko od srpskih poslanika nije stao na muslimansko-hrvatsku stranu, pa su bili prisiljeni da prave svoju državu. I jedna i druga strana su organizovale referendum. Srbi su u januaru 1992. godine stvorili svoju republiku, Hrvati su tri meseca ranije stvorili svoju autonomnu Herceg-Bosnu. Hrvati su neprekidno radili sa muslimanima, napravljena je koalicija kao u vreme nacističke NDH. Propao je referendum BiH u martu 1992. Prvo trebalo je da izađu sva tri naroda, ali svakako je trebalo da izađe dve trećine građana. Izašlo je tri posto manje. Proglasili su nezakonito nezavisnost...“, priča profesor Antić.
Život
09.01.2022. 22:31
Zastava Republike Srpske koju mora da nosi 10.000 ljudi (FOTO)
Foto
On podseća da se tada stvari u BiH ne odvijaju baš kako je Zapad planirao: rat se sve više širi, sve je teži i teži, a krajem 1992. počinju polako da se vide sukobi među Bošnjacima i Hrvatima, koji će kulminirati 1993. Lord Oven od avgusta do septembra 1992. radi na planu koji treba da ponudi mirovno rešenje za BiH. BiH je priznata bezuslovno, na Ist Riveru je razvijena ratna bošnjačka zastava.
Vens-Ovenov plan predviđao je da podeli BiH u deset kantona. Kantoni su imali nadležnost u obrazovanju i unutrašnjoj politici. Vojska RS trebalo je da se povuče sa 27 odsto teritorija koje je kontrolisala. Plan su prihvatili Franjo Tuđman i Slobodan Milošević. Posle tih dogovora, Mirovna konferencija održana je u Atini 1. maja 1992. godine. Domaćin je bio premijer Grčke Konstantinos Micotakis.
Plan su prihvatili Hrvati i muslimani. Radovan Karadžić nije hteo da potpiše plan bez odluke Skupštine RS i bez referenduma građana RS. Sednica Skupštine RS održana je na Jahorini iznad Pala na Đurđevdan 6. maja 1992. Skupštini su prisustvovali predsednik SRJ Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević, Momir Bulatović i Konstantinos Micotakis. Skupština RS je aklamacijom odbacila Vens-Ovenov plan. Analitičari su tvrdili da je takvoj odluci najviše doprineo general Ratko Mladić, koji je pred Skupštinom pokazao mape koje nudi Vens-Oven i mape trenutnog stanja na terenu.
Nekoliko dana kasnije u Republici Srpskoj održan je referendum koji je odbacio Vens-Ovenov plan sa 96 odsto glasova.
Posle Skupštine na Jahorini Dobrica Ćosić je izjavio: „Od svih rđavih i kobnih odluka koje je mogla doneti Narodna skupština Republike Srpske donela je najgoru i najporazniju. Ove zore i ovog svanuća, porazan je politički spomenik?!“
Biljana Plavšić je u tom trenutku bila iznenađujuće dalekovidija: „Odluka je očekivana, a šta će se sutra desiti, ja to ne znam.“
"Plan lorda Ovena je bio za Srbe gori nego Kutijerov, koji je Srbima nudio 30 odsto teritorije, iako su Srbi katastarski bili vlasnici skoro 64 odsto. Zašto je bio gori? Kutijerov plan je nudio otprilike istu teritoriju, mada bi se o tome pregovaralo. Ovaj ovde je zacementirao da Srbi imaju četiri kantona od deset. Da Hrvati imaju tri kantona, da ostale drže Bošnjaci. Bošnjaci, sa izuzetkom prostora Bihaćke krajine dobijali su potpuno jedinstvenu teritoriju. Hrvati bi, sa izuzetkom Posavine, bili spojeni sa Hrvatskom. A Srbi su svuda podeljeni. Bošnjacima je pripalo i Sarajevo kao distrikt. Taj plan je u suštini antisrpski, suština je bila da se zabrani da Srbi imaju jedinstvene kantone.
Sad reč-dve o Slobodanu Miloševiću i njegovom patriotizmu. Srbi u Krajini odbili su Vensov plan za Hrvatsku, koji je bio porazan za Srbe u Hrvatskoj. I onda je Milošević silom vojske i tajne policije prosto zamenio validne kadrove u Krajini, jednim magacionerom, komesarom, kasetnim inspektorom... Milošević je prihvatio Vensov plan, ali ipak nije insistirao na tome da ga Srbi po svaku cenu prihvate. Taj plan je, međutim, uneo razdor među Bošnjake i Hrvate. Hrvati bi, pored toga što im je garantovano da će kad-tad dobiti Krajinu, možda sa nekom autonomijom, ko zna na kom prostoru, dobili više nego što im je kruna Karađorđevića dala u okviru Jugoslavije. Dakle, veće teritorije. Oni bi nesumnjivo pod svoju kontrolu doveli i bošnjačke strane, tako da je to Bošnjake počelo da brine jer su već izgubili od Srba skoro sve što su mogli, osim Sarajeva ili možda nekih delova Bosanske Krajine prema Bihaću, i oni su počeli međusobno da se spore.
Usledio je potom plan Oven-Stoltenberg, koji je, zahvaljujući Norvežaninu, Srbima davao čak 51 odsto teritorije BiH i pravo na otcepljenje izglasano na referendumu. Taj plan je imao i manu – što je celu Bosansku Krajinu oduzimao Srbima. I taj plan je propao. ...Ono što je bilo dobro u Vens-Ovenom planu to je što on daje ogromna ovlašćenja kantonima i nešto što kasnije nikada neće biti ponovljeno, a to je neutralnost BiH koja bi na razne načine bila vezana za Srbiju i Hrvatsku, a ne bi imala vojsku... to bi bila zemlja neutralna kao Švajcarska i verovatno bi imala veću perspektivu. Ali, način na koji je bila podeljena, naklonjenost prema Hrvatima, ostavlja mnoga otvorena pitanja, tako da za tim planom ne treba žaliti. On je bio najgori među svim planovima osim planova koje su davali Bošnjaci, i možda je gori bio plan Kontakt grupe“, objašnjava Čedomir Antić.
U Atini je pod velikim pritiskom Radovan Karadžić prihvatio Vens-Ovenov plan, ali je ostavio jednu zadršku. On je bez obzira na sve imao veliki demografski kapacitet. U Skupštini je imao 84 poslanika koji su bili kao jedan“, kaže Antić.
"Muslimani su dobijali ogromne prostore koji su se izgubili upravo 1992. godine do oktobra meseca, u prostoru Posavine. Oni su verovatno podsticajem SAD i Nemačke i počeli rat u Bosni. Rat u Bosni je i počeo tako što su sproveli nelegalan referendum pa je onda jedan kriminalac pucao u svatove i ubio starog svata u Sarajevu itd. Ali je počeo i prelaskom hrvatske vojske preko Save, koja je zauzela sve od Broda do mosta kod Doboja. Srpska vojska koja je bila napuštena od JNA morala je dva meseca da se bori za koridor. Mi smo imali žrtve, čak i one bebe su pomrle u Banjaluci jer nisu imale kiseonik. Ali to je jedna od najvećih pobeda srpskih u 20. veku. Oni kažu – JNA je bila jača. Nije. Naprotiv. Srpska superiorna srčanost je bila glavno oružje.“
Na našu primedbu da je vreme pokazalo da su Srbi bili u pravu što su odbili Vens-Ovenov plan, gospodin Antić odgovara da Srbi nisu imali mnogo izbora.
Slobodan Milošević je posle odbacivanja Vens-Ovenovog plana Srpskoj pretio sankcijama? "On je pretio sankcijama, jer ovo je bio veliki šamar za njega. On se predstavio pred svetom kao neko ko može da utiče. On je postigao 1992–1993. godine da se na neki način malo odrekne Srba u BiH. Ali on je naravno njih podržavao. Moralno. Ne znam kako bi mogao da ih ne podržava ako ovde živi milion ljudi koji su poreklom iz Hrvatske i BiH. S druge strane, do 1991. godine, svet se ponašao kao da nema Srba izvan Srbije. Mnogi su govorili o Srbiji od Horgoša do Dragaša kada su pravili Socijalističku partiju Srbije, poruka je bila – mi možemo i sami, ne trebate nam. A Radovan Raka Radović takav kakav je, on je rekao: ’Mi nismo ni znali da ima Srba izvan Srbije. To je njihovo.’ On je video neku emisiju ’90. godine – ’Srbi izvan Srbije’ – pa se zbunio... Međutim“, zaključuje profesor Čedomir Antić, "Srbi sa leve obale Drine opet su suočeni sa odbranom Republike Srpske“.
Komentari
