Zdravlje
11.01.2023. 04:20
Zdravlje
13.01.2023. 14:00
Lena Munitlak
Novi soj korone
Na redu je kraken - da li treba da se bojimo i koliko
Iako je kovid kriza tokom prošle godine izgubila na relevantnosti u društvu i u medijima, ovaj virus nije preko noći nestao iz naših života.
Nalazimo se u periodu pandemijskog limba, ni tamo ni ovamo, neki su vakcinisani, neki odbijaju, broj zaraženih postao je manje relevantan, a ni oni koji se zaraze ne prolaze ni upola onoliko loše kao oni pre tri godine kada je kovid kriza počela.
Čak se i Kina, kao jedna od zemalja sa najrigoroznijom politikom u vezi sa zaustavljanjem širenja virusa, odlučila na zaustavljanje svoje "zero covid“ politike. Naravno, ta odluka nije stigla tek onako. Protesti nezadovoljnih građana, koji su bili zarobljeni u domovima i kojima je bilo zabranjeno da pređu u susedni kvart, konačno su izazvali dovoljan pritisak koji je, u kombinaciji sa ekonomskom nestabilnošću koju je izazvala restriktivna politika kineskih vlasti, doveo do toga da se odustane od politike nulte tolerancije na kovid.
Svet
28.12.2022. 11:34
Stižu Kinezi - vlasti im dozvolile pasoše i vize
Život
12.01.2023. 17:17
Odlične vesti ako se otkaže aranžman zbog kovida
Međutim, nova podvarijanta omikrona koja se pojavila, pored ostalih država i u Velikoj Britaniji i SAD, sada nameće pitanje da li i dalje treba da brinemo zbog novih sojeva virusa. Kako navode izveštaji Svetske zdravstvene organizacije, novi soj nastao je kombinovanjem delova iz dve druge varijante – što se naziva "rekombinovana podvarijanta“.
Nova podvarijanta XBB.1.5, dobila je nezvaničan naziv "kraken soj“ i poslednjih nedelja privukla je pažnju stručnjaka zbog značajne prednosti u brzini širenja. Studija koju su sproveli virusolog Trevor Bedford i njegov tim u Centru za istraživanje kancera "Fred Hačinson“ u Sijetlu pokazuje da broj za reprodukciju trenutno iznosi oko 1,6, što znači da bi svaka osoba zaražena ovim sojem u proseku zarazila oko 1,6 drugih ljudi.
"Prema procenama centara za kontrolu i prevenciju bolesti u vezi sa proporcionalnim uticajem sojeva na društvo, novi soj je verovatno već među najčešćim subvarijantama kovida u Sjedinjenim Državama“, rekao je za "Sajentifik Ameriken“ Marlin Figins, doktorand na Univerzitetu u Vašingtonu koji radi u Bedfordovoj laboratoriji. „Verovatno će se u kratkom roku povećati broj slučajeva, mada će to zavisiti od stepena efikasnosti novog soja, kao i različitih faktora koji utiču na prenos virusa SARS-CoV-2 u celini.“
Kao rezultat mutacije i kombinovanja različitih sojeva, kraken soj se lako prenosi, zadržavajući sposobnost omikrona da zaobiđe imuni sistem. Nekoliko stručnjaka je, međutim, naglasilo da svojstva izbegavanja imunog sistema ne treba preuveličavati u ovom slučaju. Iako nova varijanta korone može u određenoj meri da izbegne antitela proizvedena vakcinama ili prethodnom izloženošću virusu, neće moći u potpunosti da zaobiđe imuni sistem, kaže Alesandro Set, profesor na Institutu za imunologiju La Jola.
Set je naveo da bi bilo teško da novi soj sasvim izbegne ćelijski imunitet koji pružaju "T ćelije ubice“, koje uništavaju ćelije zaražene virusom, čak i ako antitela nisu u stanju da zaustave infekciju ovih ćelija na prvom mestu. Ovaj imunološki odgovor pomaže u sprečavanju razvijanja teških oblika bolesti. Trenutno nema dokaza da kraken soj izaziva manje ili više tešku bolest ili drugačije simptome u poređenju sa prethodnim varijantama omikron soja.
"Došlo je do značajne zabune u opisu zaštite od virusa“, naveo je Set. "Virus relativno lako mutira kako bi izbegao antitela jer su ona sama ograničena na određeno područje ’spajk’ proteina virusa. Međutim, šta se dešava sa ćelijskim imunitetom? Mehanizam kojim T ćelije prepoznaju virus je potpuno drugačiji.“ On dodaje da, iako neke varijante korona virusa mogu da izbegnu antitela, T ćelije zadržavaju oko 85 odsto svoje sposobnosti da se bore protiv virusa.
Ovo podržava tezu koju su mnogi stručnjaci isticali tokom pandemije: čak i ako imunitet od vakcina ili prethodne izloženosti virusu ne može da spreči da ljudi više puta budu zaraženi, i dalje je izuzetno efikasan u sprečavanju razvijanja ozbiljnih vidova bolesti i smanjuje rizik od smrtnih ishoda.
Vesti
02.01.2023. 16:05
Godina u kojoj smo ratom "izlečili“ kovid
Svet
30.12.2022. 17:00
I Španija uvodi kovid kontrolu za Kineze, a Srbija?
Zdravlje
28.11.2022. 10:17
Ostaju samo dve kovid ambulante u Beogradu
Dakle, vakcine su i dalje važne za imunitet, a ni imunitet stečen od prethodne izloženosti virusu ne pada u vodu. Takođe, stručnjaci se slažu da će prevencija zaraze i zaustavljanje razvoja težih oblika bolesti biti još efikasniji kada se upotreba novih bivalentnih vakcina proširi.
Bivalentne vakcine su se pojavile i masovno su testirane tokom prošle godine, a rezultati tih istraživanja pokazuju da su mnogo efikasnije od prethodno dostupnih monovalentnih vakcina. Istraživanje sprovedeno u Izraelu tokom leta 2022. pokazalo je da nove buster vakcine kompanije "Fajzer“ smanjuju hospitalizaciju osoba starijih od 65 godina za 81 odsto.
Doktor Ronen Arbel, autor ove studije, naveo je da je glavna poruka rezultata studije da "ukoliko imate više od 65 godina, buster vam daje dodatnu zaštitu. Ta ekstrazaštita se dodaje onoj od ranijih vakcina i može da vas drži podalje od bolnice i spase vam život.“
Studija se nije fokusirala na broj zaraženih, već na ishod bolesti i ozbiljnost simptoma koji su, kako kaže struka, bolji pokazatelj efikasnosti u trenutnom stepenu mutacija korona virusa.
Razvijanje bivalentnih i multivalentnih vakcina nije ništa novo, postojalo je dugo pre pojave kovida, a najviše se koristilo u razvoju vakcina protiv sezonskog gripa, koje se menjaju gotovo svake godine u zavisnosti od mutacije samog virusa.
Bivalentne vakcine protiv kovida postale su dostupne i u Srbiji, krajem decembra, a epidemiolog Branislav Tiodorović je za RTS rekao da je razvoj ovog novog soja bio očekivan, pre svega zbog razvoja situacije u Kini.
"Oni su imali strategiju nulte tolerancije, koja je bila vrlo oštra i stroga i koja je davala određene efekte, vrlo značajne u suzbijanju ove bolesti. Međutim, popuštanjem tih mera, na pritisak javnosti, što je bila posledica poboljšanja ukupne situacije u Kini, pa i u svetu – pojavio se verovatno novi soj, tj. inovirani soj virusa“, rekao je on.
Taj novi soj koji se razvio u Kini stigao je do Australije i do Sjedinjenih Američkih Država, pa i u Evropu gde se trenutno širi.
Kako je Tiodorović rekao: "Nema razloga za zabrinutost u smislu panike jer svi naši pokazatelji govore, prema broju obolelih i nažalost još uvek umrlih, da se taj broj povećava lagano, ali se povećava i pogađa pre svega one koji imaju komorbiditete, teške hronične bolesnike koji nisu potpuno vakcinisani ili su nevakcinisani“.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da smatra da se novi kraken soj korona virusa pojavio i kod nas, ali da se još čeka na njegovu zvaničnu registraciju.
Đerlek je u intervjuu za RTS izjavio: "Lično mislim da se novi soj pojavio, ali očekujemo detekciju ili registraciju. Mislim da je pitanje dana, s obzirom na to da imamo prve slučajeve u Rumuniji. Sve ove situacije, praznici, migracije naših ljudi iz Evrope, koji su došli da proslave novogodišnje i božićne praznike, uticali su na pogoršanje epidemijske situacije“.
On kao razlog za sumnju na pojavu ovog novog, zaraznijeg soja korone navodi broj zaraženih, koji je u decembru stagnirao na oko 500 slučajeva dnevno, a koji se tokom praznika ponovo popeo na više od hiljadu slučajeva.
Čini se da neće biti potrebe za posebnim merama protiv širenja korone usled ovog novog kraken soja, mada se stručnjaci slažu da svako mora da brine pojedinačno o sebi i svojim najbližima. Najvažniji savet kod svih zaraznih bolesti respiratornog sistema, koji je važio i pre korone, ali je za vreme nje posebno dobio na važnosti, jeste taj da ukoliko neko oseti simptome ili je bolestan treba što više da izbegava kontakt sa drugim ljudima.
To je jednostavno reći, ali je, ako je verovati brojkama, teže primeniti, posebno u periodima masovnih susreta poput praznika. Ipak, većinsko mišljenje stručnjaka je da bi korona mogla da nastavi da mutira, ali ne ka smrtonosnijem obliku, već samo obliku koji efikasnije zaražava više ljudi. Pored toga, lekovi koji se koriste u lečenju bolesti i dalje su efikasni u sprečavanju multiplikovanja virusa u organizmu, pa se čini da, ukoliko se ne dogodi neka kataklizmična mutacija, korona zaista može postati nešto slično sezonskom gripu u godinama koje su pred nama.
Komentari
