Oni su ponos Srbije
12.07.2023. 17:50
Život
05.08.2023. 13:35
Đoko Kesić
Da se ponosimo
Direktorka Matematičke gimnazije o neverovatnim uspesima svojih studenata
Verujem da bilo ko, ko drži do sopstvenog dostojanstva, kad stane ispred zgrade Matematičke gimnazije u Beogradu, nekako se uspravi.
Jer to je već dugo, ako merimo pravo, najčuvenija robna marka Srbije, ustanova koja je u prestižnim svetskim hramovima, kako na Istoku tako i na Zapadu, donela Srbiji i Srbima veliko poštovanje za njen "proizvod“ – darovitu decu koja u svetskim razmerama dobijaju najsvetlija priznanja za znanja matematike, fizike i IT beskraja.
Jer mnogi učenici, po završetku Matematičke gimnazije, upisuju prestižne univerzitete poput Oksforda, Kembridža ili MIT-a. Koliko je ova priča otišla daleko svedoči podatak da je i politika uprla prst u ovu ustanovu, Vlada Srbije je Matematičku gimnaziju proglasila za instituciju od posebnog značaja.
Ubeđen sam da ovo nije najsrećniji početak priče o Matematičkoj gimnaziji i razgovora sa njenom predusretljivom i umnom direktorkom, profesorkom Mirjanom Katić. Jer kad počnete da pišete o ovoj školskoj ustanovi, baš u vremenima kad obrazovanje u Srbiji kuca na vrata prezira, kad roditelji, nastavnici i deca ne govore istim jezikom, a znanje nije mera prestiža, ponestaje vam pravih, preciznih, primerenih reči koje objašnjavaju ovaj nonsens. A dobronamerni ljudi direktnog uma bi, poput streljačkog stroja, presudili da Matematička gimnazija nama ne pripada!?
Što nije tačno. Jer pripada nam svakako. Najpre zbog ljudi koji su je osnovali, političara koji su u vreme osnivanja prepoznali avangardnu ideju, do nastavnog osoblja i darovite dece koji su razumeli da je za velike uspehe, osim talenta – ljubav najvažnija!
Priču sam mogao početi lekovitom, za to vreme gotovo suludom maštarijom dvoje velikih srpskih matematičara, univerzitetskih profesora – Milice i Vojina Dajovića. Dvoje matematičara sačinili su elaborat, po uzoru na specijalizovane škole tadašnjeg Sovjetskog Saveza, gde su darovita deca selektovana u specijalne škole. Učenici su bili podeljeni u manje grupe, sa njima su radili odabrani profesori specijalci za posebne predmete... Bila je to neka vrsta drila s prijateljskim manirom, družili su se od jutra do dva sata pred ponoć, kad su odlazili na spavanje. Sa tim elaboratom, početkom 1966. godine došli su pred Branka Pešića, tada već legendarnog gradonačelnika Beograda.
Gradonačelnik Pešić, rođeni Zemunac, rado je primao novinare, pesnike, pisce, univerzitetske profesore, uspešne direktore velikih eksportnih i drugih preduzeća. Novinare, uz priču da je "njegov otac još pre Drugog svetskog rata bio vlasnik prve Dempsej (bokserske) škole na Balkanu“ – obavezno je pozivao na obaranje ruku, da bi posle sledio ozbiljan razgovor.
Branko Pešić se po svemu razlikovao od onih komunističkih funkcionera koji su slovili za uspešne ljude. Bio je spreman za neočekivane iskorake koji su u vreme neprikosnovene moći Josipa Broza bili gotovo jeres. On je odmah prihvatio ideju Milice i Vojina Dajovića. Ideja je izazvala silan otpor u komunističkom sistemu, ocenjena je kao "elitizam koji ruši temelje uspešnog socijalističkog obrazovnog sistema“. Uprkos svemu, Matematička gimnazija u Beogradu osnovana je 1966. godine. Prvi direktor bio je Vojin Daјović.
Verujem da su samo to troje ljudi, dvoje matematičara i gradonačelnik Pešić, tada imali viziju, koju je Matematička gimnazija potvrđivala – od osnivanja do danas.
Oni su ponos Srbije
28.06.2023. 10:56
Ni manje ni više nego šest medalja!
Priču sam mogao početi i o bajkovitim učenicima gimnazije poput Teodora fon Burga, zvanično drugorangiranog matematičara u svetu. Univerzitetski profesor u SAD, član Kuće slavnih olimpijskih matematičara, vratio se u Beograd, gde trenutno radi. Ili o Dragani Perković Martin, koja je 23. februara 2021. bila član ekipe NASA za spuštanje rovera "Istrajnost“ na Mars...
O svemu pomenutom pričamo sa profesorkom Mirjanom Katić, koja objašnjava da im u gimnaziji ponestaje vitrina gde su izložene medalje i druga priznanja. Razgovor počinjemo pitanjem – da li je bila najsrećnija osoba u Srbiji kada su učenici gimnazije osvojili dvanaest medalja na velikom takmičenju "Matematika bez granica“ u Bugarskoj?
"Na takmičenju ’Matematika bez granica’ učestvujemo drugi put, u svim krugovima pre finala smo postigli impresivne rezultate i prošle godine i ove, a u oba finala smo bili apsolutni pobednici. To me obradovalo iz dva važna razloga. Prvo, jer je format takmičenja potpuno različit od naših takmičenja iz matematike, a drugo jer se takmiče svi učenici Matematičke gimnazije od sedmog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole. Upoznali su svoje vršnjake iz celog sveta. Veoma je bitna razmena znanja i iskustva u tom uzrastu. Njihov uspeh me nije iznenadio, ali proglašenje za apsolutnog pobednika takmičenja u svim kategorijama naše učenice Mine Mijatović me učinio ponosnom i srećnom.“
Na početku pitanje – zbog čega velikim uspesima mladih matematičara, fizičara, hemičara, čak i zaboravljene veštine oratora – naši mediji ne daju adekvatan prostor? Jer od mladih i uspešnih ljudi zavisi budućnost zemlje.
"Najtalentovaniji učenici Srbije i njihovi uspesi treba da budu udarna vest u medijima jer su oni ti koji će menjati svet i koji treba da inspirišu mlađe od sebe. Da im ispričaju kako talenat i rad daju rezultate. Da budete najbolji od najboljih na svetskoj sceni. Da instant popularnost često bez ličnih kvaliteta i naslovne strane zbog skandaloznog ponašanja ne treba da budu cilj mladih ljudi u Srbiji. Obrazovanje i lični rad na sebi je najveće bogatstvo jer biti sposoban da primenite ono što znate, da brzo učite i brzo se prilagodite promenama vas čini suštinski slobodnim i životno hrabrim. Kao nekome ko godinama unazad radi sa talentovanom decom, čini mi se da su uspesi naših učenika i drugih talentovanih učenika Srbije prisutniji u medijima nego pre 10 godina, ali da je to još uvek vrlo malo. Čak je i Novak Đoković u Dnevniku RTS-a pre nekoliko godina istakao da kao što su njegovi uspesi u sportu nešto izuzetno, tako su i uspesi naših učenika nešto što treba da bude medijski promovisano na sličan način.“
Oni su ponos Srbije
12.05.2023. 08:30
Balkanska matematička olimpijada: Šest medalja!
Matematička gimnazija, kad su je osnovali Milica i Vojin Dajović, naši poznati matematičari, uz svesrdnu podršku gradonačelnika Beograda, Vašeg Zemunca Branka Pešića, dočekana je kao "elitizam“ koji skrnavi komunističke svetonazore. Bili su u pravu, na svu sreću, jer je taj elitizam potreban Srbiji. U međuvremenu Matematička gimnazija je postala simbol Srbije. A Vlada Republike Srbije je još 10. maja 2007. godine Matematičku gimnaziju proglasila za školu od nacionalnog značaja.
"Matematička gimnazija je za 67 godina postojanja uspesima svojih učenika prevazišla sva očekivanja svojih osnivača. Posle mnogih sjajnih uspeha u jednoj godini došla bi još jedna nova i uspešnija godina. Talentovanoj deci za prirodne nauke u Srbiji je neophodna škola kao što je Matematička gimnazija, kao i odeljenja u Srbiji u drugim gradovima koja rade po našem programu, da bi svoj talenat razvili pravim programom i izuzetnim nastavnim kadrom. Dokazali smo da je takva vrsta ’elitizma’ bila neophodna. Naši osnivači Milica i Vojin Dajović bili bi posebno ponosni što je danas Matematička gimnazija u Beogradu jedina škola u Srbiji koja ima status škole od nacionalnog značaja i interesa. Država je prepoznala značaj ovakve vrste obrazovanja.“
Matematička gimnazija se, kažu upućeni, razlikuje od drugih srpskih srednjih škola po svemu, od nastavnog programa koji se menja u skladu sa svetskim napretkom nauke, do nastavnog kadra, koji ne čine samo zaposleni profesori, a sve dokazuju rezultati?
"Posvećenost i ljubav su ključ našeg uspeha. Raditi u Matematičkoj gimnaziji za većinu nas nije zanimanje nastavnika, već poziv nastavnika. Dovoljno smo hrabri da ceo život učimo, da radimo na sebi, menjamo programe, slušamo i učimo na predavanjima vrhunskih svetskih naučnika. Ali ne samo da učimo naše učenike, već i da učimo od njih. Da ih naučimo kako se ova škola voli i čuva. Tako su mene vaspitali moji nastavnici i tako ja vaspitavam moje učenike. Kolege učim da se sve vrhunsko može jako lako uništiti, u kratkom roku, ali sačuvati – to je pravi izazov.“
U skladu sa novim trendovima, Matematička gimnazija je 2004. godine u program uvrstila dva završna razreda osnovne škole. Kako danas vidite rezultate tog eksperimenta?
"Naša osnovna škola dala je izvanredne rezultate za ovih skoro 20 godina. Iznad očekivanja, iako su mnogi bili skeptični. Opet smo ih iznenadili. Pravo vreme za talentovane učenike da imaju redovnu nastavu na značajno višem nivou. Samo ove godine učenici osnovne škole osvojili su oko 300 nagrada/medalja na najvažnijim takmičenjima u Srbiji i u svetu. Sledeće godine se spremamo za važnu proslavu 20 godina postojanja sedmog i osmog razreda osnovne škole u Matematičkoj gimnaziji. Imam ideju da okupimo celu prvu generaciju, koja je i najuspešnija od osnivanja. Oni su danas vrhunski naučnici i poslovni ljudi koji žive u Srbiji i širom sveta.“
Oni su ponos Srbije
16.03.2023. 07:10
Srbija ima osam najboljih matematičara na svetu
Naša deca vole matematiku, ali pored matematike, gimnazija školuje napredne učenike i iz oblasti fizike, informatike, astronomije, srpskog jezika, glume... A svake upisne godine na konkurs se javi po tri puta više đaka iznad upisne kvote.
"Mi smo talentovana nacija za prirodne nauke i imamo tradiciju takmičenja od prvih razreda osnovnih škola. Spram broja stanovnika naši rezultati na svetskom nivou su impozantni. Interesovanje i za upis u prvi razred i u sedmi razred je veliko. Tradicionalno imamo tri puta više prijavljenih kandidata od broja koji primamo.“
Javljaju se deca iz cele Srbije, pa i iz regiona?
"Mi smo jedinstvena škola i na Balkanu i u Evropi. Imamo učenike iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije... Ove godine je i jedan državljanin Egipta probao da upiše našu školu. Takođe, imamo učenike, državljane Srbije, koji su se vratili iz Amerike, Švajcarske da bi išli kod nas u školu jer te države nemaju školu nalik našoj.“
Vi ste od 2019. godine direktorka Matematičke gimnazije. U retkim intervjuima u prvi plan stavljate uspešne učenike koji imaju veliku internacionalnu karijeru, poput Teodora fon Burga, Jelene Ivančić, Jelene Mekvilijams, ali i nastavni kadar?
"Učenici i nastavni kadar i jesu ono što čini ovu školu onim što jeste. Ja sam veoma ponosna što sam prva žena direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, bivša učenica i dugogodišnji nastavnik matematičkih predmeta. Prva među jednakima. Jednostavna i hrabra žena koja voli svoju porodicu, matematiku i Matematičku gimnaziju. Svoje saradnike i učenike učim da zajedno možemo sve. Uz malo truda puno nas može učiniti neverovatne stvari. I verujem da se rad i trud uvek isplate. Sanjam i verujem u čuda. To mi pomaže da prevaziđem teškoće. Velika je privilegija kada volite ono što radite i uživate u tome.“
Vaši učenici poručuju da „ne postoji ništa u univerzumu što je veća istina od matematike“. Nemali broj vaših učenika studira na Jejlu, Harvardu, Kembridžu. Neki od njih vrate se u Srbiju i tu rade?
"Neki se trajno vrate u Srbiju, neki privremeno. Ja im kažem da odlasci ne treba da budu konačni. Doktor Luka Milićević i Teodor fon Burg su završili Matematičku gimnaziju od sedmog razreda, zatim Kembridž i Oksford, i vratili su se i žive u Srbiji i predaju u Matematičkoj gimnaziji.“
Oni su ponos Srbije
11.12.2022. 22:05
Srpski matematičari ponovo najbolji!
U školi ste sa merom te vredne i uspešne ljude postavili na "Zid zahvalnosti“?
„Važno je u životu znati reći hvala i izvini. Mi smo sa ponosom rekli HVALA našim najboljim učenicima i takmičarima čije su slike, imena i uspesi na posebnim ’zidovima’, ali takođe i nastavnicima koji su svojim životom i radom inspirisali sve nas, a više nisu sa nama.“
Koliko su medalja na svetskim takmičenjima osvojili učenici Matematičke gimnazije i mogu li sve medalje da nađu svoje zasluženo mesto u školskim prostorijama?
"Duhovito da vam odgovorim, nemamo više dovoljno vitrina u školi za medalje i pehare. Teško je prebrojati medalje. Imamo razne kriterijume po kojima ih brojimo. Ali ako bismo brojali medalje na međunarodnim takmičenjima samo, prešli smo broj 1000.“
Navikli ste na velike uspehe svojih učenika, ranije kao profesorka, danas kao direktorka. Da li Vas je ponekad strah da se ne uljuljkate u uspesima, kako se branite od toga?
"Nema uljuljkivanja. Ja sam vrlo stroga prema sebi. Uvek želim još jednu medalju, novu međunarodnu saradnju, dom učenika koji nam je neophodan, želju da učestvujemo na nekom novom takmičenju, da škola još lepše izgleda... Uvek jedan korak dalje. To mi je plan i za novi mandat od 8. oktobra 2023. godine.“
Bilo bi zanimljivo čuti kako izgleda Vaš radni dan jer rad sa decom i ljudima, Vašim kolegama, veoma je delikatan posao.
"Svaki moj radni dan je vrlo izazovan. Imam sina Vasilija koji ima 10 godina i veći deo mojih obaveza je usklađen sa njegovim potrebama. Ranoranilac sam i svakog dana ustajem između 6 i 6.30, skuvam kafu i napišem nekoliko mejlova da bih lakše realizovala sve aktivnosti tog dana i odgovorila na mejlove pristigle u toku noći. Vodim sina u školu u 7.30 i nakon toga idem na posao. Šetnja Ulicom kraljice Natalije od Zelenog venca do škole mi pomogne da ’udahnem moj Beograd’, sredim misli, ’poređam u glavi prioritete tog dana’. U školu stignem oko osam ujutru i ostajem do 16 časova. Deo vremena provedem u kancelariji, deo u zbornici, a dva dana imam nastavu. Imam tri časa nedeljno analize sa algebrom, prošle godine u dva dana, kao volonter, sa specijalnom dozvolom ministra prosvete. Svaki dan imam od dva do 10 sastanaka sa kolegama, učenicima, roditeljima, mojim nadređenima iz Ministarstva prosvete ili Školske uprave Beograd, novinarima, predstavnicima raznih kompanija... Sastanke često imam i van škole. Po Beogradu se krećem peške kad god mogu, to mi je neka vrsta rekreacije. Kao i stalno kretanje po školi koja ima tri sprata. Posao je vrlo dinamičan pa često jutarnja projekcija kako će izgledati taj dan izgleda potpuno drugačije kako dan odmiče.“
Koliko je važno napraviti tim, postići adekvatan odnos između nastavnika i učenika? Kako deca da zavole egzaktne nauke, matematiku, fiziku, informatiku, da naprave potpunu konekciju sa naukom, da žive sa naukom i da u tome uživaju?
"To što vera u učenika može postići u njegovim postignućima, a koliko zahvalnost i ljubav učenika može unaprediti jednog nastavnika najlepša je strana ovog posla. Suština. Decu treba učiti od početka školovanja da su prirodne nauke u svemu – u AI-ju, ozbiljnim finansijama, medicini, ekonomiji... I ako ih učite sa razumevanjem, nema granice za vas šta možete da postignete.“
U Srbiji deca iz drugih škola osvajaju velika i brojna priznanja na međunarodnim takmičenjima. Podsetiću na reči pokojnog akademika Dejana Medakovića: „Srbija će pobediti jer ima ovakvu decu koja u znanju pobeđuju širom sveta.“ Da li nam to otvara nova vrata u obrazovnom sistemu Srbije?
"Apsolutno. Učenike treba učiti da su, ako svoja znanja iskoriste da unaprede svet i učine svet boljim mestom za život za sve nas, onda pravi pobednici.“
U javnosti se tek posle tragedije u „Ribnikaru“ procenjuje da prosveta nikad nije bila na nižim granama. Nastavnici se žale da ne mogu da žive od roditelja i učenika koji samo što ne dovode advokate da bi dobili višu ocenu. Vukovaca nikad više, a znanja nikad manje. U poslednjem upisnom roku u srednje škole petina vukovaca nije položila ispit. Da li bi primer Matematičke gimnazije mogao da bude polazna platforma za neminovnu reformu ukupnog obrazovnog sistema u Srbiji?
"U Srbiji moramo da vratimo pre svega poštovanje svih građana prema profesiji nastavnika, lekara, sudije, socijalnog radnika... Da deca prestanu da žele brz, instant život koji će im doneti novac. I da je to jedino merilo uspeha. Da će roditelji ’sve da srede’. Da decu učimo ponovo da je važno biti lepo vaspitan, obrazovan, ljubazan. Da iz poraza ili loše ocene izvuku pouke, da se više trude, da će sledeći put biti bolje... Da je učitelj i nastavnik najvažniji deo mehanizma uz porodicu da dete postane ČOVEK. Stolica se ne izmiče nikome i slabijima treba pomoći, ma koliko godina imali, a ne treba ih kinjiti i zlostavljati. Suština je samo znanje. Ono je vaš jedini kredit za budućnost. Prazne ocene i zvanja ne znače ništa. Ja mojoj nastavnici matematike koja mi je predavala pre 35 godina pišem redovno i spominjem je iz ljubavi i poštovanja. Ona je uz moju porodicu zaslužna što sam danas ovo što jesam. Za mene je poziv nastavnika najlepši na svetu. Ja sam dete prosvetnog radnika i time se ponosim. Prosvetnim radnicima je vrlo teško u Srbiji danas i mora se nešto promeniti zbog budućnosti ove zemlje.“
Imate izuzetnu biografiju, završili ste Matematičku gimnaziju, posle ste bili student generacije na Matematičkom fakultetu, bili ste asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Posle 19 godina profesorskog staža u Matematičkoj gimnaziji, 2019. izabrani ste za direktorku gimnazije. Dug uvod za pitanje – šta je sve potrebno da bi mlad čovek postao uspešan?
"Cilj, hrabrost i upornost. Da verujete u sebe i ne predajete se. Znanje i svest da će vas teškoće ojačati, a ne slomiti.“
Bio sam u Muzeju Nikole Tesle. Prostor apsolutno neprimeren toj nameni. Zar ne bi bilo korisno da se nađe adekvatan prostor za Teslu, Pupina, Milankovića, da to bude mesto okupljanja mladih naučnika i Vaših učenika, da se tu organizuju predavanja, tribine... Idealan ambijent za mladi svet poput Vaših đaka... Ovako Teslu pomenemo godišnje uz neki datum?
"Vrhunski naučnici su pravi heroji našeg naroda. Njihovi životi su prava inspiracija za sve nas. I treba da ih spominjemo svaki dan. I da se ponosimo njima. Učenici naše škole i ja smo pre mesec dana snimali emisiju za televiziju – ’Tesla – šta niste znali o Teslinom životu i šta Tesla predstavlja za nas’.“
Komentari
