Život
05.09.2024. 21:00
Život
11.09.2024. 22:20
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "Pod senkom dopinga"
O dopingu se govori decenijama unazad, posebno u individualnim sportovima (biciklizam, atletika...), ali nisu pošteđeni ni ekipni sportovi.
Što je nečije ime veće, podigne se veća medijska prašina i više se o tome piše ‒ Janik Siner, prvi teniser sveta, bio je ove godine dvaput pozitivan na doping testu u kratkom vremenskom intervalu: najpre na mastersu u Indijan Velsu, a potom i desetak dana kasnije.
Italijanski teniser je posle OI simbolično kažnjen novčano i oduzimanjem 400 bodova što mu i nije i jeste nanelo veliku štetu.
Naime, talentovani teniser, od koga se, pored Španca Karlosa Alkaraza, očekuje da narednih petnaestak godina osvoji veliki broj grend slem titula, i dalje je prvi jer oduzimanje bodova kao kazna nije ga mnogo uzdrmalo, ali će se razmere štete tek manifestovati u budućnosti.
Jer, pala je senka na njegove prošle uspehe i ta doping afera pratiće ga i ubuduće ‒ kad senka jednom padne, ona ostaje zauvek.
Afera je po jednima zataškana: primenjuju se dvostruki kriterijumi jer bi neko manje uspešan i poznat bio drastično kažnjen.
Po drugima, afere nije ni bilo i pravda je zadovoljena jer mu je fizioterapeut slučajno utrljao nedozvoljenu supstancu ‒ anabolički steroid klostebol koji se koristi u dermatologiji, ali i povećava izdržljivost.
Jedan od onih koji je stao na njegovu stranu jeste jedan od najvećih tenisera u istoriji Rafael Nadal. Njegova izjava “da ne veruje da pravda treba da nam se dopada samo kada se stvari dogode onako kako mislimo da treba“ generalno ima smisla, pogotovo što je u nastavku naglasio da je to samo njegovo mišljenje i da je svačije za poštovanje.
Pravda je u današnje vreme relativizovana i svako ima svoju pravdu, zavisno od interesa, bez obzira na činjenice. Benefit, okolnosti, predrasude, svetski palanački duh, mejnstrim... sve je u igri.
Život
08.08.2024. 23:00
Dragan Vesić: "Obožavanje ropstva"
Mediji u svim sferama imaju običaj da nekog osude i sprovedu medijski linč i hajku na osnovu insinuacija, ličnih animoziteta ili bilo čega drugog pre nadležnih instanci i suda.
Moral i pravda su tada u drugom planu, a da li su u slučaju Siner stvari zataškane ne možemo znati jer ne znamo da li je zabranjena supstanca slučajno ili namerno dospela u njegovo telo. Znamo samo da je dospela, ali ne znamo kako.
To znaju samo oni koji su pozvani da utvrde istinu, a ako su je zataškali, onda je to opasan presedan.
Što se tenisa tiče, drastičnije su zbog dopinga kažnjene Rumunka Simona Halep i Italijanka Sara Erani.
Stvari, kada je o Sineru reč, pobuđuju sumnju zbog kontroverzi ‒ nisu do kraja rasvetljene, što nije dobro za tenis.
Sport
25.08.2024. 14:16
Đoković o slučaju Siner: "Ima dosta problema u sistemu"
Nije, dakle, samo Siner, zbog tih nejasnoća, na gubitku.
Proteklih godina mnogo se više govorilo o dopingu u drugim sportovima: posebno u biciklizmu, a najpoznatija afera vezana je za Lensa Armstronga i njegovih neverovatnih sedam uzastopnih titula Tur de Fransa (koje su mu oduzete zbog dopinga), i atletici, posebno kad su u pitanju Olimpijske igre.
I bez obzira na to što se govorilo o sistemskom dopingu, od strane države, u vreme bipolarnog sveta, u Istočnoj Nemačkoj, što je, bez obzira na otkrivanje tajnih dokumenta na 800 strana (objavio “Zidojče cajtung“) nakon pada Berlinskog zida, doping nije bio ekskluzivitet zemalja iza “gvozdene zavese“, nego ga je i te kako bilo i na “trulom Zapadu“, posebno u atletici.
Jesu atletičari Istočne Nemačke na nekoliko Olimpijada osvojili neverovatan broj medalja i postigli rekorde koji do danas nisu oboreni, jeste čudovišno što se država igrala zdravljem i životima sportista samo da bi dokazala kako je komunizam bolji od kapitalizma, a sportisti superiorniji.
Dovoljno je setiti se tragične misteriozne smrti američke atletičarke Florens Grifit Džojner (39 godina) i njenih nestvarnih dostignuća (nisu oboreni njeni svetski rekordi na 100 i 200 metara) bez obzira na to što nikad nije dokazano da se dopingovala.
Američkoj sprinterki Merion Džons oduzeto je svih pet olimpijskih medalja zbog priznanja da se dopingovala.
Zbog dopinga, poništeni su svetski rekordi kanadskom sprinteru Benu Džonsonu na 100 metara 1987. i Olimpijadi godinu dana kasnije, i oduzeta mu je zlatna medalja.
Spisak je poduži, ovo su samo neki od najpoznatijih sportista, a postoje indicije da je dopinga i te kako bilo i u ekipnim sportovima kao što je fudbal. Najaktuelnija je izjava italijanskog fudbalera Dina Bađa da su prerane smrti usled neizlečivih bolesti njegovih kolega, bivših asova, u najmanju ruku čudne što kod njega izaziva strah za sopstveni život.
Tačno je da je u tenisu, naročito vrhunskom, bilo mnogo manje doping afera nego u biciklizmu ili atletici, ali bilo ih je.
Takođe je medicinski dokazano da je uzimanje anaboličkih steroida, koji povećavaju izdržljivost i mišićnu masu, veoma štetno po zdravlje pa su prerane smrti uobičajena propratna pojava.
Imamo slučajeve da sportista umre na terenu, a jedan dizač tegova izvršio je samoubistvo.
Takođe, hormonske tablete dovode do hormonalnih mutacija pa su sportisti u prošlosti menjali pol ‒ žene su se osećale kao muškarci i obrnuto, a “klitoris je postajao penis“, kako je neko primetio ‒ primer Hajdi Kriger, promena pola 1997, sada Andreas, koja je optužila državu da je “ubila Hajdi“ dopingujući je bez njenog znanja.
Hajdi alijas Andreas optužila je tada državu zbog monstruoznosti, a danas to više nije monstruoznost jer se transdženderizam već duže vreme promoviše, a sve je počelo u sportu ‒ kasnije u muzici, modi, na filmu...
Ali, vratimo se tenisu ‒ do sada nijedan vrhunski teniser nije, makar direktno, od Borga i Konorsa do Đokovića, Nadala i Federera bio kažnjen za doping, kao što je teško setiti se grend slema gde su u prvoj nedelji ispala dva od tri favorita ‒ Đoković i Alkaraz, a ostao je upravo Siner. I osvojio je US Open.
Šta je sa senkom?
Život
30.07.2024. 23:00
Dragan Vesić: "Vukovi i ovce"
Komentari
