Zdravlje
22.09.2025. 19:55
Zdravlje
03.10.2025. 19:15
R. E.
Novi izveštaj naučnika
"Planetarno zdrava ishrana" bi sprečila 40.000 smrtnih slučajeva dnevno
Usvajanje "planetarno zdrave ishrane“, bogate biljkama, moglo bi da spreči 40.000 prevremenih smrtnih slučajeva dnevno, širom sveta, navodi se u novom izveštaju.
Ishrana, koja omogućava umerenu konzumaciju mesa, takođe bi prepolovila emisiju štetnih gasova povezanih sa proizvodnjom hrane, do 2050. godine. Danas, trećina emisije gasova staklene bašte dolazi iz globalnog sistema ishrane i obuzdavanje klimatske krize je nemoguće bez promene načina na koji se svet hrani, rekli su istraživači.
Proizvodnja hrane je takođe najveći uzrok uništavanja divljih životinja i šuma i zagađenja vode. "Planetarno zdrava ishrana" (PZI) može istovremeno poboljšati zdravlje ljudi i planete i obezbediti dovoljno hrane za populaciju od 9,6 milijardi ljudi, koliko se očekuje da će biti do 2050. godine.
Dijeta je fleksibilna, što omogućava njeno prilagođavanje lokalnim ukusima, i može uključivati neke životinjske proizvode ili biti vegetarijanska ili veganska. Međutim, sve verzije savetuju konzumiranje više povrća, voća, orašastih plodova, mahunarki i integralnih žitarica nego što većina ljudi u svetu trenutno jede. Na mnogim mestima, današnja ishrana je nezdrava i neodrživa zbog previše mesa, mleka i sira, životinjskih masti i šećera. Ljudi u SAD i Kanadi jedu više od sedam puta veću količinu crvenog mesa od preporučene PZI-om, dok je to pet puta više u Evropi i Latinskoj Americi, a četiri puta više u Kini. Međutim, u nekim regionima gde se ishrana ljudi u velikoj meri oslanja na skrobnu hranu, kao što je podsaharska Afrika, malo povećanje unosa piletine, mlečnih proizvoda i jaja bilo bi korisno za zdravlje, navodi se u izveštaju objavljenom u časopisu "Lanset", a koji je sastavilo 70 vodećih stručnjaka iz 35 zemalja.
Teške nejednakosti u sistemu ishrane takođe moraju biti okončane kako bi se postigla zdrava i održiva ishrana, rekli su istraživači. Najbogatijih 30 odsto svetske populacije pravi više od 70 odsto štete po životnu sredinu povezane sa hranom, otkrilo je istraživanje. Štaviše, 2,8 milijardi ljudi ne može sebi da priušti zdravu ishranu, a milijardu ljudi je neuhranjeno, uprkos tome što se dovoljno hrane proizvodi širom sveta. Sistem ishrane takođe ne odgovara milijardi ljudi koji su gojazni, navodi se u izveštaju.
Naučnici preporučuju preusmeravanje poreza kako bi nezdrava hrana bila skuplja, a zdrava hrana jeftinija, regulisanje oglašavanja nezdrave hrane i korišćenje upozoravajućih etiketa, kao i preusmeravanje današnjih ogromnih poljoprivrednih subvencija na zdraviju i održiviju hranu. "Ono što stavljamo na tanjire može spasiti milione života, smanjiti milijarde tona emisije, zaustaviti gubitak biodiverziteta i stvoriti pravedniji sistem ishrane“, rekao je prof. Johan Rokstrem, koji je kopredsedavao komisijom EAT-Lancet koja je izradila izveštaj.
"Ovo nije restriktivna dijeta“, rekao je prof. Volter Vilet sa Harvardske škole javnog zdravlja TH Čan i jedan od kopredsedavajućih komisije. "Ovo je nešto što bi moglo biti ukusno, ambiciozno i zdravo. Takođe omogućava kulturnu raznolikost i individualne preferencije, pružajući fleksibilnost.“
Novi izveštaj se nadovezuje na onaj objavljen 2019. godine koji je uveo pojam PZI, ali uključuje nove dokaze o zdravstvenim koristima ove dijete. "Mogli smo da posmatramo ovu dijetu u odnosu na zdravstvene ishode kao što su ukupna smrtnost, dijabetes, respiratorne bolesti, srčana oboljenja, moždani udar itd. i pronašli smo veoma jake inverzne veze“, rekao je Vilet. Dijeta je takođe bila povezana sa smanjenjem stope oboljevanja od raka i neurodegenerativnih bolesti. Sve u svemu, istraživači su procenili da bi globalno usvajanje PZI moglo da spreči 15 miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje kod odraslih.
Državni univerzitet u Londonu preporučuje sledeći način ishrane:
- Voće i povrće – najmanje pet porcija dnevno
- Integralne žitarice – tri do četiri porcije dnevno
- Orašasti plodovi – jedna porcija dnevno
- Mahunarke (pasulj, grašak, sočivo) – jedna porcija dnevno
- Mlečni proizvodi – jedna porcija mleka, jogurta ili sira dnevno
- Jaja – tri do četiri nedeljno
- Piletina – dve porcije nedeljno
- Riba – dve porcije nedeljno
- Crveno meso – jedna porcija nedeljno
PZI bi se mogla postići tako što bi se potrošačima pomoglo da donose bolje izbore kad kupuju, rekla je prof. Line Gordon, direktorka Stokholmskog centra za otpornost, na primer preusmeravanjem poreza kako bi zdrava hrana bila jeftinija i stavljanjem upozorenja na nezdravu hranu. "Ali ne radi se samo o snižavanju cena, već i o povećanju kupovne moći kako bi ljudi mogli da priušte zdraviju ishranu“, rekla je ona.
"Naše preporuke su zasnovane na naučnim dokazima i iskustvu iz stvarnog sveta“, rekla je Gordon. "Promene su već u toku, od programa školskih obroka do regenerativne poljoprivrede i inicijativa za smanjenje bacanja hrane.“ Engleska je u sredu zabranila promocije cena nezdrave hrane i zabraniće oglašavanje takve hrane na mreži.
Izveštaj procenjuje da loše zdravlje i šteta po životnu sredinu povezani sa hranom koštaju društvo oko 15 biliona dolara godišnje. Navodi se da bi investicije u transformaciju prehrambenog sistema koštale od 200 do 500 milijardi dolara godišnje, ali bi uštedele 5 biliona dolara, piše "Gardijan".
Zdravlje
11.09.2025. 15:12
Na svetu je sada više dece GOJAZNO nego što je NEUHRANJENO
Zdravlje
17.04.2025. 17:10
U kojoj HRANI ima najviše PLASTIKE i kako da se zaštitite
Komentari
