Život
24.09.2023. 15:10
Život
03.10.2023. 12:03
Dragan Bisenić
Afera Ranković - 3. deo
Jovanki je smetao Rankovićev položaj Titovog naslednika
U aferu uklanjanja Aleksandra Rankovića bili su, posredno ili neposredno, uključeni mnogi. U ovom tekstu predstavljamo svedočanstva nekih od najvažnijih aktera celokupnog slučaja.
Tu je priča Jovanke Broz, prve dame, koju je, inače, za Titovu suprugu “regrutovao“ Ivan Stevo Krajačić, prvi načelnik Ozne za Hrvatsku, a potom i ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, koji je, inače, bio gotovo javni rezident sovjetske obaveštajne službe iz predratnog perioda, a sa kojom je veze održavao i kasnije.
Tu je i svedočenje tadašnjeg šefa bezbednosti JNA generala Ivana Miškovića Brka, kao i nedavno preminulog bivšeg saveznog sekretara za narodnu odbranu, admirala flote Branka Mamule, koji je bio svedok nekih važnih događaja povezanih sa položajem Aleksandra Rankovića.
Jovanka Broz je u razgovorima koje smo vodili do leta 2013. govorila da je priča o Rankoviću “kompleksna“ i da će je jednom svakako ispričati. Ona je ostala uzdržana u mojim brojnim pokušajima da od nje čujem celu priču, ali je u svakom od njih dala poneki elemenat koji je, prema njenom mišljenju, osvetljavao “slučaj Ranković“.
Najvažniji razlog bilo je pitanje nasleđa i položaj potpredsednika koji je Rankoviću automatski omogućavao da nasledi Tita u slučaju da se njemu nešto dogodi.
“Meni se čini da je to glavno bilo, da bi on, u slučaju da se Titu nešto desi, bio taj koji bi njega nasledio, jer bi on to i bio po funkciji. Onda su ovi shvatili, i Slovenci i Hrvati, da to, kao, ne bi bilo dobro, i onda su išli na to da ga ruše. To je to.“
A ko je to smislio? Sad ponovo imamo prisluškivanje, kako je došlo do toga da se govori uopšte o prisluškivanju i da se to poveže sa Rankovićem?
“Prisluškivali su i to je tako masovno bilo, verujte mi. Maltene, ti ljudi koji su se tim bavili tako su se već tada bili osilili da su pojedini ljudi imali svoje atare, pa su ih držali. Prosto i jednostavno, to je bila masovna pojava. I onda su se pobunili članovi CK. Jednog dana dođe Savka Dapčević i kaže meni: ’Zamisli ti, Jovanka, čak su ozvučili lift u CK.’ Ja joj nisam odgovorila. Mislim: ’Pa, dobro, šta ti pričaš meni, ko je ozvučio, ozvučio je, ozvučili su ovi drugi.’ E, dotle je to došlo. Kad su počeli da ozvučuju, ozvučivali su sve te rukovodeće kadrove. I onda je tada došlo, znate, do jednog strašnog otpora. Toliko je bilo masovno da je onda to izazvalo revolt, i zato je došlo do preispitivanja te prakse. Svi su bili krivi za to prisluškivanje, nije Ranković samo, svi, jer pustili su da dođe do toga da se to masovno primenjuje, pa su i članovi CK tražili da se formira ta komisija. Ja ne znam koliko je tu bilo članova, to je masa ljudi, generala, nekoliko članova CK su ušli u tu komisiju. Onda su počeli mnogi ljudi da stradaju koji s tim nisu imali veze. Ja sam to presekla. Odnosno, pomogla da se to preseče.“
General Ivan Mišković Brk
“Aferu prisluškivanja“ danas stavljam pod upitnik
General Ivan Mišković, koji danas u 103. godini živi u Puli, bio je šef Uprave bezbednosti JNA u vreme uklanjanja Aleksandra Rankovića i vodio je tehničku komisiju koja je ispitivala da li je Tito prisluškivan ili nije. Budući da mu je rođeni brat, Milan Mišković, tada bio savezni ministar unutrašnjih poslova, braća Mišković se smatraju nekim od ključnih aktera celokupne “afere Ranković“.
U to vreme komisija je saopštila Titu da “kategorički stoji iza tvrdnje koja je ostatkom tragova i potvrđena, da se centar za prisluškivanje već duže vremena nalazio u Užičkoj br. 25, konkretno prema nalazu u spavaćoj sobi Aleksandra Rankovića, a i radnoj sobi njegove supruge Slavke Ranković“. Sam general Mišković, međutim, kasnije je isticao drugi nalaz komisije, a to je da nije moglo da bude potvrđeno da je prisluškivanja bilo. Na kraju, u razgovoru koji smo vodili 2021. godine bio je spreman da sasvim dovede u pitanje “aferu prisluškivanja“, imajući u vidu saznanja o ulozi Steva Krajačića do kojih je u međuvremenu došao.
General Mišković kaže da je o razmimoilaženjima u rukovodstvu čuo od svog prethodnika na mestu šefa vojne bezbednosti, generala Jefta Šašića.
“Ja sam od načelnika Uprave bezbednosti, generala Šašića, čuo da postoje razmimoilaženja u rukovodstvu, konkretno između Kardelja i Rankovića. Hoću da podsetim samo da je general Šašić gotovo deset godina bio na čelu tzv. ’Ozne 3’, odnosno Službe bezbednosti JNA, od kada ona nije više bila pod Rankovićem. I on je 1962. godine, u jednom razgovoru sa mnom, našao za potrebno da me informiše o tome da postoje određene razlike u rukovodstvu i da je i Tito, iako se držao jedno vreme neutralno, na određen način dao podršku Rankoviću, i mi bi trebali podržati Rankovića. Ja sam mu tada samo rekao: ’Pa dobro, zar mi podržavamo ličnosti, a ne politiku. Čini mi se da bi trebali podržati politiku pa i nosioce određene politike koja je zvanična?’ ’Jeste, kaže, da, ali Bevc, odnosno Kardelj, tu se zagubio, on je intelektualac, on suviše filozofira. Marko je čovek od prakse, praktičar, radnik, konačno ti znaš dobro da su radnici bili osnov i stub naše partije, a Marko vodi to zdravo radničko jezgro’, rekao mi je Šašić.
Meni je tada Šašić rekao, decidirano jasno i glasno: ’Ti znaš da je Marko bio sekretar CK u toku rata, da je u Vrhovnom štabu bio glavni kadrovik, da je neprekidno bio član Vrhovnog štaba i drugi čovek uz Tita i da je on to i ostao.’
Tada sam ja, kroz taj razgovor, shvatio da postoji polarizacija u vrhu i da postoji i agitacija za određeno opredeljenje. Slijedom kasnijih događaja, shvatio sam da je zaista bila riječ o određenim političkim razlikama i da umesto da se diskutuje o različitostima političkih poimanja, diskutovalo se o nosiocima tih različitih političkih poimanja. Eto, to je bila moja prva spoznaja o tom sukobu o kojemu se kasnije mnogo govorilo i koji je kasnije eskalirao, tako da kažem, u pitanje ko je druga, a ko treća ličnost u političkom vrhu, da li je to Ranković ili je to Kardelj. Druga ličnost, odnosno ko je treća.
Život
18.09.2023. 04:05
Afera "Ranković": Ruski model za druga Marka
Prema tome, to razilaženje između Rankovića i Kardelja – živelo je u kuloarima. Ono nije bilo javno, nije ušlo u mehanizam djelovanja partijskih organizacija. Ono se nije razrađivalo ni obrađivalo, jer konačno, i Šašić je to našao za potrebno da meni u četiri oka kaže. Drugim rečima, to su bili neki za mene već pomalo, težak je izraz i pretenciozno bi bilo reći – neprihvatljivi elementi, ali neki signali koji mi se nisu dopadali i koji su govorili o tome da jedinstvo u akciji mora da postoji od vrha do dna i da se ne može ono zasnivati na lažnim kompromisima. Jer, ja sam shvatio da je napravljen neki kompromis u političkom vrhu između pogleda na neka pitanja Rankovića i Kardelja. Da se razumijemo, niti je bio Ranković sam, niti je bio Kardelj sam. Iza Kardelja su stajali određeni, mogu slobodno reći, intelektualni krugovi u partiji, a iza Rankovića je stajalo tzv. radničko jezgro, koje je sačinjavao i Gošnjak, i Pucar, i Koliševski, i Miha Marinko, znači ljudi koji su ponikli iz redova radničke klase i kao takvi se digli na čelne položaje u partiji, odnosno u društvu tada već organizovanom, u jugoslavenskom društvu.“
Danas Mišković kaže, u svetlu novih saznanja koje je u međuvremenu dobio, da je celu “aferu prisluškivanja“ stavio u drugi kontekst. Posebno je tu važno pitanje kako je Jovanka mogla da sazna za te mikrofone i da pokrene sve što se dogodilo.
“Tada nisam postavljao to pitanje, jer se Tito pojavio kod mene s tim informacijama. Tek kasnije, kada sam video stenograme gde Dolanc govori o raspravi Jovanke i Tita, kada ona kaže Titu: ’Ti ništa nisi učinio za mene’, a onda Tito odgovara: ’A Ranković? A Ranković’, ja sam to povezao s Krajačićem, iako sam to u sebi već mnogo ranije mislio, ali bez ikakvog dokaza. Tada mi se u drugom svetlu pojavilo i Titovo odbijanje da tu dvojicu Krajačićevih ljudi uključim u rad komisije.“
Šta ste tačno pomislili kada ste videli u stenogramu da Tito pita Jovanku “A Ranković? A Ranković?“?
“Ja sam stavio znak pitanja na svu tu aferu prisluškivanja. Na celu aferu prisluškivanja. To sada tebi prvi put kažem. Onda sada mogu da razumem zašto nije hteo da uključim tu dvojicu u komisiju.“
Da li ste pomislili da je Tito namerno isfabrikovao aferu kako bi ispunio Jovankinu želju?
“Ne. To nije bilo mogućno. Ja sam ga video. On je bio stvarno potresen i uzbuđen kada mi je to pokazivao. To se ne glumi.“
U kom smislu ste stavili znak pitanja?
“Da su možda Jovanka i Krajačić nešto tu zajedno radili. Ali, to ja tada nisam pomislio. Tek kada sam video zapisnik sa sednice partijskog Predsedništva koje je raspravljalo o Jovanki.“
Da li ste pregledali dalje ta mesta gde su u Jovankinoj sobi bili mikrofoni?
“Nisam. Kako mi je rečeno, ja sam to tako prihvatio. Ali pregledali smo svuda dalje, sve instalacije koje su postavljene od 1945. godine.“
Da li je mogućno da afere prisluškivanja nije ni bilo?
“Ja znam da sam apsolutno siguran u svoje zaključke i ono što je našla komisija. Tu nema nikakve dileme.“
Našli ste da je moglo da bude prisluškivanja, ali da nema dokaza da ga je bilo. To znači niste našli nikakve trake, nikakve zapisnike, nikakve materijale, pa ni ljude koji bi bili upleteni u to prisluškivanje?
“Tačno. Jednu traku prisluškivanja našao sam kada sam ja bio prisluškivan po naređenju Saveznog SUP-a. Ja sam je našao i uzeo u pošti i odneo Titu. Kada sam rekao Titu da me prisluškuju, on je zatražio da sve to do kraja istražim. Ali, nije pokazivao neki entuzijazam ni žar u tome. Kasnije se više na to nije ni vraćao.“
Koja je Vaša pretpostavka da su Jovanka i Krajačić mogli nešto zajedno da rade? Ostali smo nedorečeni kada smo pričali o tome prošli put.
“Tito mi je pokazao mikrofone u prisustvu dva tehničara koje je doveo Krajačić. Ja sam sebi postavio znak pitanja, već kada mi je rekao da ih ne uzimam u komisiju kao što sam predložio, nego da uzmem iz drugih republika. Primio sam to kao činjenicu. Tito mi je dao celu kuću da ja orem po njoj kako bih našao materijalne dokaze prisluškivanja. Bilo je mnogo kablova i linija koje nisu bile nigde uvedene. Nisam našao konkretan dokaz da je bilo prisluškivanja. Tek kada smo ušli u Lekin stan, onda se ustanovilo da je tu bio prislušni centar.“
Da li je Ranković znao za njega?
“Ranković je rekao da ne zna. Nemoguće da ne zna. Druga stvar bila je kada smo našli sve te nerazmontirane uređaje za prisluškivanja koji su postavljeni u vreme konferencije Pokreta nesvrstanih 1961, ali su ostali i kod svojih stanara, pa su oni mogli da se prisluškuju. Našli smo kod Kardelja tri uređaja, kod Bakarića dva, kod Mijalka Todorovića i Peka Dapčevića. Na osnovu toga i postojanja centra, zaključio sam da je prisluškivanja bilo.“
Šta je moglo da spoji Krajačića i Jovanku?
“Možda to što se ona plašila u jednom trenutku Rankovića. Krajačiću je bio zabranjen pristup k Titu kada sam ja bio savetnik za nacionalnu bezbednost. Jednom me zove i pita: Kakav je Titov program? Ja mu kažem da ne mogu da mu to kažem, nego da zove Tita, ako hoće, jer on to može da mu kaže. On mi odgovara: ’Jel’ ti to mene zaj....aš?’ Ja kažem uopšte ne, jer ja ne dajem podatke o Titu. Na osnovu toga zaključio sam da je Stevo ostao s Rusima u nekakvoj vezi i da je dobio zadatak da izveštava povremeno o Titovim aktivnostima, jer su oni strepeli kakvi su Titovi odnosi sa zapadom.“
Admiral Branko Mamula
Prelomni sukob Krajačića i Rankovića
U razgovoru koji smo vodili 13. jula 2007. u Kotoru, admiral Branko Mamula ispričao je više važnih detalja koji mogu jasnije da osvetle pozadinu sukoba Tita i Rankovića i uloge pojedinih važnih aktera u njemu, poput Steva Krajačića i Jovanke Broz. Mamula je smatrao da je Krajačić imao ključnu ulogu u približavanju Tita i Jovanke.
“Jovanki je bilo veoma teško da raskrsti sa Hrvatskom i Stevom. Stevo je bio idejni otac, doveo, oženio za Tita“, ispričao je Mamula.
On je posebno istakao sukob između Krajačića i Rankovića kojem je bio prisutan.
“To je bila 1963. Tu veče za Novu godinu svi su bili prisutni, osim Bakarića i Kardelja. Ujutru je Tito otišao da se presvuče pa da ide u lov. On je išao nekada u šetnju, u lov. Jovanka je ostala. Ostali su i drugi. Odjedanput počinje svađa, vika: Ranković, Stevo. Nacionalista, šovinista, mrziš Srbe, Hrvate, hoćeš da ih isteraš, mi smo kultura iznad vas... Tu je bila Ruža Pospiš Baldani koja se toliko prestravila, počela je da vrišti. Toliko se uplašila. Jovanka je na strani Steva. Ona nije diskutovala, ali smiruje tako što mu daje za pravo. Ja sam tu, jer ja to obezbeđujem. Sutradan Ranković putuje. Ja sam pratio voz i kada sam došao u Pulu da mu se javim i poželim srećan put. Pita me: ’Jesi pratio jutros?’
’Jesam.’
’I?’
’Veoma sam iznenađen.’
’Nije ni meni svejedno.’
Posle toga, Stevo će napasti Raju Nedeljkovića kod polaganja venca na spomenik u Jasenovcu. Bio je ručak u Pakracu. Nedeljković mu je rekao: ’Prekini, uzeću te tako malog za noge, odneću te van i baciću te u klozet!’
Ne verujem u konstrukcije Titovog prisluškivanja. To je bila Stevina konstrukcija da bi Rankovića eliminisao. Društveno, Ranković je nosilac unitarizma, a ovaj hrvatskog separatizma. Šta je s Jugoslavijom? To su objasnili Kardelj i Bakarić po donošenju Ustava, kada su sazvali nas 11 da nam to objasne. Oni u tome ne vide državu i institucije. Sve može da se raspadne, a neće se raspasti Partija koja će imati masovnu društvenu podršku. Sve drugo može da izda, Vlada, Armija. To je Bakariću bilo smešno, ali to je Kardeljeva ideja. Država nije izdržala. Partija je pala. Predsedništvo je apsolutno nestalo. Kada treba da donese odluku o vanrednom stanju 13. marta 1991. ono nestaje i javlja se u junu kada se Slovenija otcepila na Brionskom sastanku i traži da vojska uspostavi stanje pre sukoba. Predsedništvo donosi odluku da se vojska povuče iz Slovenije, a Mesić glasa protiv. Kasnije on kaže da se plašio će vojska doći u Hrvatsku i da oni neće moći da izvedu svoj program. Kriza je bila predvidiva. Bakarić i Kardelj smatraju da će Komiteti za ONO i DSZ preuzeti deo od Partije i od Armije koja takođe izda, a ovi neće“, ispričao je Branko Mamula.
Komentarišući danas ove tvrdnje, sin Aleksandra Rankovića, Slobodan, smatra da ovaj događaj može da objasni nekoliko stvari. Prvo je da je Ranković poslednje tri godine pre smenjivanja apsolutno izbegavao da ide na Brione i da je letovao s porodicom na drugim mestima. Drugo je da je Jovanka u te tri godine odbijala da se javno pozdravi s Rankovićem. Treće je da je Krajačić imao snažan motiv za obračun s Rankovićem i otuda njegova aktivna uloga u svetlu tog događaja dobija još jednu dimenziju.
Život
02.10.2023. 13:28
"Ranković je bio odan samo Titu i partiji"
Komentari
