Zdravlje
27.09.2022. 16:04
Beta

Poražavajući podaci

Koliko ljudi u Srbiji umire zbog zagađenog vazduha

Zagađenje vazduha u Beogradu
Izvor: Shutterstock

Celokupno stanovništvo Srbije živi u oblastima gde nivoi finih čestica premašuju godišnju smernicu Svetske zdravstvene organizacije, a uzrok trećine smrtnih slučajeva povezanim sa PM2.5 jeste upotreba fosilnih goriva, navodi se u novom izveštaju Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona koji je objavljen u utorak.

U izveštaju "Trend kvaliteta vazduha i zdravlja u Republici Srbiji" ističe se da je od zagađenja vazduha 2019. godine umrlo 12.700 ljudi i da je to bio sedmi uzrok smrti u zemlji.

Stanovnici Srbije, ocenjuje se u izveštaju, izloženi su lošem kvalitetu vazduha, što dodatno ugrožava njihovo zdravlje i skraćuje životni vek.

"Iako se kvalitet vazduha u Srbiji poboljšao u poslednjoj deceniji, u skladu sa sličnim poboljšanjima uočenim u drugim zemljama u regionu i ostatku Evrope, nivoi zagađenja vazduha i posledičnog opterećenja bolestima ostaju među najvišima u Evropi", navodi se u izveštaju.

Upotreba fosilnih goriva - uglja, nafte i prirodnog gasa povezana je sa 36 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva povezanih sa PM2.5, a samo sagorevanje uglja doprinosi sa 26 odsto ukupnom opterećenju bolestima, što je najveći doprinos među zemljama jugoistočne Evrope.

Prosečna godišnja izloženost PM2.5 u Srbiji 2019. godine iznosila je 25,4 mikrograma po kubnom metru, što je među najvišima u jugoistočnoj Evropi, gde se prosečne godišnje koncentracije kreću od 15,7 do 30,3 μg/m3.

"Kvalitet vazduha ostaje ključna briga u Srbiji gde celokupno stanovništvo živi u oblastima u kojima nivoi PM2,5 premašuju godišnju smernicu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 μg/m3", navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da više od dve trećine stanovništva Srbije živi u područjima sa nivoima ozona višim od dugoročnih smernica SZO za zdrav vazduh od 60 μg/m3.

U izveštaju se navodi da, pošto su termoelektrane na ugalj dominantan izvor energije, ključne su strategije za povećanje udela obnovljive energije proizvedene sa niskim emisijama PM2.5.

Ocenjuje se da su energetsko siromaštvo i nedostatak pristupa čistoj energiji i dalje ključni problemi jer se proizvodnja energije i dalje oslanja na stare, neefikasne elektrane na ugalj.

"Obezbeđivanje pristupa čistijim izvorima za grejanje kroz investicije u energetski sektor, u smislu napuštanja fosilnih goriva i oslanjanja na obnovljive izvore energije (solarna energija, vetar, itd.) sa većom energetskom efikasnošću i manjom emisijom zagađujućih materija, ključno je za smanjenje energetskog siromaštva i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji", navodi se u izveštaju.
 

Srbija trenutno ima nacrt Nacionalnog programa zaštite vazduha koji ima tri stuba – smanjenje emisija zagađenja vazduha, poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana.

Mada su poslednjih godina pokrenute rasprave o zagađenju vazduha i podaci su sve dostupniji, u analizi se napominje da se nacionalni podaci o kvalitetu vazduha ne čuvaju u standardizovanoj dostupnoj bazi podataka.

Time se ograničava njihova upotreba u sprovođenju epidemioloških istraživanja uticaja zagađenja vazduha na zdravlje i i informisanje u okviru zakonskih propisa.

"Stoga su potrebni pristup i transparentnost podataka o zagađenju vazduha", ističe se u zaključcima izveštaja.

Da bi se ostvario čistiji vazduh u Srbiji, neophodni su opštinski, regionalni i nacionalni napori i saradnja, kao i uključivanje svih relevantnih sektora, uključujući zdravstvo, energetiku, saobraćaj, industriju, poljoprivredu i urbano planiranje.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

I dalje se trujemo
Ugalj

Ništa bez uglja

26.04.2021. 10:07

I dalje se trujemo

Emisija ugljenika raste i u 2021. godini i to je drugi po redu skok za deset godina, upozorila je Međunarodna energetska agencija.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
4°C
02.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve