Šta su tačno hemangiomi, da li su opasni, kako se leče...

Najčešće se otkrivaju u prvim nedeljama života i, iako deluju zabrinjavajuće, u većini slučajeva nisu opasni po zdravlje deteta. Ipak, važno je razumeti šta su hemangiomi, kako se razvijaju i kada je potrebno obratiti se lekaru.

Šta su hemangiomi?

Hemangiomi su benigni (nekancerozni) tumori nastali umnožavanjem ćelija krvnih sudova. Najčešće se pojavljuju na koži, ali mogu zahvatiti i dublja tkiva ili unutrašnje organe. Karakteristični su po crvenoj ili plavičastoj boji i različitim oblicima – od sitnih tačkica do većih promena koje se izdižu iznad površine kože.

Kada se hemangiomi javljaju?

Uglavnom nastaju ubrzo nakon rođenja. U prvim mesecima života brzo rastu, a zatim najčešće dolazi do spontanog povlačenja u periodu između treće i sedme godine. Kod većine dece hemangiomi nestaju bez posledica, ali ponekad mogu ostaviti ožiljke, promene u pigmentaciji ili deformacije kože.

Vrste hemangioma

Hemangiomi se dele prema svom izgledu i dubini:

• Površinski hemangiomi – vidljivi na koži kao crvene ili ljubičaste promene.
• Duboki hemangiomi – smešteni ispod kože, plavičaste boje i mekane konzistencije.
• Mešoviti hemangiomi – kombinuju karakteristike površinskih i dubokih.

U većini slučajeva hemangiomi su bezopasni i ne zahtevaju terapiju. Međutim, određeni oblici mogu izazvati komplikacije, kao što su:

• poremećaj vida, sluha ili disanja (ako se nalaze u blizini oka, uha ili disajnih puteva),
• ulceracije (ranice na površini), koje mogu biti bolne i podložne infekcijama,
• funkcionalni ili estetski problemi, posebno kod većih hemangioma na vidljivim mestima.

Dijagnozu hemangioma najčešće postavlja pedijatar ili dečiji hirurg na osnovu kliničkog pregleda. U slučajevima kada postoji sumnja na dublje promene, koriste se ultrazvuk, magnetna rezonanca ili druge dijagnostičke metode.

Lečenje hemangioma

Pristup lečenju zavisi od veličine, lokalizacije i potencijalnih komplikacija:

• Praćenje – u najvećem broju slučajeva dovoljno je redovno kontrolisati promenu, jer se ona povlači spontano.
• Medikamentozna terapija – lekovi poput propranolola ili kortikosteroida mogu se koristiti za smanjenje rasta hemangioma.
• Hirurško lečenje – primenjuje se retko, uglavnom kod hemangioma koji ometaju vitalne funkcije ili izazivaju ozbiljne estetske probleme.
• Laser terapija – može biti opcija kod određenih površinskih promena.

Kada potražiti savet stručnjaka?

Roditelji bi trebalo da se obrate lekaru ako:

• hemangiom brzo raste,
• nalazi se u predelu očiju, nosa, usta ili genitalne regije,
• dolazi do krvarenja ili ulceracije,
• dete pokazuje znake bola ili nelagodnosti.

"Hemangiomi kod dece su česta pojava i u većini slučajeva nisu razlog za zabrinutost. Ipak, zbog mogućih komplikacija, preporučuje se redovan pregled i praćenje od strane stručnjaka. Rano otkrivanje i pravilan pristup obezbeđuju najbolji ishod za dete” , zaključuje dr Danijela Đerić.

Teške povrede šake i očiju kao posledice prazničnih "eksplozija"

Apeli lekara bez odjeka

Apeli lekara bez odjeka

Zdravlje 09.01.2026. 14:05

Teške povrede šake i očiju kao posledice prazničnih "eksplozija"