Život
20.09.2021. 09:49
Teodora Stojanović

Pouke pandemije

Da li nas je korona naučila lekciji?

Naučnik, tehnologija, korona, istraživanje, vakcina
Izvor: Shutterstock

Da li je ironija to što živimo u modernom dobu, u 21. veku, a već godinu i po dana ne uspevamo da pobedimo jedan virus?

Korona je sa sobom donela ne samo ovo smrtonosno oružje, već i novi svet od kog smo dobili ozbiljan šamar koji nas je vratio na fabrička podešavanja i osvestio da nismo jači pred prirodom, i naterao nas da se zapitamo zbog čega smo tu gde jesmo. Nije kriv ni virus, ni 21. vek, već mi koji u njemu živimo. S tim moramo da se pomirimo. Preživeli smo karantin, svakodnevni strah od smrti, pune bolnice i borbe oko respiratora. Sve ovo, koliko god zvučalo neumesno, donelo nam je i po nešto dobro. Razvitak tehnologije i medicine, i ono najvažnije, oporavljanje prirode dok mi nemamo uticaj nad njom.

Prisetimo se velike nuklearne katastrofe u Černobilju, gde je ceo grad zbog ljudske greške nestao. Cela priroda ovog mesta je umrla, ali nakon nekoliko godina, bez prisustva čoveka, ona se obnovila.

Priroda se sitnim koracima obnavlja i sada, dok vlada virus korona. Zbog čega?

Energetika, industrija, saobraćaj potroše na godišnjem nivou više resursa planete Zemlje nego što ona može obnoviti. Trenutno je to gotovo i neprimetno, ali posledice će naslediti naredne generacije. Međutim, zbog korone i preusmeravanja sredstava u borbu protiv ovog virusa, ekonomija država je oslabila, a zajedno sa njom i energetika, industrija i saobraćaj.

Najveći neprijatelj prirodi je nafta kao glavni izvor ugljenika, koji izaziva zagrevanje Zemlje i vremenske promene. Pojavom virusa, tržište automobila znatno se smanjilo, auto-putevi su bili prazniji, a samim tim opala je i cena nafte. Mnogi smatraju da je korona početak kraja ove industrije, koja decenijama u tišini razara našu planetu.

Smanjenje saobraćaja nije uticalo samo na tržište nafte, već i na vazduh koji udišemo svakodnevno. Pravi primer je Kina koja je, osim toga što je neki smatraju pokretačem virusa, jedna od najzagađenijih država ugljen-dioksidom. Smanjene aktivnosti njenih građana, zbog karantina, doprinele su tome da Kina posle mnogo godina udiše čistiji vazduh. Kako prenose NASA sateliti, prisustvo ugljen-dioksida u vazduhu smanjilo se za nešto više od 20 odsto. Manjak azot-dioksida uočen je u Nemačkoj, SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu.

Takođe, primećen je i manji broj saobraćajnih nesreća. Kada kažemo saobraćajna nesreća, ne mislimo samo na povredu ili smrt čoveka. Nikada se nije pridavao značaj životinjama koje su ubijene na ovaj način, i prebrzo otišle u zaborav. U Velikoj Britaniji se, na godišnjem nivou, usmrti nekoliko stotina hiljada životinja. Počevši od ježeva i sova, do 50.000 jelena i 100.000 lisica.

Seizmolozi su izneli da je Zemlja u ovih godinu i po dana, koliko traje pandemija, zbog ređeg cirkulisanja, konačno „prodisala“, i to je doprinelo smanjenju zemljotresa.

Ono što najviše brine svetske naučnike jeste to šta će se desiti sa prirodom kada virus prođe.

U Černobilju je čoveku pristup zabranjen još nekoliko vekova, ali ostatak sveta se polako vraća starim navikama. Kina je u početku mogla da se pohvali čistijim vazduhom, ali uz popuštanje mera, zagađenje opet raste. Znači li to da nismo naučili lekciju?

S druge strane, virus korona nije pomogao samo prirodi da se barem privremeno oporavi. Zbog borbe protiv njega sve je preusmereno u razvoj tehnologije i medicine. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, Koreja je uspela da za samo dve nedelje napravi testove za kovid. Bez ovako visoke tehnologije, to bi trajalo od tri do četiri meseca.
 

Brzo pravljenje testova nije poremetilo javnost, ali ono što jeste su vakcine. Mnogi smatraju da je nemoguće ispitati vakcinu za šest meseci jer je ljudima poznato da se ovakav vid lečenja testira i do nekoliko godina. Ono što ne znaju jeste to da stručnjaci već godinama traže vakcine za ovakvu vrstu virusa. S obzirom na to da je korona napala ceo svet i stvorila svetsku pandemiju, nauka je morala brzo da reaguje. Danas je uspešno vakcinisan jedan deo populacije.

Tehnologija koja se koristila u borbi protiv korone doprinela je i mogućem pravljenju vakcine za HIV. Ovaj opaki virus neprijatelj je naučnicima više od 30 godina, a sada su Oksford i „Moderna“, koji su napravili uspešne vakcine protiv kovida, „astra zeneku“ i „modernu“, najavili nov način ispitivanja leka protiv HIV-a. Stvar je u tome da je ispitivanje virusa korona doprinelo da naučnici uoče sličnosti između kovida i HIV-a. U slučaju i jednog i drugog virusa postoje osobe koje ne mogu da se inficiraju, odnosno virus ne može da se zalepi za njihova krvna zrnca.

Rad IT sektora pokazao se kao podjednako važan u borbi protiv virusa korona.

„Apple“ i „Google“ najavili su aplikaciju za pametne telefone pomoću koje će njeni korisnici biti obavešteni ukoliko su bili izloženi potencijalnoj zarazi virusom. Ideja je da se korisnici ove aplikacije, ukoliko se nalaze u blizini, umreže „blututom“ i ako se u skorijem periodu neko testira i bude pozitivan, obavesti aplikaciju o tome. Nakon toga, automatski se ta informacija prosleđuje svima koji su bili u blizini te osobe.

Život sa pandemijom treba da nam bude lekcija u kakvom smo odnosu bili sa prirodom. Kako je priroda reagovala na naše opravdano odsustvo. Kako je prodisala, ponovo oživela. Ukoliko zaboravimo na ovo kada nam se život u potpunosti vrati u normalu, u daljoj budućnosti suočićemo se sa mnogo većim problemima nego što je virus korona.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Ili kovid propusnice ili zatvaranje"
Predrag Kon

Predrag Kon

16.09.2021. 09:55

"Ili kovid propusnice ili zatvaranje"

Epidemiolog Predrag Kon najavio da će se narednih dana održati sednica Kriznog štaba, čiji je član, i dodao da je alternativa kovid propusnicama - zatvaranje.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
15.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve