Zoran Stojiljković

"Zbog demokratskog kredibiliteta izbeći prinudna rešenja"

Na kolegijumu nedeljnika „Ekspres“, koji držimo svakog petka, tragali smo za imenom neutralnog, odmerenog i kredibilnog analitičara koji bi govorio o ovim revolucionarnim i istorijskim srpskim vremenima, gde važna vest sustiže onu važniju i senzacionalniju, kako bi nekako realno razabrao šta je u ovim vremenima važno i šta valja činiti. Izbor je pao na sociologa, penzionisanog profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Profesor Zoran Stojiljković prvi put je stupio na veliku scenu 1994. godine kada je postao saradnik Fondacije Centra za demokratiju, čije jezgro su činili dvanaest najuglednijih intelektualaca od profesora Dragoljuba Mićunovića, Vide Ognjenović, profesorke Ksenije Petovar, Dragana Domazeta, profesora Milana Podunavca...

Od tada je prošlo više od tri decenije kojima je tutnjalo kroz Srbiju istorijsko vreme, a profesor Zoran Stojiljković je odmerenim, analitičkim stavovima i vidovitim porukama govorio, a njegove reči su pažljivo slušane. Razgovor sa profesorom Stojiljkovićam počinjemo pitanjem šta bi Studentska lista morala da radi da bi sačuvala izbornu pobedu, pošto u rukama nema poluge vlasti, zapravo to drži poraženi SNS, od vlasti na lokalu do institucija na republičkom nivou.

Studentska lista je na parlamentarnim izborima postigla ubedljivu pobedu. Međutim, da bi uspostavila svoju vlast, suočila se sa nizom ozbiljnih problema: od činjenice da poražena Srpska napredna stranka i dalje kontroliše važne državne institucije, od policije, dela tužilaštva, vojska, bezbednosne službe kao što su BIA, VBA, neke važne medije...?

„Izborna pobeda novog političkog aktera bez institucionalnih iskustava i znanja, i to u situaciji kada SNS kartel još raspolaže svim resursima moći – parama, poslovima i publicitetom, kao i vlašću na lokalu i aparatima sile, prosto zahteva, i pre no što se konstituišu parlament i vlada, preuzimanje stubova moći režima. Radi se o ‒ kombinovanjem društvenog legitimnog pritiska i unutrašnjeg unutarinstitucionalnog oslobađanja ‒ poslu oslobađanja zarobljene države bez koga nema širenja mostobrana za stabilizovanje promena“, ocenjuje profesor Zoran Stojiljković.

Narod, koji je podržao Studentsku listu, željan je pravde, da se ljudi koji su ogrezli u korupciji i drugim kriminalnim radnjama već danas kazne?

„Visoka formirana očekivanja i rašireni osećaji besa, čak gađenja prema koruptivnoj, klijentelističkoj, ali i kriminalizovanoj praksi SNS režima prosto formiraju klimu hitnog, pa i u znatnoj meri prinudnog rešavanja ekstremnih slučajeva. Ona se mora izbeći, ako se želi demokratski kredibilitet. Ali se ne može čekati na formalno preuzimanje vlasti. Zato smo sada na svojevrsnom testu koliko je u sistemu vlasti ostalo časnih i profesionalnih ljudi koji mogu pokrenuti promene pre formalne promene.“

Da li je vreme koje je potrebno da se formiraju Skupština i Vlada Republike Srbije danas ozbiljan problem Studentske liste?

„Ne naročito ako se paralelno preuzimaju strukture moći, odnosno ako je na delu proces iskrenog ili bar glumljenog, udvoričkog, podilaženja svakoj vlasti. Srbija ima dugu istoriju političkih kameleona i preletača.“

Studentska lista je i pre izbora najavila da oni svoje političke protivnike neće juriti motkama po ulicama, nego da će im preko pravosudnih institucija određivati adekvatne kazne. Ali i za to je potrebno vreme, koje smo već pomenuli.

„Da, ali postoji i svest da smo u šansi da konačno osvojimo demokratiju. Vremenu decenijskog raspadanja sledi neko vreme, od bar godinu i nešto povratka u normalnost na koje smo spremni da investiramo poverenje u oročene mere promena i ljude sa kredibilitetom koji će ih nositi. I koji za razliku od ranije tradicionalno gubitničke opozicije nemaju teret prethodnih promašaja.“

Vox populi, vox dei i promene na koje možemo da računamo

Srbija posle izbora

Vesti 30.10.2026. 07:21

Vox populi, vox dei i promene na koje možemo da računamo

"Konstitutivna sednica Skupštine najkasnije do 10. decembra"

David Krstić (RIK)

Vesti 02.11.2026. 14:49

"Konstitutivna sednica Skupštine najkasnije do 10. decembra"

Vi ste ugledni profesor FPN-a, istina u penziji, šta preporučujete Studentskoj listi da radi u ovom interegnumu?

„Da visoko vrednuje i zajedno drži osvojeno polje demokratskog učešća građana i njihove spremnosti da brane svoje slobode i slobode demokratskog funkcionisanja otvorenih institucija odgovorne i kompetentne vlasti. Razlog tome je i već izmenjena slika o Srbiji u okruženju koja govori da se zaista radi o nenasilnim demokratskim promenama autoritarnog režima koje postaju i, svojim nenasilnim karakterom, neka vrsta uzor modela.“

Studenti upozoravaju da se u važnim državnim institucijama, poput Ministarstva zdravlja, Fonda PIO..., uništava dokumentacija o nabavkama koje su se obavljale bez javnih tendera. Da li je to ozbiljan problem za novu vlast?

„Da, jer otkrivanje tragova i dokazi o zloupotrebi javnih sredstava jesu osnov da i ’neverne Tome’ sagledaju pravu prirodu prethodnog režima. Primera radi, ako postane do kraja vidljivo da je do izgradnje infrastrukture došlo na nekvalitetan, čak pogibeljan način i uz višestruko uvećane troškove i trpanje novca u džepove miljenika režima, osipanje podrške postaće nezaustavljiv proces.“

Upoznao sam nedavno direktora nabavki u „Elektroprivredi“, koji mi je rekao da mu je saopšteno da je njegov posao samo da potpiše neka dokumenta, ali da se dalje ne meša u svoj posao?

„Da, radi se o soju ljudi bez identiteta kojima se daju pozicije, poslovi i ovlašćenja, a namenjena im je sudbina da stradaju umesto igrača u senci ako stvari krenu ’neželjenim’ putem.“

Po medijima i društvenim mrežama se može pročitati kako su neki nekadašnji državni funkcioneri sa ozbiljnim novcem već pobegli u inostranstvo. Upućeni kažu da je to tek početak.

„Zavisi od toga u kojoj meri još funkcioniše logika disciplinovanog straha i poslušnosti unutar sistema prethodne vlasti. Ključnu ulogu će na vrhovima najverovatnije imati institut zaštićenih svedoka. Videćemo ko će sve progovoriti.“

Studentska lista, koja nije uspostavila sistem institucija, praktično je nemoćna. Šta im je činiti?

„Dosledno i uporno ispunjavati obećanje o drugačijoj, demokratskoj Srbiji i vladavini časnih i kompetentnih ljudi. Da podsetim, institucije čine ljudi i proceduralno uređeni odnosi.“

Studentska lista je u nekim važnim medijima uspela da smeni uredništva ‒ u RTS-u i RT Vojvodine. Koliko će im pomoći ta činjenica?

„Nije njih smenila lista, već kredibilitet pokreta studentskog i građanskog pokreta spolja i otpor ljudi sa probuđenom savešću iznutra.“

Koliko su tačne informacije da se iz nekih banaka i javnih preduzeća iznose velike sume novca. Kakva su Vaša saznanja?

„Očito da se radi o sistematskoj, planiranoj praksi koja će ipak biti u velikoj meri osujećena, ako ne otporom, ono bar strahom od odgovornosti.“

Deponenti Alta banke će biti isplaćeni preko banke Poštanska štedionica

Zvanično

Biznis 03.11.2026. 20:15

Deponenti Alta banke će biti isplaćeni preko banke Poštanska štedionica

Šta uraditi sa javnim preduzećima u Srbiji?

„Analizirati njihove troškove i poslovanje i izabrati konkursom profesionalnu upravu, odnosno odrediti i kontrolisati kvalitet i cenu javnih usluga koje pružaju.“

Niko od upućenih ekonomista još nije stupio u javnost da saopšti u kakvom stanju je danas privreda Srbije. Jedino što su rekli da je „balkanski ekonomski tigar“ puka izmišljotina? Još dodaju da je platežna moć stanovništva u Srbiji na četvrtom mestu otpozadi u Evropi, da su ispod nas samo Makedonija, Albanija i BiH?

„Srbija je ’bogata država svojih siromašnih građana’ (Arandarenko), odnosno država koja preraspodeljuje svih 47 od 100 dinara, a da od toga polovina građana koji primaju do medijalne zarade nema ništa. Istovremeno, jedna smo od osam najsiromašnijih država u Evropi. Toliko o jednakosti, prestizanju drugih i ekonomskom tigru.“

Studentska lista je kao svoje predstavnike u budućoj vlasti odabrala niz ljudi ozbiljnih biografija. Međutim, malo njih je radilo državne poslove?

„Ova promena i ima kao svoju karakteristiku temeljnu promenu i pozicionog, ali još pre opozicionog prostora. Uz oslon na jedan broj ljudi bez mrlja u aparatu koji se razume u procedure, političko neiskustvo ljudi sa liste ide na sreću uz njihove visoke kompetencije u oblastima javnih politika – od obrazovanja i zdravstva do saobraćaja i infrastrukture.“

U parlamentu Srbije vladaće dvopartizam – demokrate i radikali. Kako vidite rad tog budućeg parlamenta?

„Mislim da se radi o parlamentarnom sastavu kao privremenom rezultatu referendumskog stanja u društvu koje će nakon povratka u normalnost biti vraćeno u okvire profiliranijih programskih politika.“

Vučić preti da će u opoziciji „razbiti“ Studentsku listu. Kako procenjujete budućnost SNS-a, da li će oni smoći bar donekle bivšu političku snagu?

„Ako ne dođe do brze delegitimizacije samog Vučića i vrhuške oko njega, nije nemoguće da će ponovo presvučeni neoradikali ostati relevantan politički akter. Oni nesporno imaju dugo iskustvo opozicionog delovanja.“

Koliko je važno da će se u Srbiju vratiti demokratija, koja je, istina u dva slučaja, gostovala u Srbiji, u vreme kneza Mihaila Obrenovića i kralja Petra Karađorđevića? I kako tumačite istorijske činjenice da su Srbi više bili skloni autokratiji nego demokratiji?

„Ja bih, imajući u vidu da je Mihailo Obrenović bio prosvećeni apsolutista koji je smatrao da će ’njegovi Srbi biti za demokratiju tek kada postanu bogati i obrazovani’, odnosno da je decenija demokratije početkom prošlog veka bila pod senkom ratova i uticaja ’Crne ruke’, rekao čak da nam je ovo istorijski trenutak i šansa da demokratija i pravda prohodaju ruku-podruku. Da podsetim, ovde su oslobodilačke i revolucionarne promene i ciljeve nosile mase siromašnog i nepismenog seljaštva, što baš i nije okvir za razvijenu demokratiju.“

"Van pameti je da se delimo na krv i nož"