Dragan Vesić: "Nema zemlje za gospodu"

Volim da gledam zenu u oči. I u ruke: pogotovo ako su oči prodorne i lepe, a ruke negovane i nežne – one su ogledalo ženstvenosti. Zato ih gledam u oči i ruke dok pričamo i ispijamo piće.

U pokretu i gestu retkih žena ima prefinjene lepote. I u očima. Jasno je da tu nema fetiša. Ja tu vidim estetiku, neofeministkinje seksizam zato sto nisu sofisticirane nego su nekako mačo. Imam običaj i muškarce da gledam u oči dok pričamo: šta znam, možda me i oni optuže za seksizam kako je krenulo. Posebno rodno ravnopravni kojima je nemoguće odrediti pol: feminizirani metroseksualci i alfa-feministkinje. Sve se izokrenulo pa budi pametan. Rizik da pogrešiš nije mali. Jedino kod onih što su retro-metro ne možeš, ali takvi me nerviraju.

Ako me još nešto nervira, to je primitivizam muških primata koji na poslu spopadaju žene – nije im potreban povod. Misle da im je sve dozvoljeno jer imaju položaj, novac i moć. Divim se "do imbecilnosti“ ženama koje im se suprotstave i koje se ne plaše stigme palanačke sredine što nije lako: samo se plašim da ih je malo. Primat misli da može da ih iz čista mira dodiruje po grudima ili da ih poljubi. Žene su za njega objekat – "taj mračni predmet želje“. On ne zna da ljubav daje smisao svemu i da je ona razlog postojanja. To što prostaci rade nije samo seksualno zlostavljanje, nego tu ima elemenata i drugih krivičnih dela.

Nerviraju me i retardi koji, iz automobila, trube i dobacuju ženama. Svejedno da li one hodaju ili voze bicikl. Još ako, dok voze bicikl, imaju uske pantalone pa se sve vidi, a naročito tange, to je razlog više da se seksizam prostaka neukusno razmahne. Neke to namerno rade jer vole, kao što ocvale žene vole da se razgolite na fejsu i da pokažu svoj celulit pa da im ugroženi paćenici pišu u komentarima – Najlepša si srce, javi se u inbox... Ne zna se ko je gori i ko više izaziva mučninu.

Ali, vratimo se ženama na ulici i primitivcima iz automobila: žene imaju pravo da obuku šta hoće i to nije razlog za uznemiravanje i prostačko dobacivanje – to po današnjim feministkinjama nije seksualno uznemiravanje, a pogled u oči jeste? Kao kad retardi iz BMW-a u životu nisu videli žensko d..., a prizemna golotinja na sve strane od društvenih mreža do ulica i kafića. Nažalost, to je deo našeg folklora, običaja, stanja duha. Jeste primitivno, ali tako pouzdano možete razlikovati gospodina i seljačinu (duhovni pojam). Zato nema zemlje za gospodu što je izmenjena parafraza kultnog filma braće Koen "Nema zemlje za starce“ snimljenog po istoimenom romanu Kormaka Makartija.

Ako je seksualno zlostavljanje kad ženu gledate u oči, onda je gledanje u njen dekolte ili u noge pokušaj silovanja. Zaključujem analogno. Nemam pojma šta misle neofeministkinje o tome – ako uopšte misle – jer one su merodavne.

Zdrav razum govori da dok sedite s nekom ženom i gledate u njene oči vi možda gledate u svoj san jer ona je vaš san.

Pomenute na slovo F (nije psihijatrijska dijagnoza, nego pokret) misle drugačije: kakav san, i san je seksualno uznemiravanje!

Dragan Vesić: Tri vrste braka

Kolumna

Kolumna

Život 12.02.2023. 15:25

Dragan Vesić: Tri vrste braka

Stiče se utisak da neofeministkinje misle da je gledanje u oči veći problem nego seksualno zlostavljanje i ucenjivanje žena na poslu od svojih bahatih i zadriglih šefova.

To jeste paradoks i nenormalnost, pogotovo u vreme otvorenih i komplikovanih veza gde nema emocija, nego samo seksa.

Otvorene komplikovane veze su maglovito definisane i zamršene, ali su kul, u multikulturalnom društvu, i one su vrhunac emancipacije: ok je biti promiskuitetan jer to je izraz slobode i izbor "jakih žena“, dok zaljubljen pogled nije njihov izbor jer vezivanje sputava, i zato je on seksualno uznemiravanje.

U 21. veku se ide ne samo u pravcu razbijanja porodice i braka, jer to su okovi tradicionalizma, nego se ide ka ukidanju ljubavi.

Možda će neofeministkinje i zaljubljivanje da zabrane ili ga proglase za pokušaj silovanja.

Ako je već self care koncept medijskim promovisanjem ukinuo empatiju, ljubav prema drugima, odgovornost i savest, a ljubav prema sebi proglasio za vrhovno moralno načelo, zašto ne bi ukinuo ili sankcionisao ljubav između muškarca i žene?

Takva ljubav podrazumeva monogamiju, a ona diskriminiše i sputava ženu, što je za današnje feministkinje relikt patrijarhata.

Dragan Vesić: "Između dve krajnosti"

Kolumna

Kolumna

Život 26.01.2023. 23:55

Dragan Vesić: "Između dve krajnosti"

Zar nije poštenije da kažu da se zalažu za promiskuitet, u vidu otvorenih veza, a da je pogled u oči opasan jer otkriva emocije koje nisu u skladu sa filozofijom epohe sreće.

Zašto ne kažu da je umereni asketizam nepoželjan jer podrazumeva duhovnost i emocije u epohi bez duha i osećanja, a puki hedonizam poželjan jer podrazumeva materijalne (bez)vrednosti, nasilje, perverziju, neukus i šund – zato što se nisu sasvim stekli uslovi jer još ima onih koji vide tu aberaciju, ali sve ih je manje i njihov glas se sve slabije čuje od silne onomatopeje ludila sveta. Zbog toga se ubrzano radi na iskrivljenoj percepciji ionako izmenjene podaničke svesti medijskih konzumenata moderne apokalipse: na potpunoj amputaciji zdravog razuma – već su ti radovi u završnoj fazi.

Duh i emocije podrivaju temelje simulakruma u kome živimo, fantazmagoriju distopije koja to više nije jer je postala naša stvarnost.

Valja sasvim pripremiti svet da se stare vrednosti proglase mrtvim, da je sve dozvoljeno i da ljubav više nije razlog postojanja.