Vesti
31.03.2025. 15:30
Vesti
12.09.2025. 15:37
Slavko Brkić
Aktuelno
Vojni savezi u regionu: Pretnja iz komšiluka
U roku od samo šest meseci u neposrednom srpskom okruženju sklopljen je jedan novi vojni savez, dok je već postojeća saradnja u oblasti odbrane između dve bivše jugoslovenske republike dodatno produbljena. Prvi deo odnosi se na trojni savez Zagreba, Tirane i Prištine, a drugi na deklaraciju o vojnoj saradnji između Hrvatske i Slovenije.
Povrh svega ne treba zanemariti ni najavu Aljbina Kurtija da će Kosovo u narednom periodu izdvojiti više od milijardu evra za naoružavanje Kosovskih bezbednosnih snaga, na čijoj se transformaciji u kosovsku vojsku ubrzano radi, uprkos tome što njeno postojanje nije predviđeno nijednim dokumentom.
Tu Kurtijevu najavu, naravno, treba posmatrati upravo u sklopu potpisanog "trojnog pakta“ jer bez podrške iz Hrvatske i Albanije Priština bi mnogo teže mogla da dođe do zacrtanog cilja.
I dok je slovenačko-hrvatska deklaracija, koliko god se pre svega Ljubljana trudila da istakne njihovu obavezu da očuvaju mir u regionu, a pogotovo na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, ipak pre svega bilateralni sporazum, ono što su potpisali zvaničnici Zagreba, Tirane i Prištine, i te kako se tiče i Srbije.
Ne samo što je reč o neposrednom srpskom okruženju, već je reč i o teritoriji samoproglašene Republike Kosovo koju Srbija i dalje smatra svojom. Zvaničnici ministarstava odbrane Albanije, Hrvatske i vlade u Prištini potpisali su u martu u Tirani trilateralni memorandum o saradnji u oblasti odbrane i zajedničke zaštite.
Mediji na albanskom tada su preneli da potpisani dokument "ima za cilj promovisanje saradnje u izgradnji odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vežbe, suzbijanje hibridnih pretnji i jačanje strateške otpornosti, i pružanje pune podrške evroatlantskim i regionalnim odbrambenim integracijama“.
Ministar odbrane u Prištini Ejup Maćedonci rekao je da memorandum "utire put za mnogo veću saradnju između potpisnika“.
"Cilj ove saradnje neće biti da ugrožava bilo koga, već da pošalje poruku svima koji se usude da ugroze bezbednost, mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, ali i bezbednost naših zemalja, da su naše tri zemlje, koje dele zajedničke vrednosti i interese, ujedinjene da se suoče sa svakom opasnošću koja ima za cilj destabilizaciju regiona“, rekao je Maćedonci.
Po logici stvari, međutim, kao jedina opcija za navodnu opasnost kojoj bi na primer Priština mogla da bude izložena jeste upravo Srbija, iako, naravno, niko u Beogradu nema bilo kakve namere da vojno interveniše van granica zemlje.
Priština je, međutim, već preduzela određene mere u poslednjih nekoliko godina. Prva mera je povećanje broja aktivnih pripadnika KBS-a (sada ih je oko 8000), a druga mera odnosi na nabavku naoružanja i tehnike.
A ona podrazumeva prelaz sa streljačkog i pešadijskog naoružanja koje su već posedovali, planirana je dodatna nabavka oklopnih vozila i samohodnih minobacača kalibra 120 mm, a u perspektivi je i nabavka helikoptera.
Vojna saradnja između Zagreba, Prištine i Tirane svakako dodatno komplikuje regionalnu situaciju, ali za sada to ipak ne može da ugrozi Beograd.
Jer, ni Beograd ne sedi skrštenih ruku. Baš u vreme sklapanja trojnog sporazuma potpisan je sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane sa Mađarskom. Iz te saradnje proistekla je, pored ostalog, i nabavka 50 oklopnih transportera BTR.
Naoružanje i opremu Srbija kupuje i na drugim stranama. A šta je sve nabavljeno u Francuskoj, Izraelu, Kini, biće prikazano na vojnoj paradi koja će biti organizovana 20. septembra ispred Palate Srbija u Beogradu.
Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je da nedavno potpisani sporazum o vojnoj saradnji između Hrvatske i Slovenije ne vodi ka većem poverenju i bližoj saradnji u regionu. On je za RTS rekao da se ne spori bilo kome da sarađuje u oblasti odbrane, ali da "bode oči“ to što proces nije bio transparentan niti inkluzivan.
"Nalazimo se u regionu koji je mnogo prošao u poslednjih 30 godina. Stvaranje dodatnih saveza, a da se o tome ne konsultuje i ne razgovara sa zemljama u susedstvu, otvara mnoga pitanja i izaziva zabrinutost“, rekao je Đurić i dodao da mnoge druge zemlje takođe nisu konsultovane niti pozvane da uzmu učešće.
Direktor Međunarodnog instituta IFIMES Zijad Bećirović vidi ovo kao deo grupisavanja u regionu, započetog sporazumom Hrvatske, Albanije i Prištine u martu, što Srbija percipira kao pritisak i strateško okruženje.
Bećirović upozorava da takvi savezi, isključujući Srbiju, stvaraju tenzije umesto da jačaju prijateljstvo.
"Vidimo da dolazi do pregrupisavanja, odnosno nekih savezništava u regionu. To je započelo u mesecu martu, kada je potpisan tzv. vojni savez između Hrvatske, Albanije i prištinskih vlasti. Na to je Srbija odgovorila intenziviranjem saradnje u okviru sporazuma o vojnoj saradnji sa Mađarskom. Tada se govorilo da će možda tom savezu da se pridruže Bugarska i Crna Gora. Crna Gora je to demantovala. Bugarska još nije rekla da se neće pridružiti tom savezu. I posle toga dolazi do potpisivanja sporazuma između Slovenije i Hrvatske“, rekao je Bećirović.
On dodaje da bilo kakvo pregrupisavanje koje isključuje nekoga stvara pretnje, posebno jer Srbija to vidi kao strateško okruženje, uprkos postojećim savezima poput NATO-a.
"Mislim da bilo kakvo pregrupisavanje, odnosno formiranje vojnih saveza, ukoliko isključuje nekoga, od tih saveza stvara potencijalnu pretnju. Pogotovo Srbija to doživljava na takav način ili je okružena državama članicama NATO-a i ona to zove strateškim okruženjem. Iako zvanično to nisu pretnje upućene nikome, ipak se u većini srpske javnosti to percipira kao pretnja koja je upućena samo Srbiji“, kaže on.
Bećirović naglašava da treba ulagati u prijateljstvo umesto u vojne saveze, posebno jer postoje sporazumi sa NATO-om.
"Mislim da treba više ulagati u prijateljstvo, a ne u vojne saveze. Jednostavno treba raditi na unapređenju odnosa i razvijati već postojeće sporazume. A Srbija ima odlične odnose i sa NATO-om preko ’Partnerstva za mir’, ali i saradnju sa NATO-om u okviru KFOR-a, jer KFOR štiti, garantuje mir, posebno opstanak srpske zajednice na Kosovu, ali je to poprilično nepovoljno okruženje za samu Srbiju“, rekao je Bećirović.
Bećirović objašnjava da Srbija odgovara naoružavanjem i jačanjem vojske, videći saveze kao pritisak na nju u delikatnom vremenu.
"Ona uzvraća politikom odvraćanja, naoružavanjem, jačanjem vojnih efektiva. Mislim da je najvažnije u ovom trenutku sačuvati mir i stabilnost“, rekao je Bećirović.
Za njega je uloga Hrvatske u očuvanju mira u BiH problematična.
"Mi moramo znati da je prema presudi Haškog suda Hrvatska osuđena da je učestvovala u udruženom zločinačkom poduhvatu u BiH, u međunarodnom oružanom sukobu. Tako da je jednostavno pitanje koliko sa tom hipotekom jedna takva zemlja, koja je članica NATO-a i EU, može doprineti miru i stabilnosti BiH“, kaže on i dodaje:
"Očito je da Hrvatska ima ambicije da bi na neki način zagospodarila samim regionom, to se vidi po tome što su u Srbiju poslali, odnosno izlobirali da Tonino Picula bude izvestilac EP-a za Srbiju. To je neshvatljivo jer uvek je bilo da izvestilac ne može biti iz susedne zemlje i to se poštovalo. Tako je recimo kada su Slovenci hteli da imaju izvestioca za Hrvatsku, kada Hrvatska nije bila članica EU, to je bilo onemogućeno i smatralo se apsolutno nemogućim da to bude“, kaže on.
Vesti
18.08.2025. 16:15
Politikolog Ognjen Gogić: "Kurti je počeo da iritira i Albance"
Vesti
31.07.2025. 10:38
"Više je bilo spremnosti na pomirenje nekoliko godina posle Oluje nego danas"
Komentari
