Život
08.11.2023. 12:43
Život
11.11.2023. 14:05
Dragan Bisenić
Dosije Crnjanski (2)
"Slučajni" susret sa Rankovićem
Mnogi su objavljivali svoje verzije susreta Rankovića i Crnjanskog. Neke su sasvim izmišljene, sa izmišljenim rečima Crnjanskog, izmišljenim pojavljivanjem Rankovića na vratima Crnjanskog i isto tako izmišljenim posetama policije zbog slanja kompleta sabranih dela Rankoviću kao što je to napisao Aleksandar Petrov u svom "Memoromanu".
Crnjanski nije bio omiljen u jugoslovenskim emigrantskim krugovima zbog svoje svađalačke naravi, ali i zbog svog otvorenog germanofilstva. Naša politička emigracija je godinama Crnjanskog sumnjičila za šurovanje sa vlastima u Beogradu. Zli jezici govorili su da je svoj "Roman o Londonu" napisao po porudžbini komunističkih vlasti.
Po povratku u zemlju na njega se okomila emigrantska štampa. Londonska "Naša reč" je tako napisala: "Nije samo nostalgija koja je gonila Crnjanskog u Socijalističku Federativnu Republiku. Njegov unutrašnji moralni nemir bila je veća snaga koja ga je lomila i koja ga je slomila, posle toliko godina uspešnog ali mučnog vrdakanja..." Čak su kasnije pisali: "Crnjanski je jedina osoba pred kojom se poklonila Titova tajna policija!"
Na brodu, prilikom prelaska Lamanša, bilo je veliko nevreme, a Crnjanski je rekao da mora da ide u Nemačku, da popravi zube. Stalno je imao problema sa zubima. Nije hteo da ga Beograd vidi bez zuba.
Tako je s Pricama stigao do Pariza, gde ih je dočekao ambasador Mita Miljković. Tu je bio i novinar "Politike" Vasa Popović s kojim je Crnjanski dugo pričao. Crnjanski kaže da je rekao i Prici i britanskom Ministarstvu inostranih poslova i to uopšte ne krije: "Želim da odem u moju zemlju na mesec-dva. Ako u mojoj zemlji budem mogao da živim, ostaću u njoj. Ako ne, vratiću se u Englesku."
Crnjanski je otišao u Nemačku da popravi zube, a Price u Opatiju. Dogovoreno je bilo da dođe do Trsta i da ih odatle pozove. Crnjanski je 10. avgusta odaslao Pricama telegram iz Minhena: "Tragedija u stolici zubara završena je. Sad se ovde razvodim sa svojim izdavačem. Oko 15-og 8. javiću vam se iz Triesta. Vukicu i Vas srdačno pozdravlja, Crnjanski."
O povratku Crnjanskog bili su obavešteni Koča Popović i Mladen Iveković. Onda se hitno javio konzulat iz Trsta.
Generalni konzul Rudi Janhuba je saopštavao: "Hitno dođite, Crnjanski je kod nas... Sedimo na terasi, pijemo šljivovicu i jedemo srpski kajmak. Crnjanski je veoma uzbuđen... Bojim se da je doživeo mali stres. Rekao je: ako vi ne dođete, on se vraća nazad. Ima i povratnu kartu."
Tu se razilaze verzije koje imaju Price i jugoslovenska diplomatija. Srđa Prica tvrdi da je ostavio sve, seo u kola sa ženom Vukicom i pravo u Trst. U Trstu su našli scenu kakva im je već opisana: "Nađemo ih na terasi konzulata, stvarno piju šljivovicu i jedu kajmak. Crnjanski uzbuđen, jedno oko mu crveno. Kratko smo seli, pozdravili se i krenuli... Crnjanski je uzeo zimski kaput, svoj crni šešir i seo do Srđe. Srđa vozi... Crnjanski se konačno vraća u Jugoslaviju, kući."
Na granici, videli smo da je Crnjanski malo u grču. Zamislite ga: sedi u zimskom kaputu i crnom šeširu, avgust mesec! Pređemo granicu, a Crnjanski će, čak ljutito: "Kakav je to način?! Oni nisu ni pitali ko sam ja!"
Price su želeli da ostanu mesec dana u Opatiji, ali Crnjanski bez njih nije hteo da ide u Beograd.
Mihael Miša Jurman, tadašnji službenik konzulata, u svojoj knjizi "Uspomene jednog konzula" svedoči sasvim drugačiju verziju. On navodi da mu je konzul Janhuba rekao da se Srđa Prica nedavno vratio iz Londona, gde se nalazio na dužnosti ambasadora FNRJ i da je s njim, do Đenove, putovao i Miloš Crnjanski, koji je, iz ličnih razloga, želeo da ostane još neko vreme u Italiji. Njih dvojica su se dogovorili kog dana će Prica lično doći u Trst i odvesti pisca sa sobom u Jugoslaviju.
Život
18.09.2023. 04:05
Afera "Ranković": Ruski model za druga Marka
Dogovorenog dana, Prica je telefonom obavestio Janhubu da nije u mogućnosti da dođe u Trst do pisca jer nije dobio novi diplomatski pasoš, a ni kola mu nisu bila registrovana. Iz tog razloga, zamolio je Janhubu da organizuje njegov povratak u zemlju. Crnjanski je tada odmah rešio da se vrati u London, ali je posle mnogih ubeđivanja ponovo razmišljao o toj odluci. Crnjanski je posle ponoći pristao da se definitivno vrati u Jugoslaviju. Pošto Prica nije mogao da dođe do njega, pristao je da pređe granicu samo uz Jurmanovu pratnju.
"Tačno u 8 sati izašao je Crnjanski iz hotela i došao do kola (...). Kada se udobno smestio, pokazao je svoj važeći jugoslovenski pasoš, uredno viziran sa italijanskom i jugoslovenskom vizom. (...) Na graničnom prelazu i ovog puta nije bilo zaustavljanja, dakle pasoške ni carinske kontrole od strane nadležnih organa s obe strane granice. Crnjanski me začuđeno i zbunjeno pita: ’Kakva je to granica kada se na tako jednostavan i lak način i bez ikakve kontrole prelazi’", opisao je Jurman.
Jurman je napisao da je u to vreme Ilija Majstorović, operativac Udbe FNRJ, bio veoma upućen u detalje u vezi sa nastojanjima oko povratka Crnjanskog u zemlju.
Mnogi su objavljivali svoje verzije susreta Rankovića i Crnjanskog. Neke su sasvim izmišljene, sa izmišljenim rečima Crnjanskog, izmišljenim pojavljivanjem Rankovića na vratima Crnjanskog i isto tako izmišljenim posetama policije zbog slanja kompleta sabranih dela Rankoviću kao što je to napisao Aleksandar Petrov u svom "Memoromanu".
Na stvarnom povratku, Crnjanski se sreo sa tadašnjim potpredsednikom republike Aleksandrom Rankovićem. Do susreta je došlo 29. avgusta 1965. u Opatiji, u vikendici ambasadora Srđe Price. Ali, posle svega, Aleksandar Ranković u svojim objavljenim dnevnicima kaže: "Lično se nisam angažovao oko povratka Crnjanskog..." Rankovićeva žena, Slavka, precizira: "Poruka Aleksandra Rankovića ohrabrila je Crnjanskog, još dok je bio u Londonu..."
Kako je došlo do susreta Rankovića i Crnjanskog? Vukica Prica kaže da su kod njih bili prijatelji iz Zagreba, Zora i Šime Matošić, koji je bio predstavnik "Geneksa" u Londonu. Dok su sedeli, navodno, odjednom se na vratima pojavila cela porodica Ranković: Aleksandar Ranković, njegova žena Slavka i njihova dva sina, Mića i Sloba. Ranković je bio u prolazu sa Briona, noćili su u tim kućama na Kosta Beli i došli da ih vide. Srđa Prica garantuje da je to bilo slučajno.
"Prvo, da je Ranković znao, ne znam da li bi došao. Zatim, Slavka Ranković i njihovi sinovi bili su kod nas u Londonu. Proveli su mesec i po dana, došli su da uče engleski, tada sam ih lično upoznala... Slavka je, verovatno, na neki način htela da nam vrati pažnju.
Život
24.09.2023. 15:10
Afera Ranković: Kablovi (ni)su dokaz prisluškivanja
Crnjanski tog momenta nije sa domaćinima jer je ušao u svoju sobu... Price su za ručak spremali pasulj i nisu se nadali gostima. Od komšije Živka Kovačevića, rodom sa Hvara, pozajmili su pršutu.
Srđa Prica: "Pozovem Crnjanskog i upoznam ih, najnormalnije: Crnjanski... Ranković. Crnjanski konsterniran! A Ranković se normalno ponašao... Drži onu muštiklu i smeška se. I Crnjanski, meni, šapatom: ’Pa, on zna i da se smeje.’
Pričali su obične stvari... Ponašao se najnormalnije. Imamo onu igru ’dart’, što se igra po pabovima u Engleskoj, Ranković i Crnjanski su malo igrali... Crnjanski je bio presrećan i smiren. I šokiran.
Onda smo svi zajedno ručali, na terasi. Mislim da se Ranković trudio da se ponaša kao da je Crnjanski oduvek živeo ovde.
Zatim nas je Ranković pozvao da idemo na izlet, na Učku. Tamo smo se i fotografisali... Crnjanski je bio oduševljen. A uveče smo išli na večeru, u Ičićima. Jeli smo škampe na buzaru. Crnjanski se osećao veoma opušteno. Sreo je, eto, i ’njega’ koga se najviše plašio."
Ali Jurman navodi u knjizi drugačije: "U salonu, pored interesovanja za putovanje, Prica se obratio Crnjanskom i obavestio ga da je Aleksandar Ranković već obavešten o njegovom dolasku i da će u kratku posetu stići možda već u toku popodneva. Želja mu je da se sa njime lično vidi i upozna. Crnjanski se iznenadio zbog pažnje koju mu je Ranković time ukazao."
Slavka Ranković opisuje da su sutradan stigli u Rijeku i tu neočekivano zatekli "književnika Miloša Crnjanskog, koji tek što je stigao u našu zemlju". Videvši da imaju "neobičnog gosta", nameravali su da odmah produže, kako ne bi "stvarali gužvu", ali Price su ih zadržali na ručku.
"Crnjanski se tek u razgovoru s Lekom opustio, oslobodio i oraspoložio pa smo u veoma prijateljskoj atmosferi zajedno proveli dan. Napravili smo čak i kratak izlet na Učku. Uveče smo na terasi hotela ’Kvarner’ uz prijatnu muziku slušali tada najpopularnijeg našeg pevača, Ivu Robića, koji se posle nekoliko pesama pridružio našem društvu i porazgovarao sa Crnjanskim koji je bio veoma raspoložen i zadovoljan", napisala je Slavka Ranković.
Život
02.10.2023. 13:28
"Ranković je bio odan samo Titu i partiji"
Isto je društvo večeralo i u restoranu u Ičićima, čija se direktorka, Vera, saznavši da je Crnjanski u restoranu oduševila jer je pisca poznavala zahvaljujući njegovim književnim delima. Prišla je da ga pozdravi, da mu zaželi dobrodošlicu i porazgovara s njim, a pisca je raznežilo što je uvideo da ga svet poznaje, ceni i poštuje.
Ranković takođe daje svoju verziju "slučajnosti". On kaže da je bio "na proputovanju iz Dubrovnika, gde sam proveo letnji odmor i na povratku za Beograd nameravao sam da se zadržim koji dan u Rijeci radi viđenja sa Pricom" i da "nije znao da se kod njega nalazi Crnjanski, odnosno da je doputovao sa njim iz Londona". Prica je objasnio zašto nije mogao da mu odbije želju da mu se priključi jer mu je Crnjanski naveo razlog – strah od četničke emigracije, a zatim da nije znao ni kako će biti primljen u zemlji.
"Kad me je Prica upozorio da je Crnjanski u njegovoj kući, nisam to smatrao zaprekom da sa svojom porodicom pođem kod njega na ručak", objasnio je Ranković.
Ranković je s Jovanom Veselinovim i Rodoljubom Čolakovićem bio 22. avgusta 1965. gost na Titovoj večeri na Brionima, prigodom španskih komunističkih prvaka Dolores Ibaruri i Santjaga Karilja. Tada su Price – i upravo pristigli Crnjanski – u Opatiji. Rankovićev sin, Slobodan, naveo mi je da su se oni vraćali sa Briona i da je preko Dubrovnika trebalo da se vrate u Beograd.
Ali Ranković u svojoj verziji događaja ide još dalje. On beleži da je "Novi list" "izgleda, uobičajeno notirao jedan događaj". Reč je o fotografiji sa susreta – ručka Rankovića, Price i novodošlog Crnjanskog. Reč je o večeri u hotelu "Kvarner" 29. avgusta 1965.
"Novi list" (1965, Rijeka):
ALEKSANDAR RANKOVIĆ
NA UČKI I U OPATIJI
Opatija, 30. avgusta – Potpredsednik Republike Aleksandar Ranković i naš poznati književnik i publicista Miloš Crnjanski, koji živi u Londonu, te naš ambasador u Engleskoj, Srđa Prica, sa suprugama posjetili su jučer poslije podne hotel na Učki, gdje su proveli oko dva sata u ugodnom raspoloženju. Navečer su visoki gosti otišli u Opatiju, gdje su proveli nekoliko sati na terasi hotela "Kvarner".
Na slici: Aleksandar Ranković s društvom u hotelu "Kvarner". Snimio: Ivan Oštrić
Kao autor i fotografije i propratne vesti potpisan je foto-reporter Ivan Oštrić. Snimak je večernji iz hotela "Kvarner" (30. avgust), a u vesti informacija i o jučerašnjoj, popodnevnoj (29. avgust) Ranković/Crnjanski poseti "hotelu na Učki". Teško je pomisliti da bi tada moglo da postoji "paparaco" novinarstvo, da bi se I. Oštrić tek tako približio stolu gde privatno stoluje potpredsednik države, a da ga ne bi videlo ni taklo okolno obezbeđenje. Ko bi se i usudio, nepozvan, da priđe stolu i snimi, još i privatnog Rankovića?! A tek ne bi moglo da bude ni reči o objavljivanju vesti i slike bez znanja i bez dozvole Aleksandra Rankovića.
U vesti je navedeno da su "proveli oko dva sata u ugodnom raspoloženju"... Otkud bi to, sve u pojedinostima, slučajni foto-reporter iz hotela "Kvarner" mogao znati?!
Još zanimljivije je da, izgleda, foto-reporter Ivan Oštrić nikada nije ni postojao u riječkom "Novom listu". Obavljajući istraživanje za svoju knjigu o Crnjanskom, Boro Krivokapić mi je ispričao da u "Novom listu" nemaju podatke da je kod njih ikada radio foto-reporter tog imena i prezimena i da imaju još koju njegovu fotografiju. U telefonskom imeniku grada Rijeke upisano je 13 pretplatnika s prezimenom Oštrić i pojedinačnom proverom Krivokapić je ustvrdio da niko od njih nije ni načuo za svog eventualnog rođaka, foto-reportera Oštrića.
Izgleda da je sve bilo sasvim drugačije, da Rankovićev susret nije bio slučajan, niti je takvo bilo objavljivanje fotografije i vesti, već da je sve bilo poznato unapred i dobro organizovano kako već i priliči potpredsedniku države. Tanasije Mladenović je 1993. taj susret ovako opisao: "U toku samog tog boravka [Price, Opatija], ’kao slučajno’ (navodnici T. Mladenovića), naišao je Aleksandar Ranković, tako da je došlo, kako mi je Crnjanski kasnije kazivao, do srdačnog i sasvim prijateljskog poznanstva među njima. U čast samog Crnjanskog i njegovog povratka u zemlju, Ranković im je priredio svečani ručak u jednom restoranu na planini Učki."
(nastaviće se)
Komentari
